 | Зорица Деспотов | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Шумски човек
Ко у шуму дубље зађе,
Ко се једном тамо нађе,
Где се губе људске стазе
И где звери језик плазе,
Где из мрака сенке мичу
И печурке шумске ничу,
Где се медвед може срести,
И где пазиш где ћеш сести
Да те гуја не уједе,
Живи човек косе седе.
Година му скоро стота
Око струка браду мота,
Одећа му лишће младо
С дрвећем се дружи радо.
Разговара са зверима
И фрулицу малу има.
Када чујеш пој из шуме
То он свира како уме.
У потоку се огледа,
Сам са собом приповеда.
Корење му слатка храна
Кућа му је свака грана,
Маховином се покрива
Када шумске снове снива.
Лепо му је, лепо му је,
Када јутром цвркут чује,
Када лишће затрепери,
Кад милује шумске звери,
Када ноћу сова хукне
И кад потом све умукне,
Кад тишину ослушкује,
Лепо му је, лепо му је.
Ко у шуму дубље зађе
Ко се тамо једном нађе,
Нек отвори добро очи
Да пред њега...изненада... Шумски човек не искочи.
