detalj slike: KRK Art dizajn

Aleksa Đukanović: Kada sami držite svoje kormilo sami i određujete svoj put

Aleksa Đukanović (Beograd, 1998.), književnik je i književni kritičar. Završio je osnovne 2019, a zatim i specijalističke studije iz oblasti pravnih nauka 2022. godine, na državnoj Akademiji poslovnih i umetničkih studija u Beogradu. Završio Školu kreativnog pisanja umetničke proze prof. dr Zorana Živkovića. Autor je osam knjiga poezije, novela, romana, eseja i dnevničke proze. Tokom 2020–2021. godine bio je glavni urednik časopisa za književnost i kulturu Sizif, u Kraljevu. U tom svojstvu (u dvobroju 27–28) uredio je i priredio, u saradnji sa Žarkom Radakovićem, poseban književni temat posvećen ličnosti, životu, radu i opusu Petera Handkea – laureata Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu. Zaključno sa januarom 2023. godine, u brojnim srpskim i inostranim dnevnim listovima, nedeljnicima, književnim časopisima i elektronskim portalima za umetnost, društvena pitanja i kulturu (Politika, Danas, Književne novine, Savremenik, Dometi, Bagdala, Art-Anima, Istok, Sizif, KULT, Trag, Eckermann, Zlatna greda, Radio Gornji Grad, Poezija.rs, Srp, Poenta, Hyperborea, Šraf, Laguna Bukmarker, Bašta Balkana, Kuća dobrih vesti, Afirmator, Ćirilica, AVKF, Fantastični vodič, Pogled iz svemirskog broda, Čupava keleraba, Sinhro.rs, Libartes, Portalibris, Kulturne novine, Enheduana, Enheduanin književni vrt, Zvezdani kolodvor, Lamed, Strane.ba, Srebrni vijenac, Književni časopis booke.hr, Suština poetike, Poezija SRB, Međutim DNK, Književne vertikale, Naš Trag, P.U.L.S.E, Prozaonline, i u drugima) objavljeno je više od stotinu Đukanovićevih novela, kratkih priča, eseja, pesama, poema, kratkih dramskih komada, filmskih i pozorišnih kritika, fragmenata iz dnevnika, intervjua, književnokritičkih i publicističkih članaka i prikaza. Izdavačka kuća Društvo za afirmaciju kulture – Presing krajem 2021. godine objavila je Izabrana dela Alekse Đukanovića u pet knjiga (u mekom povezu i džepnom formatu), a početkom 2023. godine i Đukanovićevu odabranu prozu i poeziju u dva toma. Đukanović je član i saradnik: Društva književnika Vojvodine, Srpske književne zadruge, Udruženja pesnika Srbije, Saveza književnika (SKOR-a), Udruženja pisaca Srbije, Udruženja književnika (USKOR-a), Književne Zajednice Jugoslavije, Književnog društva „Sunčani breg”, Književnog kluba „Zlatno pero”, AFKV-a, i dr. kulturnih i književno-umetničkih asocijacija i udruženja.

Dvostruki je dobitnik prestižne „Prosvjetine” nagrade, za 2021. (za prozu) i za 2022. godinu (za esejistiku).

O književnom delu Alekse Đukanovića do sada je objavljen niz prikaza i kritičko-esejističkih osvrta u srpskim i inostranim dnevnim listovima, književnim časopisima i elektronskim portalima za umetnost i kulturu. O Đukanoviću su pisali Miroljub Todorović, Žarko Radaković, Zoran Živković, Velimir Visković, i drugi. U statusu samostalnog umetnika je od 2022. godine. Pisao je pozorišnu kritiku za Književne novine, saradnik je niza nacionalnih i inostranih dnevnih listova, književnih časopisa i elektronskih portala za umetnost, književnost, društvena pitanja i kulturu. Od 2020. godine piše književnu kritiku, prikaze, oglede/eseje i druge književno-teorijske i publicističke članke za „Kulturni dodatak” beogradskog dnevnog lista Politika.

Živi i radi kao samostalni umetnik u Zemunu.

 

Алекса Ђукановић

Književna radionica Kordun, Neda Gavrić, Banja Luka, Beograd, 28.04.2023. 

Pre nekoliko godina objavljena je Vaša prva knjigaEuropa in extremis (Evropa na samrti), u pitanju su poezija i eseji. Za njom, iste godine, objavljene su još četiri knjige. Fantastička novela, lirska poezija, eseji i jedan kratak roman, obogatili su našu književnost ali i Vaše stvaralaštvo. Da li je ovih pet knjiga u istoj godini, dokaz da ste godinama pisali, sakupljali, istraživali i čekali pravo vreme za objavu?

Naravno. Koliko god nekome pero išlo „od ruke“ ipak je, prosto, nemoguće u jednoj ili dve godine osmisliti, napisati, srediti i izbaciti pet knjiga, ma kakvog obima one bile. Europa in extremis predstavlja moje pesme (Jeretičke pesme) i manji odabir mojih eseja (O Handkeu, Danilu Kišu, Krleži, Andriću) koji su objavljivani u Srbiji i regionu od 2019. godine: u Bagdali, Sizifu i u ostalim časopisima. Kratak fantazmagorijski roman ili sotija, Tronogi hohštapler, zapravo predstavlja izmenjenu i preoblikovanu pripovetku to jest kratku novelu Smrt Vuka S. Karadžića koju je objavio Portalibris 2020. u svom zborniku od 26 nagrađenih priča i eseja sa svog godišnjeg književnog konkursa.

Pali inkvizitor (podnaslovljena: gotska novela) je antiutopijska i postmodernistička novela sa elementima hrišćanske fantastike, okićena književnom „Prosvjetinom“ nagradom „Zvonimir Šubić”. Kako je nastajao Pali inkvizitor?

Pali inkvizitor je zapravo nastao 2019. godine kao kratka priča-crtica pod naslovom Ekskrement pape Vojtile koja je imala jedva pola strane, i objavljena je u kraljevačkom Sizifu. Međutim, kako me je sve više zanimala ta vrsta tematike i videvši da tu ima materijala za „nešto veće“, pokušao sam napisati nešto mnogo duže iz prostog razloga - jer mi je isuviše kratka forma onemogućavala da se izrazim u potpunosti. Tako je nastala novela Pali inkvizitor: okultna povest o faustovskim karakteristikama Vatikana kao sedišta jednog od najvećih versko-političkih centara sveta, na sedamdesetak strana. Naravno, moja novela smeštena je u skoru budućnost. Nije mi ni cilj bio da stvaram nekakvu „zlatno-runovsku“ pekićevsku povest koja nema kraja, već sam hteo da opišem jedan manje-više tipski događaj iz sveta književne antastike i horora : ođavoljenje fiktivnog rimskog pape, na što uvrnutiji i neobičniji način, ali i da fragmentarno, usput, opišem i dam sliku, čitavog sveta danas koji, zapravo, što svesno što nesvesno, drhti pred jednom tako monstruoznom slikom i pojavom koju ne može da objasni: da u jednom verskom centru, tačnije najvećem verskom stožeru postoji toliko amoralnih i neshvatljivih događaja i zbilja. Novela nosi kratak predgovor Žarka Radakovića, koji je uz prof. dr Zorana Živkovića bio jedan od prvih čitatelja ove proze.

Rekvijem za Gogolja je ušla u širi izbor gradske Književne nagrade „Slaviša Nikolin Živković” – grada Niša i Udruženja književnika i književnih prevodilaca Niša. Važno je napomenuti da je u konkurenciji  bilo sto sedamnaest autora proze, a samo petnaest je ušlo u širi izbor, što je više nego sjajan uspeh.

To je nagrada koja dobija sve veći značaj i utoliko mi je draže što su gospoda iz žirija primetila i moju novelu, koja će se, uzgred, uskoro pojaviti u knjizi svih mojih novela u izdanju Presinga.

 Veoma ste mlad čovek a iza sebe već imate mnogo uspeha, nagrada, priznanja kao i rada i stvaralaštva. Šta Vama, kao mladom čoveku, koji je takoreći, tek kročio u život, znače priznanja i obraćanja pažnje na Vaš rad?

Pa nije baš tako. Mnogi pisci u ranijim vremenima, posebno u 19. i 20. stoleću, u mojim su godinama već stvarali svoja najveća dela. Sada je drugačije jer je i život čoveka na zemlji zadobio potpuno drugačiju svrhu (iako se to možda ne vidi dubinski i na prvi pogled). Nagrade i priznanja za književni rad, u osnovi ne bi trebali da budu sredstvo to jest cilj „utrke“ pisaca kao što jesu danas u Srbiji. Naprotiv, nagrada treba da predstavlja svojevrsni putokaz i podstrek za stvaranje. Nagrade se, ipak, trebaju dodeljivati na početku a ne na kraju života nekog autora. Nikada nisam shvatao kada nekome posthumno dodeljuju neko priznanje.Ili nekom piscu koji je na umoru. Kome to znači? Za koga to ima svrhu? Možda društvu da opere savest zbog mnogih vrednih umova koji su za života bili maknuti na marginu jer nisu odgovarali koje kakvim klanovima i mediokritetima... Tako je Danilo Kiš primljen u SANU malo pre nego što će umreti. Nije ni to najgore, Crnjanski nikada nije ni primljen u tu najvažniju kulturnu instituciju. Ima mnogo, zaista, mnogo vrednih pisaca kod nas koji su stvorili značajan opus, a nisu dovoljno cenjeni i vrednovani. Dakle, nagrada ima svoju težinu naravno, ali svakako da ne predstavlja nikakav meritoran i odlučujući kriterijum o vrednosti nečijeg dela, naročito ne danas. Delo najbolje govori samo za sebe. Imam utisak, možda se varam, da tako nije drugde. Doduše, ni tamo „drugde“ nema ovoliko pisaca, nagrada, udruženja, kružoka, klanova, itd. itd. Čini mi se da taj svet pored nas, u Evropi, u Aziji, i bilo gde, neuporedivo smirenije i staloženije funkcioniše. Mnogi drugi narodi cene svoje istaknute ljude, bilo političare, naučnike ili umetnike, kod Srba je to nažalost retko. Onaj ko nipodaštava svoje na kraju sam postane jedno veliko ništa.

Radili ste i kao glavni urednik časopisa za književnost i kulturu Sizif, u Kraljevu. U tom svojstvu (u dvobroju 27–28) urediliste i priredili, u saradnji sa Žarkom Radakovićem, poseban književni temat posvećen ličnosti, životu, radu i opusu Petera Handkea – laureata Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu. Ovaj književni temat objavljen je u više časopisa i književnih portala, između ostalog i na našoj književnoj radionici Kordun.

Da, to je bio sjajan posao koji smo uradili, Žarko Radaković mi je mnogo pomogao. Vlasnik Sizifa i Književnog kruga Sizif, Nebojša Pandrc i Nataša Đurović, rado su prihvatili ideju. Posle dodele Nobelove nagrade Handkeu 2019. ovde je, unatoč Handkeovoj popularnosti, retko koji časopis posvetio svoj temat ili deo Handkeu, izuzev nekoliko uglednih književnih časopisa, što je ipak sramota. Ako je Handke mogao i želeo da novčane priloge svojih književnih nagrada ustupa ugroženim i potpuno obespravljenim Srbima u Velikoj Hoči i diljem Kosova i Kosovskog pomoravlja, kojegodinama i decenijama unazad redovno posećuje, onda je ipak trebalo povesti računa i Handkeu omogućiti mnogo, mnogo većeg prisustva ovde, ali ne na „estradnom“ (kako se to sada u većini radi) nego na svekulturnom nivou. Nije potrebno Handkea dovoditi pred kamere, itd., potrebno je njegovo delo na svakom planu umnožiti i čitaocima približiti. Favorizuje se u medijima Hadkeova politička podrška Srbima, a ne njegovo delo onoliko koliko bi trebalo. Čak se i to masovno zloupotrebljava. Handke je pre svega podržao, ne srpsku stranu u ratu, već srpsko istrajavanje za ime Jugoslavije jer Handke je, kako je to Ljubiša Ristić rekao, ostao poslednji Jugosloven. Podjednako je osuđivao i bošnjački i hrvatski i srpski nacionalizam ali se usudio i da govori protiv mnogih zapadnih centara politike i moći onoga doba, osuđujući ih da podstiču kako je rekao „bratoubilački rat u Jugoslaviji“ što oni jesu činili iz svojih interesa. Tu je dirnuo u osinjak. Ne postoji umetnik u Evropi i svetu, bilo da je slikar ili pisac koji se toliko vezao za jedan prostor, kulturu i jezik kao što je Handke to učinio sa Srbijom a ranije Jugoslavijom, i nije to učinio zato što je bio medijski progonjen u Evropi, ili iz „inata“, nego jer je ovde prepoznao jedan široki duh (zvali ga mi jugoslovenskim,ili sveslovenskim nije bitno), koji nažalost u poslednjim godinama potpuno nestaje, ostaje u tragovima i svodi se u celini na tipični potrošački, sebičnjački, bezosećajni mentalitet koji ne poznaje više ništa drugo sem do toga da samo udovolji svojoj vlastitoj zadnjici. Problem je što je to ovde dovedeno do patoloških razmera. Zapravo, mislim da „ona Srbija“ koju je Handke zavoleo, više ne postoji ili postoji samo kao ljuštura. A što se tiče njegovog opusa, ipak, ne mogu samo jedan ili dva prevodioca da se bave Handkeom ovde već to mora raditi malo veća organizacija na nivou neke državne institucije za kulturu. Postoji mnogo Handkeovih knjiga koje ovde uopšte nisu prevedene niti će biti u dogledno vreme, jer Handke je autor preko stotinu publikacija, eseja, romana, drama, pesama, to je jedno ogromno delo. Kao što je i sam rekao, ovde ga više vole nego što ga čitaju i to je istina. Ali u zemlji u kojoj u 21. veku ima 850 000 nepismenih i još dva puta toliko polupismenih, Handke je ovde, što se tiče recepcije njegovog dela - ipak na vrlo visokom stepeniku. Handke piše vrlo „mutno“i sugestivno, njegove rečenice podsećaju na Krležine (ne samo po stilu nego i po duhu, buntovnosti), njegove teme i njegovi likovi imaju u sebi nečeg strašno epskog, on je kao umetnik verovatno najveći živi pisac u svetu danas, i psihološki velemajstor, „Kafka 21. stoleća“!

Da li ste mišljenja da čovek mora po difoltu imati neku pripadnost da bi bio primećen u poslu koji radi ili ipak ima šanse da se istakne individualno, kao pojedinac?

Ne mora. Ja mislim da je mnogobolje biti slobodan! Čim pripadate nekome vi automatski delite sa njima bilo ideje, bilo stavove, itd., i prirodno-posledično tu dolazi do međusobnog uticaja, vi - na njih, oni - na vas. Ako pak pripadate nečemu što ne drži do nekih kriterijuma i vrednosti, rizikujete i da sami ostanete bez kriterijuma i vrednosti, i to se po pravilu redovno i događa. Kada sami držite svoje kormilo sami i određujete svoju put.

O Vašem književnom delu objavljen je niz prikaza i kritičko-esejističkih osvrta u srpskim i inostranim dnevnim listovima, književnim časopisima i elektronskim portalima za umetnost i kulturu. Takođe, i Vi ste objavljivali kritičke tekstove i prikaze. Složićemo se sigurno da je književna kritika neophodna našem društvu. Po Vašem mišljenju, koliko je ona danas prisutna u umetnosti uopšte?

Kritika kao kritička kvalifikacija danas uopšte ne postoji. Sve je izgubilo vrednost. Jer, šta to znači kritikovati? Toga danas nema (osim ako nekog nećete time na ličnom nivou da oblatite, čega ovde ima i te kako), a nema ni svrhe jer se sve izvitopereno i naopako tumači. Najčešće, ako se mora negativistički o nečemu pisati, to se onda ni ne radi, tako nešto se preskače, osim, ponavljam, ako nećete nekog svesno time da nagrdite iz ovog ili onog razloga.

Iako ste veoma mlad čovek, nema Vas na dršutvenim mrežama, što je veoma interesantno. Koji je razlog tome?

Društvene mreže su, naprosto, mašine za mlevenje, gubljenje vremena. Ako bolujete od hronične dosade ili neke sličnije bolesti, to je idealan opijat koji pruža neverovatan morfijumski osećaj smirenja,čak i neuporedivo više od toga...

Imate li nekih dela u pripremi. Šta je novo što možemo očekivati uskoro od Alekse Đukanovića?

Uskoro bi se trebala pojaviti knjiga svih mojih dosadašnjih novela i na njoj radim poslednjih nekoliko meseci.

PODELITE OVAJ TEKST NA: