|
|
| Nenad Simić-Tajka | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Petak Svakog petka redovno se godinama okupljalo društvo ljubitelja slatkih kolača i još slađih priča. Tri teniska trenera: Stiki, Triki i Neša, dve balerine Nada i Jasna, i jedna pravnica Jelena. Prepričavali su zgode sa beogradskih terena, iz pozorišta, sudnice, javnog i privatnog života i smejali se tako da su bore smejalice na njihovim licima danas ostale kao svedoci tog vremena. Bilo je tu ozbiljnih tema, kako je već vreme i srpska politička scena nalagala, i svakakvih drugih, pa i te kako dobro kovertiranih predviđanja:"Šta će biti za 10, 20 i više godina”?Njih šest, pet stavova u četri ugla sobe kao u ringu prštalo je na sve strane. Znali su da će godine doći po svoje pa su i o tome pričali. Samo nisu znali da će i bolest svratiti kod nekih, nenadano i surovo, da će se osuti malo prorediti (Jelena) i zbog životnih obaveza promeniti.Sad se opet skupljaju, ali samo jednom godišnje. Kad Neša dođe na odmor iz Amerike kao pušten iz zatvora na vikend ! Kad Jasna skokne na par dana iz Kragujevca, gde vodi baletsku (a mogla bi po znanju i aikido) školu, čekajući penziju. Kad je obolelom Stikiju kosmopoliti, bivšem fudbalskim sudiji, bicikisti i automobilisti bolje. Kad Nada, najmlađa penzionisana balerina Narodnog pozorišta u Beogradu po običaju opsuje i kaže:''Nek ide život u tri lepe, vidimo se u petak''.Njih četvoro će ostati do kraja. Oni su prijatelji za ceo život.
|