детаљ слике: КРК Арт дизајн

један сутон

у име дантеово!

ја, и моји мртви другови,

скакавци што говоре и жбиље

косови што ћуте и зуре

славуји што онемеше

пред овим грешним светом

мрави ситни што ходе својом одисејом

облаци који око кугле земаљске

као махнити круже, нигде не стижући

краљ ирод, соломон, и трећи римски цар калигула

исто су небо гледали

што сада, нада мном

своје плавило пушта.

и меланхолични ламент

покошеног поља:

две испечене травке под огњеним сјајем,

што се под јаким југом

лелујају

и, ипак, почујте:

дишу!

1999.

засјали ноћни шумови.

на небу звезде

сјаје

и крећу се.

затреперили остаци ваздуха,

мрак васељенски

шапат људски

и тмина земаљска

заћутали.

трептај Божји

зауставио се.

у покровској ноћи

гробски је мир.

страх и нада

сјединили се.

звезде небеске

засјаше огњеним сјајем.

и као неронове руке

ватру нам дароваше.

али огњена бура,

не беше огњена бура.

феникс из пепела није лаж

кокош из гарежи је мит.

а митови су легенде,

легенде постадоше догађаји

староставни,

који одувек бејаху

истина

записана у

тефтеру

Невидљивог.

а Он и даље своје перо држи.

(ни хартије Му не мањка.)

заборав

шапнуше нам да заборав залечи све

све, баш све.

али, не беше то „заборав”.

презир је: поклоњен прстима велзевува.

вољом заборавити шта год,

парче живота избрисати, какво код

заблуда је.

„заборав” од Едема и Каина не постоји.

измишљотина је.

о, да, подвала, превара и лаж

перфидна за ум

и душу.

јер, господо крвава, и уважене жртве:

бесциљ је непрегледни

свуда уоколо!

све је Невидљиви записао.

па и ово сада,

што читате.

Учитељ који одвећ

6000 година

бди и мре

за нас све.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: