|
|
|
 | Olivera Sinđelić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
SRNA
Pod grmom divlje ruže umire srna,
od sinoć leži tu. Nije imala snage
sa ostalima da pređe reku...
Gledaju je sa bora dva stara gavrana crna,
niz grane jablana i leski sunčevi zraci teku...
Oko nje lebdi crnog gloga tih šapat
i vesele pčele padaju na medunike žute,
od pogleda zloga kriju je burjan i paprat,
srce sve slabije bije, sporo teku minute...
Uz lagan vetar treperi vilinih konjica svita,
u niskom letu oni oko nje umorne brode
i leptirice livadske u gustoj travi skrite
gledaju, a ona je žedna, da joj je samo kap vode...
U žitu veselo jato sunčevu pesmu peva,
sa svog ležaja pod grmom srna ih jasno čuje
i prepoznaje pesmu plavorepih ševa,
sluša - gavran sa bora nešto im dovikuje...
Gleda - povorka mrava ka obali reke korača
i jastreb se vinu u nebo, do samih oblaka ode.
Odlete i gavran sa bora u klasje zlatno pade...
Doleteše ševe iz žita, u listu zelenog drača
doneše srni vode...
A najmanja od svih njih poljubac kljunom joj dade...
KOZOROG
Ćuk peva, kroz hladan sumrak
vetar plovi bukovom šumom...
Na velikoj steni nad rekom stoji kozorog
ogrnut plaštom tame, ko kakav prastari bog
bdi nepokretan u mesečevoj sjeni...
Posmatra ko šeta lugom, ko ide tamnim drumom...Blešti smaragdnom bojom ko posut sitnim biserjem
na humci mladog lugara odbačen zmijski svlak
u šarenoj šumskoj stelji međ lišćem i iverjem.
krst je pojela zemlja, šafran svud procvao,
lipa je stara znak, da je on na smrt ranjen
kraj njenog stabla pao, snom smrtnim tu zaspao...
Našao ga pas u zoru...
Priča se da prvi put to veče
nije ga poveo u goru...
Tiho šumori trava,
u gnezdu pod majčinim krilom
ptiče spokojno spava,
dok Mesec po skromnom stećku milost svog srca sipa,
polako, kruni se, polako, zlatni prah sa starih lipa...
|
