детаљ слике: КРК Арт дизајн

Размишљање једне марамице

Мислим на нас папирне, беле меке што ушушкане чекамо у реду са другарицама да будемо извучене и употребљене за шта већ служимо. Неопходне потрошачима налазимо се у џеповима људи, ташницама жена, понекад фијокама радних столова и често у аутомобилским преградама за ситнице. Присутне смо и на селу али нам је сигурније у урбаним срединама јер већ употребљене бачене у 'дивљини' можемо бити поједене, искљуцање или не дај Боже прегажене трактором. Ужас. Угодно нам је у друштву ушушканим док нас не извуку и тад се приупитамо да ли је то дошао достојанствен крај или је тек почетак агоније где ће мо бити изнова на силу пресавијене и злоупотребљене још који пут?

Највише волимо да бришемо деци усташца од сладоледа са ванилом и чоколадом али бинго је ако нека дама поправи, шминку на очима, руж на уснама и тако нас нежно љубећи пажљиво спусти као неминовни природни процес у корпу за отпатке, а најгоре баш најнепријатније ако те неки неотесани простак процепа дувајући кроз своју носурдачу, онда згњечи у руци па баци на плочник да би те брутално згазио или шутнуо, као да му малочас ниси била од користи и омоћућила да продише 'као човек.'

А има рационалних појединаца који не бацају ништа па ни нас већ употребљене. Пази мајку му, падне им на памет да изгланцају ципеле од прашине а ако виде траг на колима који је оставила птица, е онда се ми јаднице присетимо наше несретне тоалет родбине. Седећи тако мирне као бубице у џеповима отмених одела и прислушкивајући мутне разговоре, приметиле смо како су нам многи од људи судбински слични. Њих нам је мало жао, не тако као наших даљних рођака, wц или тоалет папира, који јадни имају још грђу судбину од већине нас, али саосећамо се са таквим људима, бедним тампонима и полтронима зашта и ми често служимо јер смо  за то  створене, а они баш не би морали.

Мислим на безкарактерне људе са особинама марамица за једнократну употребу. Ех, да је једнократна не би било толико страшно, прегрми се бол брзо. Рекох да ту има више пресавијања, довијања, чувања разног смрдљивог талога до буквалног распадања а на крају гужвања и шутирања на улицу искоришћене марамице и мада понекад у најбољој еколошкој намери ипак сав отпад, све искоришћене 'непотребне марамице' од папира или људске 'марамице' од крви и меса неумитно стреме ка глобалном сметишту и решеткама... решеткама канализације цивилизације.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: