|
|
|
 | Miloje Veljović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
NE, NEMOJ ME, TUGO Ne, nemoj me, tugo, vezivati zlobomPusti me još kratko da se nadom sladimNad bezdanom stojim i sikćem u vetarDozvoli bar malo rane da ohladim Ne, nemoj me, tugo, terati ka pakluNe veži mi okov na usahle željeNe dozvoli da me život patosiraDa me štura java kao žito melje Ne, nemoj me, tugo, navoditi na zloDa uradim ono i što nisam hteoDa pogazim prošlost k'o poslednji dronjakDa se za dah borim k'o pupoljak sveo Ne, nemoj me, tugo, napajati vinomIstinu ću pravu pred Bogom da kažemA onda će mnogi začuđeno reći:Šta li ovaj čovek u brlogu traži Ne, nemoj me, tugo, vrteti po kruguŽelim svoje pute do kraja da znamPusti me da krenem stazama vilenimO koraku napred da odlučim sam Ne, nemoj me, tugo, terati u klanceNa čistinu zadnji opušak izbaciŽivot kratko traje i nema reprizuNe trebaju njemu ramovi i lanci
NOĆNI BAL
Dajem zadnju paru za poslednju pesmuIdem jutru ranom k'o najvećem skotuK'o pokis'o pacov drhtim pored čašeI istinu ganjam celonoćnom morom Gledaju dušmani znoj na mome čeluPričaju o meni k'o izmetu bravljemA ja iz inata glumim da sam srećanI sakrivam čežnju skupljenu na prečac Čašćavam pijance i kelnere vredneGlumim kavaljera s džepovima praznimNaručujem pesme i pitam sam sebeKoliki je ponor ka kome sam poš'o Škljocaju blicevi radoznale bagreSnimaju golgotu razni paparaciA ja ko na filmu igram svoju roluI ne želim ništa od svega poreći. Hej, svirači vredni, odmorite struneUtihnite začas jedno kratko vremeHoću u tišini naslonjen na lakatDa dočekam mirno dolazeću zoru A kad jutro svane pođite do meneDo promrzle klupe u obližnjem parkuŽelim da nagradim nevernike stareDa im prodam moju otrcanu masku Likujte, pacovi, priselo vam posveUspeli ste ono što ste davno hteliI ovako ranjen ne prodajem ponosŽelim da se predam otmeno i smelo Kad studena rosa opere mi licePriđite mi bliže lentu ću vam datiČuvajte se samo ostalog pepelaMoja će vas sena zanavek da prati
ZLO ĆE DOBRO POBEDITI U snovima često vraćamNeke lepe prošle daneZidam kule od karataI oplate pobuđale Ne hulim se na sudbinuDok okolo smoren šunjamKao kuče prebijenoU prtljagu magle kunjam Svako jutro fleke vadimSa čašama vina hladnaTugu malo zabašurimAli duša zjapi prazna Sa nebesa biju munjeIz bezdana magla kuljaOko mene ale žderuPostolje se moje ljulja Sa svih strana reže zveriIznad mene gavran kružiJa se tešim i kuražimSa pesmama nekim tužnim U daljini ipak vidimOblak koji nadom rudiProbijam se prema njemuSa elanom nekim čudnim S naklonom me Gospod gledaVraća mi se snaga staraDa grešnike oplakujemPod kandilom kraj oltara Sikćem besan ka gamadiMir Božiji natrag tražimNe žudeći za osvetomU molbama boli blažim Valjda neka pravda imaSva nedela da osudi.Sve bi bilo kako valjaKad bi ljudi bili ljudi A iz mene pravda bijeS verom da će bolje bitiIz brloga klija nadaDobrota će pobediti
|
