detalj slike: KRK Art dizajn

Razmišljanje jedne maramice

Mislim na nas papirne, bele meke što ušuškane čekamo u redu sa drugaricama da budemo izvučene i upotrebljene za šta već služimo. Neophodne potrošačima nalazimo se u džepovima ljudi, tašnicama žena, ponekad fijokama radnih stolova i često u automobilskim pregradama za sitnice. Prisutne smo i na selu ali nam je sigurnije u urbanim sredinama jer već upotrebljene bačene u 'divljini' možemo biti pojedene, iskljucanje ili ne daj Bože pregažene traktorom. Užas. Ugodno nam je u društvu ušuškanim dok nas ne izvuku i tad se priupitamo da li je to došao dostojanstven kraj ili je tek početak agonije gde će mo biti iznova na silu presavijene i zloupotrebljene još koji put?

Najviše volimo da brišemo deci ustašca od sladoleda sa vanilom i čokoladom ali bingo je ako neka dama popravi, šminku na očima, ruž na usnama i tako nas nežno ljubeći pažljivo spusti kao neminovni prirodni proces u korpu za otpatke, a najgore baš najneprijatnije ako te neki neotesani prostak procepa duvajući kroz svoju nosurdaču, onda zgnječi u ruci pa baci na pločnik da bi te brutalno zgazio ili šutnuo, kao da mu maločas nisi bila od koristi i omoćućila da prodiše 'kao čovek.'

A ima racionalnih pojedinaca koji ne bacaju ništa pa ni nas već upotrebljene. Pazi majku mu, padne im na pamet da izglancaju cipele od prašine a ako vide trag na kolima koji je ostavila ptica, e onda se mi jadnice prisetimo naše nesretne toalet rodbine. Sedeći tako mirne kao bubice u džepovima otmenih odela i prisluškivajući mutne razgovore, primetile smo kako su nam mnogi od ljudi sudbinski slični. Njih nam je malo žao, ne tako kao naših daljnih rođaka, wc ili toalet papira, koji jadni imaju još grđu sudbinu od većine nas, ali saosećamo se sa takvim ljudima, bednim tamponima i poltronima zašta i mi često služimo jer smo  za to  stvorene, a oni baš ne bi morali.

Mislim na bezkarakterne ljude sa osobinama maramica za jednokratnu upotrebu. Eh, da je jednokratna ne bi bilo toliko strašno, pregrmi se bol brzo. Rekoh da tu ima više presavijanja, dovijanja, čuvanja raznog smrdljivog taloga do bukvalnog raspadanja a na kraju gužvanja i šutiranja na ulicu iskorišćene maramice i mada ponekad u najboljoj ekološkoj nameri ipak sav otpad, sve iskorišćene 'nepotrebne maramice' od papira ili ljudske 'maramice' od krvi i mesa neumitno streme ka globalnom smetištu i rešetkama... rešetkama kanalizacije civilizacije.

PODELITE OVAJ TEKST NA: