detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - 7, INDIJA

Dr SIMO JELAČA

PREDGOVOR

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku državu, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

INDIJA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika

Zvanični naziv: Republika Indija

Površina: 3.287.590 kvadratnih kilometara. Najviša tačka na kopnu: Kančendžunga 8.595 metara.

Glavni grad: Nju Delhi sa preko 25 miliona stanovnika.

Najniža tačka na kopnu: Nivo mora

Hemisfere: severna i istočna

Vremenske zone: 15:30 = podne GMT na Zapadu; 18:30 = podne GMT na istoku.

Najduže udaljenosti: 3.214 kilometara (1.997 milja) od severa ka jugu; 2.933 kilometra (1.822 milje) od istoka ka zapadu

Kopnene granice: 14.103 kilometra ukupne dužine granice; Bangladeš 4.053 kilometara; Butan 605 kilometara; Kina 3.380 kilometara; Mjanmar 1.463 kilometara; Nepal 1.690 kilometara; Pakistan 2.912 kilometara.

Obala: 7.000 kilometara.

Kultura

Indijska kultura je među najstarijima na svetu; civilizacija u Indiji počela je pre oko 4.500 godina. Mnogi izvori je opisuju kao „Sa Prathama Sanskrati Vishvavara“ — prvu i najvišu kulturu na svetu. Zapadna društva nisu uvek videla kulturu Indije veoma povoljno, društva van Evrope ili Severne Amerike, ili društva koja nisu sledila evropski ili zapadni način života, smatrana su primitivnim i kulturno inferiornim. U suštini ovo je uključivalo sve kolonizovane zemlje i ljude, kao što su afričke zemlje, Indija i Daleki istok.``.

Međutim, Indijanci su napravili značajan napredak u arhitekturi, matematici i medicini. Danas je Indija veoma raznolika zemlja, sa više od 1,2 milijarde ljudi, što je čini drugom najmnogoljudnijom nacijom posle Kine. Zvanično, Mumbaj ima 12,5 miliona stanovnika. Bangalor 8.5; Hiderabad 7; a Ahmadabad oko 6 miliona. Različiti regioni imaju svoje različite kulture. Evo kratkog pregleda kulture Indije.

Jezik

Indija ima 28 država i sedam teritorija. U Indiji nema službenog jezika, mnogi ljudi koji žive u Indiji takođe pišu devanagarskim pismom. U stvari, pogrešno je shvatanje da većina ljudi u Indiji govori hindi. Iako mnogi ljudi govore hindi u Indiji, 59 posto stanovnika Indije govori nešto drugo osim hindi. Bengalski, telugu, marati, tamilski i urdu su neki drugi jezici koji se govore u zemlji.

Engleski se široko koristi na celom indijskom potkontinentu i "suzvanični" je jezik zemlje. Indijski engleski ima poseban ukus i fleksiju koja se razlikuje dok putujete po različitim delovima zemlje.

Religija

Indija je identifikovana kao rodno mesto hinduizma i budizma, treće i četvrte po veličini religije. Oko 84 odsto stanovništva identifikuje se kao hinduizam, postoje mnoge varijacije hinduizma i četiri preovlađujuće sekte — šiva, vaišnava, šakteja i pamet.

Oko 13 odsto Indijaca su muslimani, što ih čini jednom od najvećih islamskih nacija na svetu. Hrišćani i Sikhi čine mali procenat stanovništva, a još je manje budista i Janise.

Hrana

Indijska kuhinja je takođe pod uticajem mnogih drugih zemalja. Poznat je po velikom asortimanu jela i slobodnoj upotrebi bilja i začina. Stilovi kuvanja se razlikuju od regiona do regiona.

Pšenica, basmati pirinač i mahunarke sa Chanom (bengalski gram) su važne osnovne namirnice indijske ishrane. Hrana je bogata karijem i začinima, uključujući đumbir, korijander, kardamom, kurkumu, sušene ljute paprike i cimet, između ostalog. Čatni — gusti začini i namazi napravljeni od različitog voća i povrća kao što su tamarind i paradajz i nana, cilantro i drugo bilje.

Mnogi hindusi su vegetarijanci, ali jagnjetina i piletina su uobičajena u glavnim jelima za nevegetarijance, između 20 i 40 procenata indijske populacije je vegetarijanac.

Većina indijske hrane se jede prstima ili hlebom koji se koristi kao pribor. Postoji širok izbor hleba, somun sa kvascem i pečen u rerni i prženi, mekani somun, uobičajen u severnoj Indiji i koji se jede sa karijem od slanutka.

Arhitektura i umetnost

Najpoznatiji primer indijske arhitekture je Tadž Mahal, koji je izgradio mogulski car Šah Jahan u čast svojoj trećoj ženi Mumtaz Mahal. Kombinuje elemente islamskog, persijskog, otomanskog turskog i indijskog arhitektonskog stila. Indija takođe ima mnogo drevnih hramova.

Tadž Mahal je izgrađen između 1631. i 1653. godine.

Indija je poznata po svojoj filmskoj industriji, koja se često naziva Bolivud. Indijski ples, muzika i pozorišna tradicija sežu više od 2000 godina. Glavne klasične plesne tradicije: Bharata Natiam, Kathak, Odissi, Manipuri, Kuchipudi, Mohiniattam i Kathakali.

Odeća

Indijska odeća je blisko identifikovana sa šarenim svilenim sarijem koje nose mnoge žene u zemlji. Tradicionalna odeća za muškarce je dhoti, neušiveni komad tkanine koji se veže oko struka i nogu. Muškarci takođe nose kurtu, široku košulju koja se nosi do kolena. Za posebne prilike, muškarci nose šervani, što je dugačak kaput koji se zakopčava do kragne i do kolena. Nehru jakna je kraća verzija šervanija.

Običaji i slave

Zemlja slavi Dan Republike (26. januar), Dan nezavisnosti (15. avgust) i rođendan Mahatme Gandija (2. oktobar). Divali je najveći i najvažniji praznik u Indiji. To je petodnevni festival poznat kao festival svetlosti zbog svetla upaljenih tokom proslave da simbolizuju unutrašnje svetlo koje ih štiti od duhovne tame. Sveto, festival boja, koji se naziva i festival ljubavi, popularan je u proleće.

Ruke i stopala

U hinduizmu postoji čitava hijerarhija delova tela. Glava je superiorna u odnosu na ostatak tela, a stopala su najniže na prečki.

Stopala se u Indiji smatraju prljavim, pa skinite cipele pre nego što uđete u nečiju kuću. Ne gazite ništa važno i ako jeste, odmah se izvinite.

Znak je poštovanja sagnuti se i dodirnuti stopala poštovanog starešine u Indiji.

Leva ruka se obično koristi za čišćenje posle defekacije, tako da Indijanci nikada ne jedu levom rukom. Takođe zapamtite da nikada ne prenosite ništa - novac ili poklon - Indijancu levom rukom. Najkonzervativniji Indijci bi mogli da se uvrede.

Indijski običaji i tradicije

Vera, porodica i kaste oblikuju skoro svaki aspekt indijske kulture - od rođenja do smrti - i sva suđenja i zabave između. Pojedinci nasleđuju svoj društveni položaj i ostaju u njemu tokom celog života.

Kasta, ili jati (što znači "rođenje"), je nivo unutar društvenog sistema koji određuje za koga će ljudi stupiti u brak, a često čak i za koji posao mogu da se bave, gde mogu da žive i šta mogu da jedu. Postoji više od 2.000 jatija i oni spadaju u četiri priznate kastinske grupe, ili varne:

Bramani -- sveštenici i najobrazovaniji

Kšatrije -- ratnici i zemljoposednici

Vaišje -- trgovci

Šudre -- zanatlije i radnici

Peta, nezvanična grupa, Pančame su se istorijski nazivale „nedodirljivima“, a poslednjih godina daliti ili „potlačeni“. Da bi bili identifikovani i uključeni kao deo društvene kaste, većina Indijaca ostaje u porodičnim jedinicama koje prelaze generacije, od najmlađih do najstarijih, a svi žive u istom stambenom naselju ili kompleksu. Muškarci u porodičnoj liniji često ostaju sa svojim rođenim porodicama sve dok im očevi ne umru i ne zasnuju sopstvene proširene porodice, dok će žene napustiti svoje domove kada se udaju i postanu deo proširene porodične jedinice drugog.

Većina žena u Indiji napušta svoje porodice u ranom dobu, a kasta i lokacija porodice imaju mnogo veze sa time kada će se devojka udati, 1978. godine starosna granica je po zakonu postala 18 godina. Međutim, uz saglasnost roditelja, mnoge porodice slede svoje verskih zakona i kulturnih tradicija i ugovoriti brakove za devojke pre i posle puberteta. I dok mnogi u savremenoj Indiji prihvataju praksu sklapanja braka iz ljubavi i romantike među dvoje ljudi, najčešća praksa je da porodice pronađu parove za svoju decu u ugovorenom braku zasnovanom na kasti, verskim uverenjima i astrologiji.

Jednom kada su mlada i mladoženja obećani jedno drugom (i često nakon što se svadbeni miraz ili finansijska razmena dogodi od porodice mlade do mladoženjine), počinje serija veridbi, rituala lepote i porodičnih obroka i zabava, što dovodi do svadbeno slavlje koje traje od tri dana do nedelje. Uz bogat dekor i raskošne gozbe, indijska venčanja obično imaju mladu u crvenom. Za koje se veruje da simbolizuje prosperitet, sreću i plodnost, crvena svadbena odeća je tradicionalni favorit. Brakovi obično traju doživotno, a stopa razvoda u Indiji je veoma niska, procenjena na 10 procenata.

Ceremonija smrti

Nakon što osoba umre, kremacija se vrši prema određenim ritualima. Rituali se nastavljaju nekoliko dana nakon smrti.

Veliki pozdrav

Namaste je tradicionalni indijski pozdrav. Jedan pritisne dlanove (prsti gore) ispod brade i kaže Namaste. Za nadređene ili u znak poštovanja, dodaje se blagi naklon.

Iz poštovanja privatnosti žena, muškarci se obično ne rukuju sa ženama i ne dodiruju ih u javnosti.

Indijci obično traže dozvolu pre nego što odu od drugih.

Gestovi

Preterani gestovi rukama ili verbalna artikulacija smatraju se nepristojnim.

Naročito na severu, desna ruka se koristi za prenošenje predmeta, jelo i rukovanje, jer je leva tradicionalno rezervisana za ličnu higijenu.

Hvatanje za sopstvene uši izražava pokajanje ili iskrenost. Nečija stopala ili cipele ne bi trebalo da dodiruju drugu osobu, a ako i dotaknu, neophodno je odmah izvinjenje. Zviždanje je veoma nepristojno. Žene ne namiguju i ne zvižde; takvo ponašanje se smatra nedamskim. Javno iskazivanje naklonosti je neprikladno.

Obuća se skida pre ulaska u hram, džamiju ili svetilište Sika. Kada uđu u svetilište Sika, svi ljudi pokrivaju glave. Žene takođe pokrivaju glavu u hramovima.

hinduistički običaji i tradicije

Kada se hinduisti sretnu, pozdravljaju se tako što spajaju dlanove obe ruke i jedni drugima govoreći „Namaste“ ili „Namastar“.

Pre nego što započnu bilo kakav dobar posao, Hindusi obožavaju Gospoda Ganešu i pevaju mantru.

Hindusi ne nose obuću u kućama, hramovima i drugim mestima. Ne ulaze u hramove nakon konzumiranja alkohola.

Nanesu mesto između obrva na čelu u vreme bogosluženja.

Ne jedu nevegetarijansku hranu ponedeljkom, četvrtkom i danima festivala.

Većina brakova je ugovorenog tipa. Vjenčanje van kaste smatra se lošom praksom.

Vjenčanje je velika ceremonija. To je kao pitanje prestiža.

Ne ubijaju zmije u ponedeljak i festivalske dane.

Hindusi buše uši bebama i stavljaju u njih zlatne minđuše. Hindu žene takođe buše svoje nosove.

Udata hinduistička žena nosi mangalsutru oko vrata i prstenove na nogama, kao znak da je udata.

Sin hinduista brine o svojim roditeljima u starosti. Majka, Otac i Učitelj se smatraju pored Boga i veoma se poštuju.

Hindusi veruju da se Gospod Višnu s vremena na vreme inkarnira da bi obnovio Darmu.

Generalno, hinduističke žene i devojke nose odeću koja pokriva celo telo osim lica, kao što su Sari, Lehengas, Salvar Kameez i Ghagra.

Udata hinduistička žena svog muža smatra Bogom, a muž je smatra svojom polovinom tela.

Hindu ljudi vezuju crne lutke preko ulaznih vrata kuće kako bi sprečili loše moći da uđu u kuću.

Hindu ljudi imaju minijaturne idole božanstava. Oni čiste

Nastaviće se

PODELITE OVAJ TEKST NA: