O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja











Istorija
Nauka
Tradicija







Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Riznica


SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - 7, INDIJA

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn


SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - 7, INDIJA


Dr SIMO JELAČA



PREDGOVOR


Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.
Bilo bi previše uključiti svaku državu, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.
Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.
Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.
Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.


Autor



INDIJA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI




Činjenice i statistika


Zvanični naziv: Republika Indija
Površina: 3.287.590 kvadratnih kilometara. Najviša tačka na kopnu: Kančendžunga 8.595 metara.
Glavni grad: Nju Delhi sa preko 25 miliona stanovnika.
Najniža tačka na kopnu: Nivo mora
Hemisfere: severna i istočna
Vremenske zone: 15:30 = podne GMT na Zapadu; 18:30 = podne GMT na istoku.
Najduže udaljenosti: 3.214 kilometara (1.997 milja) od severa ka jugu; 2.933 kilometra (1.822 milje) od istoka ka zapadu
Kopnene granice: 14.103 kilometra ukupne dužine granice; Bangladeš 4.053 kilometara; Butan 605 kilometara; Kina 3.380 kilometara; Mjanmar 1.463 kilometara; Nepal 1.690 kilometara; Pakistan 2.912 kilometara.
Obala: 7.000 kilometara.
Kultura
Indijska kultura je među najstarijima na svetu; civilizacija u Indiji počela je pre oko 4.500 godina. Mnogi izvori je opisuju kao „Sa Prathama Sanskrati Vishvavara“ — prvu i najvišu kulturu na svetu. Zapadna društva nisu uvek videla kulturu Indije veoma povoljno, društva van Evrope ili Severne Amerike, ili društva koja nisu sledila evropski ili zapadni način života, smatrana su primitivnim i kulturno inferiornim. U suštini ovo je uključivalo sve kolonizovane zemlje i ljude, kao što su afričke zemlje, Indija i Daleki istok.``.
Međutim, Indijanci su napravili značajan napredak u arhitekturi, matematici i medicini. Danas je Indija veoma raznolika zemlja, sa više od 1,2 milijarde ljudi, što je čini drugom najmnogoljudnijom nacijom posle Kine. Zvanično, Mumbaj ima 12,5 miliona stanovnika. Bangalor 8.5; Hiderabad 7; a Ahmadabad oko 6 miliona. Različiti regioni imaju svoje različite kulture. Evo kratkog pregleda kulture Indije.
Jezik
Indija ima 28 država i sedam teritorija. U Indiji nema službenog jezika, mnogi ljudi koji žive u Indiji takođe pišu devanagarskim pismom. U stvari, pogrešno je shvatanje da većina ljudi u Indiji govori hindi. Iako mnogi ljudi govore hindi u Indiji, 59 posto stanovnika Indije govori nešto drugo osim hindi. Bengalski, telugu, marati, tamilski i urdu su neki drugi jezici koji se govore u zemlji.
Engleski se široko koristi na celom indijskom potkontinentu i "suzvanični" je jezik zemlje. Indijski engleski ima poseban ukus i fleksiju koja se razlikuje dok putujete po različitim delovima zemlje.
Religija
Indija je identifikovana kao rodno mesto hinduizma i budizma, treće i četvrte po veličini religije. Oko 84 odsto stanovništva identifikuje se kao hinduizam, postoje mnoge varijacije hinduizma i četiri preovlađujuće sekte — šiva, vaišnava, šakteja i pamet.
Oko 13 odsto Indijaca su muslimani, što ih čini jednom od najvećih islamskih nacija na svetu. Hrišćani i Sikhi čine mali procenat stanovništva, a još je manje budista i Janise.
Hrana
Indijska kuhinja je takođe pod uticajem mnogih drugih zemalja. Poznat je po velikom asortimanu jela i slobodnoj upotrebi bilja i začina. Stilovi kuvanja se razlikuju od regiona do regiona.
Pšenica, basmati pirinač i mahunarke sa Chanom (bengalski gram) su važne osnovne namirnice indijske ishrane. Hrana je bogata karijem i začinima, uključujući đumbir, korijander, kardamom, kurkumu, sušene ljute paprike i cimet, između ostalog. Čatni — gusti začini i namazi napravljeni od različitog voća i povrća kao što su tamarind i paradajz i nana, cilantro i drugo bilje.
Mnogi hindusi su vegetarijanci, ali jagnjetina i piletina su uobičajena u glavnim jelima za nevegetarijance, između 20 i 40 procenata indijske populacije je vegetarijanac.
Većina indijske hrane se jede prstima ili hlebom koji se koristi kao pribor. Postoji širok izbor hleba, somun sa kvascem i pečen u rerni i prženi, mekani somun, uobičajen u severnoj Indiji i koji se jede sa karijem od slanutka.
Arhitektura i umetnost
Najpoznatiji primer indijske arhitekture je Tadž Mahal, koji je izgradio mogulski car Šah Jahan u čast svojoj trećoj ženi Mumtaz Mahal. Kombinuje elemente islamskog, persijskog, otomanskog turskog i indijskog arhitektonskog stila. Indija takođe ima mnogo drevnih hramova.



Tadž Mahal je izgrađen između 1631. i 1653. godine.


Indija je poznata po svojoj filmskoj industriji, koja se često naziva Bolivud. Indijski ples, muzika i pozorišna tradicija sežu više od 2000 godina. Glavne klasične plesne tradicije: Bharata Natiam, Kathak, Odissi, Manipuri, Kuchipudi, Mohiniattam i Kathakali.
Odeća
Indijska odeća je blisko identifikovana sa šarenim svilenim sarijem koje nose mnoge žene u zemlji. Tradicionalna odeća za muškarce je dhoti, neušiveni komad tkanine koji se veže oko struka i nogu. Muškarci takođe nose kurtu, široku košulju koja se nosi do kolena. Za posebne prilike, muškarci nose šervani, što je dugačak kaput koji se zakopčava do kragne i do kolena. Nehru jakna je kraća verzija šervanija.
Običaji i slave
Zemlja slavi Dan Republike (26. januar), Dan nezavisnosti (15. avgust) i rođendan Mahatme Gandija (2. oktobar). Divali je najveći i najvažniji praznik u Indiji. To je petodnevni festival poznat kao festival svetlosti zbog svetla upaljenih tokom proslave da simbolizuju unutrašnje svetlo koje ih štiti od duhovne tame. Sveto, festival boja, koji se naziva i festival ljubavi, popularan je u proleće.
Ruke i stopala
U hinduizmu postoji čitava hijerarhija delova tela. Glava je superiorna u odnosu na ostatak tela, a stopala su najniže na prečki.
Stopala se u Indiji smatraju prljavim, pa skinite cipele pre nego što uđete u nečiju kuću. Ne gazite ništa važno i ako jeste, odmah se izvinite.
Znak je poštovanja sagnuti se i dodirnuti stopala poštovanog starešine u Indiji.
Leva ruka se obično koristi za čišćenje posle defekacije, tako da Indijanci nikada ne jedu levom rukom. Takođe zapamtite da nikada ne prenosite ništa - novac ili poklon - Indijancu levom rukom. Najkonzervativniji Indijci bi mogli da se uvrede.
Indijski običaji i tradicije
Vera, porodica i kaste oblikuju skoro svaki aspekt indijske kulture - od rođenja do smrti - i sva suđenja i zabave između. Pojedinci nasleđuju svoj društveni položaj i ostaju u njemu tokom celog života.
Kasta, ili jati (što znači "rođenje"), je nivo unutar društvenog sistema koji određuje za koga će ljudi stupiti u brak, a često čak i za koji posao mogu da se bave, gde mogu da žive i šta mogu da jedu. Postoji više od 2.000 jatija i oni spadaju u četiri priznate kastinske grupe, ili varne:
Bramani -- sveštenici i najobrazovaniji
Kšatrije -- ratnici i zemljoposednici
Vaišje -- trgovci
Šudre -- zanatlije i radnici
Peta, nezvanična grupa, Pančame su se istorijski nazivale „nedodirljivima“, a poslednjih godina daliti ili „potlačeni“. Da bi bili identifikovani i uključeni kao deo društvene kaste, većina Indijaca ostaje u porodičnim jedinicama koje prelaze generacije, od najmlađih do najstarijih, a svi žive u istom stambenom naselju ili kompleksu. Muškarci u porodičnoj liniji često ostaju sa svojim rođenim porodicama sve dok im očevi ne umru i ne zasnuju sopstvene proširene porodice, dok će žene napustiti svoje domove kada se udaju i postanu deo proširene porodične jedinice drugog.
Većina žena u Indiji napušta svoje porodice u ranom dobu, a kasta i lokacija porodice imaju mnogo veze sa time kada će se devojka udati, 1978. godine starosna granica je po zakonu postala 18 godina. Međutim, uz saglasnost roditelja, mnoge porodice slede svoje verskih zakona i kulturnih tradicija i ugovoriti brakove za devojke pre i posle puberteta. I dok mnogi u savremenoj Indiji prihvataju praksu sklapanja braka iz ljubavi i romantike među dvoje ljudi, najčešća praksa je da porodice pronađu parove za svoju decu u ugovorenom braku zasnovanom na kasti, verskim uverenjima i astrologiji.
Jednom kada su mlada i mladoženja obećani jedno drugom (i često nakon što se svadbeni miraz ili finansijska razmena dogodi od porodice mlade do mladoženjine), počinje serija veridbi, rituala lepote i porodičnih obroka i zabava, što dovodi do svadbeno slavlje koje traje od tri dana do nedelje. Uz bogat dekor i raskošne gozbe, indijska venčanja obično imaju mladu u crvenom. Za koje se veruje da simbolizuje prosperitet, sreću i plodnost, crvena svadbena odeća je tradicionalni favorit. Brakovi obično traju doživotno, a stopa razvoda u Indiji je veoma niska, procenjena na 10 procenata.
Ceremonija smrti
Nakon što osoba umre, kremacija se vrši prema određenim ritualima. Rituali se nastavljaju nekoliko dana nakon smrti.
Veliki pozdrav
Namaste je tradicionalni indijski pozdrav. Jedan pritisne dlanove (prsti gore) ispod brade i kaže Namaste. Za nadređene ili u znak poštovanja, dodaje se blagi naklon.
Iz poštovanja privatnosti žena, muškarci se obično ne rukuju sa ženama i ne dodiruju ih u javnosti.
Indijci obično traže dozvolu pre nego što odu od drugih.
Gestovi
Preterani gestovi rukama ili verbalna artikulacija smatraju se nepristojnim.
Naročito na severu, desna ruka se koristi za prenošenje predmeta, jelo i rukovanje, jer je leva tradicionalno rezervisana za ličnu higijenu.
Hvatanje za sopstvene uši izražava pokajanje ili iskrenost. Nečija stopala ili cipele ne bi trebalo da dodiruju drugu osobu, a ako i dotaknu, neophodno je odmah izvinjenje. Zviždanje je veoma nepristojno. Žene ne namiguju i ne zvižde; takvo ponašanje se smatra nedamskim. Javno iskazivanje naklonosti je neprikladno.
Obuća se skida pre ulaska u hram, džamiju ili svetilište Sika. Kada uđu u svetilište Sika, svi ljudi pokrivaju glave. Žene takođe pokrivaju glavu u hramovima.
hinduistički običaji i tradicije
Kada se hinduisti sretnu, pozdravljaju se tako što spajaju dlanove obe ruke i jedni drugima govoreći „Namaste“ ili „Namastar“.
Pre nego što započnu bilo kakav dobar posao, Hindusi obožavaju Gospoda Ganešu i pevaju mantru.
Hindusi ne nose obuću u kućama, hramovima i drugim mestima. Ne ulaze u hramove nakon konzumiranja alkohola.
Nanesu mesto između obrva na čelu u vreme bogosluženja.
Ne jedu nevegetarijansku hranu ponedeljkom, četvrtkom i danima festivala.
Većina brakova je ugovorenog tipa. Vjenčanje van kaste smatra se lošom praksom.
Vjenčanje je velika ceremonija. To je kao pitanje prestiža.
Ne ubijaju zmije u ponedeljak i festivalske dane.
Hindusi buše uši bebama i stavljaju u njih zlatne minđuše. Hindu žene takođe buše svoje nosove.
Udata hinduistička žena nosi mangalsutru oko vrata i prstenove na nogama, kao znak da je udata.
Sin hinduista brine o svojim roditeljima u starosti. Majka, Otac i Učitelj se smatraju pored Boga i veoma se poštuju.
Hindusi veruju da se Gospod Višnu s vremena na vreme inkarnira da bi obnovio Darmu.
Generalno, hinduističke žene i devojke nose odeću koja pokriva celo telo osim lica, kao što su Sari, Lehengas, Salvar Kameez i Ghagra.
Udata hinduistička žena svog muža smatra Bogom, a muž je smatra svojom polovinom tela.
Hindu ljudi vezuju crne lutke preko ulaznih vrata kuće kako bi sprečili loše moći da uđu u kuću.
Hindu ljudi imaju minijaturne idole božanstava. Oni čiste


Nastaviće se





PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"