detalj slike: KRK Art dizajn

jedan suton

u ime danteovo!

ja, i moji mrtvi drugovi,

skakavci što govore i žbilje

kosovi što ćute i zure

slavuji što onemeše

pred ovim grešnim svetom

mravi sitni što hode svojom odisejom

oblaci koji oko kugle zemaljske

kao mahniti kruže, nigde ne stižući

kralj irod, solomon, i treći rimski car kaligula

isto su nebo gledali

što sada, nada mnom

svoje plavilo pušta.

i melanholični lament

pokošenog polja:

dve ispečene travke pod ognjenim sjajem,

što se pod jakim jugom

lelujaju

i, ipak, počujte:

dišu!

1999.

zasjali noćni šumovi.

na nebu zvezde

sjaje

i kreću se.

zatreperili ostaci vazduha,

mrak vaseljenski

šapat ljudski

i tmina zemaljska

zaćutali.

treptaj Božji

zaustavio se.

u pokrovskoj noći

grobski je mir.

strah i nada

sjedinili se.

zvezde nebeske

zasjaše ognjenim sjajem.

i kao neronove ruke

vatru nam darovaše.

ali ognjena bura,

ne beše ognjena bura.

feniks iz pepela nije laž

kokoš iz gareži je mit.

a mitovi su legende,

legende postadoše događaji

starostavni,

koji oduvek bejahu

istina

zapisana u

tefteru

Nevidljivog.

a On i dalje svoje pero drži.

(ni hartije Mu ne manjka.)

zaborav

šapnuše nam da zaborav zaleči sve

sve, baš sve.

ali, ne beše to „zaborav”.

prezir je: poklonjen prstima velzevuva.

voljom zaboraviti šta god,

parče života izbrisati, kakvo kod

zabluda je.

„zaborav” od Edema i Kaina ne postoji.

izmišljotina je.

o, da, podvala, prevara i laž

perfidna za um

i dušu.

jer, gospodo krvava, i uvažene žrtve:

bescilj je nepregledni

svuda uokolo!

sve je Nevidljivi zapisao.

pa i ovo sada,

što čitate.

Učitelj koji odveć

6000 godina

bdi i mre

za nas sve.

PODELITE OVAJ TEKST NA: