detalj slike: KRK Art dizajn

MOJ DOBRI STARI DžONI

Sećam se te daleke noći,
još od prvog sumraka tužno je pištao ćuk,
i čudni je njegov poj lebdeo dugo
kroz tamu stoletne šume borove,
studen hrastovih šuma u kosti je gonio glasa njegovog zvuk,
njihale su se uznemireno krošnje guste javorove...
Kroz pletar trščan igrale su se kune,
na još toplom kamenu mirno je snila mlada belouška,
u gnezdu na jabuci, u snu, šaptale su žune,
pustila je sve do zemlje grane svoje bremenita kruška.
Zvezdano se jato spustilo nisko - tik na vremešni jasen,
obasjavši u širokom krugu staru kamenitu česmu,
senke su izašle iz ambara i navukle svoje krinke,
u dubini šume su spokojno pevale svoju pesmu
prizivajući daleku kišu, male zelene gatalinke...
Nešto je šuštalo kroz leskovo granje,
šumno je treperio gust jasikov čestar,
tama je zatvorila šumu, mesec je pozlatio oranje,
miris zgarišta je odnekud doneo nepoznat vetar.
Mlada žalosna vrba treperila je kao lira,
poj dalekog slavuja starom psu nije davao mira...
Ispod kapije drvene on je osluškivao noć.
Kroz šumarak na bregu, gloginje, vres i broć
provlačio se tiho i sporo snažni vitorog jelen
po tragu crnih morki kroz jaglac i gorki pelen.
No nije gledao njega ni meseca zlatne zene,
nit senke što lutaju šumom, tamne sablasne sene,
ni crni sumrak što modrim čivitom nebo boji...
I kad je počela kiša on nije hteo da se skloni,
mnogo je godina prošlo al sećanje kad doleti
i sad ga vidim kako verni drug uporno stoji
  na kapiji imanja našeg, moj dobri stari Džoni...

       IZAĐI U POLjE MARIJA...

U zatvoren kapak prozora tvog
udara jabukova grana i kaže:
- Izađi u polje Marija, pustim našim krajem
srebri mladina dok umorna šuma mirno spava.
Rascvetalo se badem - drvo
i medunika pod njim, divnim cvetovima.
Biserje rasuto svetluca u krošnji crnog cera,
pod njim na mokroj travi leže
žar - ptice rasuta pera.
Pokupi njeno perje pre nego što
pozdrave jutro sivi vrapci dživdžani,
u nedra sebi brzo žar - pera zlatna pohrani,
pre nego što se probude crnorizci gavrani,
svako je pero želja, a pohlepni su oni
od postanka sveta bili, osmatraju s prozora kule
 dolinu i naše šume ne bi li kakve darove sebi prigrabili.
Izađi u polje sada, oslušni - kaplje rosa sa lišća svilena
i lepeti ptičijih krila po mladoj šumi bruje,
u paukovoj mreži pišti pčela upletena,
dok cvrčak kida mrežu pisak se do neba čuje,
mirišu divlje ruže, nestalih leptira duše
oko njih tiho bruje, miriše borova smola i zelena imela...
Izađi u polje, duše cvetova i ptica, gledaj, lebde nad rekom
dok daleka oluja preti svojom potmulom jekom,
maslačci se bude i šapuću sa svicima,
jelenci stražare nad usnulim vilinim konjicima.
Izađi u polje, požuri, pre nego se zvona sa tornja čuje jeka
i nad selom ponoć razlije svoj zvezdani mir,
pre nego što jutro tamu u netrag otera,
pre nego što vetar pokupi čudesna žar-pera,
pre nego što nad nama sastavi crna krila
nebeske modre reke nevidljiv veliki vir.

 MESEC JE POKRIO JEZERO

Mesec je pokrio jezero zlatnom koprenom,
tkaninom divnom od najfinije svile
protkanom srebrnim tankim nitima,
zvezde su se sa prepelicama sakrile
da svetle svu noć zajedno sa svicima
među bulkama, u zrelim žitima.

Neka je ptica pevala u ševaru,
duše mrtvog lišća oživeo je vetar
pa su lagano lebdele kroz mrak,
cvileo je tiho patuljak što ga je na prevaru
u podzemnu tamnicu zatvorio čarobnjak.
Slušao sam ga, gledajući ovaj nestvar
dok je zvezdani puhor lebdeo kroz zrak.

Zalud sam u svojim davnim snovima
lutao oranjem i tom ravnicom,
išao po lugovima i gajevima
u potrazi za tajanstvenom pticom
i tužnim zarobljenikom,
osim vetra što je lutao živicom
i zvezda u zlatnim čunovima
nikad ne videh nigde nikog...

STARA ŠUMA BOROVA

Sumrak je pokrio staru borovu šumu,
kišu su naneli teški crni oblaci,
senka nečija je hodala po pustom drumu,
šuštali su tiho mokri, mladi vrbaci...

Stari ćuk na lesci ćutao je dugo
mirno je tekla kišna noć ova,
usnulom dolinom i pustim lugom,
mesec je sejao zvezdani prah snova.

Mene je ovuda noćas san naneo,
doveo sa teškim crnim oblacima
da gledam kako plovi veseo
pun mesec nad mokrim mladim vrbacima,
da vidim kako tanki crn veo
ozvezdan polako sa neba pada
na moje usnulo malo selo
polje, šume i kraj ceo,
na reku i preko vinograda...

Blagoslovena bi ova noć. I jesen
što mi podari divan san
i sanjah lepotom ovom zanesen
sve dok me ne probudi novi dan.

PODELITE OVAJ TEKST NA: