detalj slike: KRK Art dizajn

UZDAJ SE U SE I U SVOJE KLjUSE

Obedila Boja sve šta je imala. A i kišetina od jutroske pada, nakon une ugrije kada nije konac prvog mjeseca, ćeto zaladilo, pa se pricakala kraj šporeta da ugrije krsta. Svarila sebi i unom svom čaj i nako umi sama sa sobom pa se prisjeti nesretne '95-e.

Već je bio doša vrag po svoje. Kupi narot šta sa sobom mure ponjeti i bježi glavom bez obzira, a niko ne zna kuda ide. Nije za povjerovati da je dotle došlo i unaj njezin veli: „Bojo ja ne idem niđe, a ne'š ni ti ni dijeca.“ Viče Boja, kuka na sav glas i govori: „Ti si ćeto manjit. Zar da nas zakolju ili siluju na kućnom pragu, ta vidiš li jadan ti si i čiji da imaš žemsku dijecu.“ Trpaju uni šta stignu u kar i neđe oko čet'ri ure odoše ća, smušeni i zabrinuti sa nadom da će se vratiti i da je ovo zlo prolazno. A un bume ostade, ne ćede ni makac ot svoje kuće. Prva nuć, un sam samcat, a auti, traktori samo idu. „Mili Bože, kut će ovaj narot“ govori un sam sa sobom. Nemeš oka sklopiti, šta od brige, šta od nevjerice, a sve životinje reka bi mirno spavaju. Izjutra, kat je vidio da više nema niđe nikoga i da je vrag odnjo šalu, odluči i un ići ća, murda stigne Boju i dijecu. Upali ti un traktor i nije ma kren'o ki za vraga izdanu guma. Kut će, šta će, un ti nazat u avliju računa napumpati gumu pa će mući ići. Uze pumpu, ali e moj prika, nema se snage, nemere ni zapeti. Umi „šta ću sade“. Ćaća mu je vaje govorio: „Sinko muj rakija je ljek za sve“. Ode ti un u kunobu, nalije pićerin, vidi da od jednog nema vajde, drmne dva na iskap pa jope ide provati pumpati. Ooo 'bem te Bože jarče, šta ću sade. Na njemu gaće od odijela, unog plavog što je nosio dok je radio, pa kad se izlizalo služilo za po kući, košulja bijela, štumak se teke zera objesio, pa još teže mu se sagniti. Un ti jope u kunobu, drmne još dvije nako s nogu, pa jopet prova pumpati. Drži ne daj, uspije un koji put, ali i sam vidi nema rađe tutekarice. Zajapurio se, crljen u licu, kapa znoj sa čela, bome sjede na traktor i krenu, pa šta bude. Odma neđe blizo Kistanja guma otušila i tako je un ljepo do Srbije vozijo na felgi.

„E muja Bojo, đavo mi ne dade mira da te poslušam kat je trebalo“ govori un. Ali nije za džabe una stara „uzdaj se u se i u svoje kljuse“. Zacaklile oči oboma,  sjećajući se te muke, ali eno ij jopet svoji na svome.

PODELITE OVAJ TEKST NA: