detalj slike: KRK Art dizajn

SVOĐENjE RAČUNA

„Došlo je vreme kad nam kosa sedi

I naša čula postepeno grube

Stojimo tako skrušeni i bledi

Dok našu starost objavljuju trube.“

Milan Rakić

Vozovi jure i tutnji java

K'o lišće svelo sećanje vene

Slažemo kocke, strepimo stidno

Podmukla starost preti iz sene!

Bore po čelu pričaju mnogo

Nemirna duša za spokoj prosi

Varljiva prošlost uzima danak

Od mnogih muka klinove nosi

Poneka čaša zamagli tugu

Uz blag odušak čemer se prospe

U paru s maglama duvanskog dima

Melemom blagim telo nam pospe

Dražesne stvari u bezdan cure

Sreća k'o pijan slavljenik kleca

Kida se lanac najlepših želja

Koji smo nekad pleli k'o deca

Štura nam java šamare lupa

Ne bi li trezni pribrali snage

Vraća nam delić nestale sreće

I trene neke vedre i drage

Cvrkuću vrapci s oluka trošnih

I oni znaju istinu pravu

Kako je došlo do praznog hoda

Što smo u pesak gurali glavu?

Točak istine brzo se mota

I hinjski gazi sve što je fino

Na našem licu čita se lako

Nije nam sve potaman bilo

I tako nemo s dana u dan

Nosimo breme k'o pečat neki

S nadanjem da će makar uz pesmu

Življenja našeg neko se setit'

Ostaće rima s gorkom svedodžbom

Kao opušak što kratko traje

Pitaće neki zbunjeni lektor

Ko se to tako kudi i kaje?

POMISLIH NOĆAS

Pomislih noćas gde je taj raj

Gde zvona zvone glasno i tečno

Gde lučke mira plamte i traju

Gde duša spokoj nalazi večno

Pomislih noćas gde je taj bal

Gde srce bije u ritmu sreće

Gde tela gore nestvarnim žarom

Gde su uz lente vidljive sveće

Pomislih noćas gde je taj dar

Gde Božji mir čulima vlada

Gde nema mesta ni gramu zebnje

Gde zlatno inje po kosi pada

Pomislih noćas gde je taj san

Gde ljudi džumle žive k'o jedan

Gde svako svakog iskreno voli

Gde niko nije gladan i žedan

Pomislih noćas gde je taj mir

Gde svako spokoj ima na dlanu

Gde su na ceni mudrost i čojstvo

Gde nemaš zeru zlobe ni manu

Pomislih noćas gde je taj put

Gde svako mirno zemljom korača

Gde vidik vodi u bolje sutra

Gde čvrsta vera u svima jača

Pomislih noćas gde je taj spas

Gde su kapije mirnijeg jutra

Gde je sakriven katanac sreće

Ipak se mora čekati sutra!

SAMOSAŽALjENjE

U udicama života, uhvaćen na krivoj nozi

K'o pijan svat u jarku tražim pute svoje.

Iznad mene gavran sa ogromnim kljunom

I šareni leptir povijenih krila

Oko mene brlog i zamašan bezdan

Sa gomilom šuta i pokislog smeća

Ispred mene stena i vrbov kolac

K'o putokaz neki ne slute na dobro

Iza mene prošlost k'o prljava dronja

I kiseli okus izubanih knedla

Pored mene neman sa ogromnom kandžom

Sa spremnom klopkom i gvozdenim bičem

U meni još samo kali se vera

Kao tanka struna na olujnom vetru

Sa mnom je do kraja verna samo čaša

Kao oblog moga gorkog očajanja

Sto razloga stoji za naraslu strepnju

Za lagani trzaj ka zvezdanom nebu

Samo zadnja nada na ruletu živi

Kao sitna iskra u pepelu plamti

Šta će biti sutra, ni Bog dragi ne zna

Šta će da ispili moje sažaljenje

PODELITE OVAJ TEKST NA: