детаљ слике: КРК Арт дизајн

Свитац

Оглед'о се свитац у капљици росе,

Док свираше цврчци из малених труба,

Хтео је да сазна шта га таквим чини,

Шта га то одваја од осталих буба.

Неугледне ноге, танушне и босе,

Сивкасто одело за дан и за вече,

Дугуљаста глава(с недостатком косе),

Ето шта му одраз у капљици рече.

Снуждио се свитац, кад свој одраз виде, 

Те уздахну болно и плакати стаде:

"Ах како сам ружан, мајко моја мила,

Боље да се селим са ове ливаде."

Тако је и било. Кад је дошло  вече, 

и када је тама попала по трави,

"А где нам је светло?!" нека буба рече, 

-Све је тако црно! повикаше мрави.

Сумњиво ми ово, нешто недостаје

- шапну паук тихо сам себи у браду,

-Свуда само сенке

Док не сазнам шта је,

Припазићу мрежу да је не украду.

-Еј, свица нам нема!! продера се мува,

најјаче што може, да је добро чују. 

Да, зато је мрачно као у бунару,

Нема оне бубе што укључи струју!!!

Потрага за свицем трајала је дуго, 

Нико није знао како он изгледа,

Добро се узима здраво за готово,

Ретко ко се сети да у њега  гледа.

   ***

Поново је лето, хор цврчака  пева, 

Над ливадом Месец насмејана лица,

Све је као некад, вече мирно тече,

Пронашле су бубе и вратиле свица.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: