detalj slike: KRK Art dizajn

Šumski čovek

Ko u šumu dublje zađe,

Ko se jednom tamo nađe,

Gde se gube ljudske staze

I gde zveri jezik plaze,

Gde iz mraka senke miču

I pečurke šumske niču,

Gde se medved može sresti,

I gde paziš gde ćeš sesti

Da te guja ne ujede,

Živi čovek kose sede.

Godina mu skoro stota

Oko struka bradu mota,

Odeća mu lišće mlado

S drvećem se druži rado.

Razgovara sa zverima

I frulicu malu ima.

Kada čuješ poj iz šume

To on svira kako ume.

U potoku se ogleda,

Sam sa sobom pripoveda.

Korenje mu slatka hrana

Kuća mu je svaka grana,

Mahovinom se pokriva

Kada šumske snove sniva.

Lepo mu je, lepo mu je,

Kada jutrom cvrkut čuje,

Kada lišće zatreperi,

Kad miluje šumske zveri,

Kada noću sova hukne

I kad potom sve umukne,

Kad tišinu osluškuje,

Lepo mu je, lepo mu je.

Ko u šumu dublje zađe

Ko se tamo jednom nađe,

Nek otvori dobro oči

Da pred njega...iznenada... Šumski čovek ne iskoči.

PODELITE OVAJ TEKST NA: