|
|
|
 | Ненад Симић-Тајка | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Петак Сваког петка редовно се годинама окупљало друштво љубитеља слатких колача и још слађих прича. Три тениска тренера: Стики, Трики и Неша, две балерине Нада и Јасна, и једна правница Јелена. Препричавали су згоде са београдских терена, из позоришта, суднице, јавног и приватног живота и смејали се тако да су боре смејалице на њиховим лицима данас остале као сведоци тог времена. Било је ту озбиљних тема, како је већ време и српска политичка сцена налагала, и свакаквих других, па и те како добро ковертираних предвиђања:"Шта ће бити за 10, 20 и више година”?Њих шест, пет ставова у четри угла собе као у рингу прштало је на све стране. Знали су да ће године доћи по своје па су и о томе причали. Само нису знали да ће и болест свратити код неких, ненадано и сурово, да ће се осути мало проредити (Јелена) и због животних обавеза променити.Сад се опет скупљају, али само једном годишње. Кад Неша дође на одмор из Америке као пуштен из затвора на викенд ! Кад Јасна скокне на пар дана из Крагујевца, где води балетску (а могла би по знању и аикидо) школу, чекајући пензију. Кад је оболелом Стикију космополити, бившем фудбалским судији, бицикисти и аутомобилисти боље. Кад Нада, најмлађа пензионисана балерина Народног позоришта у Београду по обичају опсује и каже:''Нек иде живот у три лепе, видимо се у петак''.Њих четворо ће остати до краја. Они су пријатељи за цео живот.
|
