detalj slike: KRK Art dizajn

Svitac

Ogled'o se svitac u kapljici rose,

Dok sviraše cvrčci iz malenih truba,

Hteo je da sazna šta ga takvim čini,

Šta ga to odvaja od ostalih buba.

Neugledne noge, tanušne i bose,

Sivkasto odelo za dan i za veče,

Duguljasta glava(s nedostatkom kose),

Eto šta mu odraz u kapljici reče.

Snuždio se svitac, kad svoj odraz vide, 

Te uzdahnu bolno i plakati stade:

"Ah kako sam ružan, majko moja mila,

Bolje da se selim sa ove livade."

Tako je i bilo. Kad je došlo  veče, 

i kada je tama popala po travi,

"A gde nam je svetlo?!" neka buba reče, 

-Sve je tako crno! povikaše mravi.

Sumnjivo mi ovo, nešto nedostaje

- šapnu pauk tiho sam sebi u bradu,

-Svuda samo senke

Dok ne saznam šta je,

Pripaziću mrežu da je ne ukradu.

-Ej, svica nam nema!! prodera se muva,

najjače što može, da je dobro čuju. 

Da, zato je mračno kao u bunaru,

Nema one bube što uključi struju!!!

Potraga za svicem trajala je dugo, 

Niko nije znao kako on izgleda,

Dobro se uzima zdravo za gotovo,

Retko ko se seti da u njega  gleda.

   ***

Ponovo je leto, hor cvrčaka  peva, 

Nad livadom Mesec nasmejana lica,

Sve je kao nekad, veče mirno teče,

Pronašle su bube i vratile svica.

PODELITE OVAJ TEKST NA: