детаљ слике: КРК Арт дизајн

НЕ, НЕМОЈ МЕ, ТУГО

Не, немој ме, туго, везивати злобом

Пусти ме још кратко да се надом сладим

Над безданом стојим и сикћем у ветар

Дозволи бар мало ране да охладим

Не, немој ме, туго, терати ка паклу

Не вежи ми оков на усахле жеље

Не дозволи да ме живот патосира

Да ме штура јава као жито меље

Не, немој ме, туго, наводити на зло

Да урадим оно и што нисам хтео

Да погазим прошлост к'о последњи дроњак

Да се за дах борим к'о пупољак свео

Не, немој ме, туго, напајати вином

Истину ћу праву пред Богом да кажем

А онда ће многи зачуђено рећи:

Шта ли овај човек у брлогу тражи

Не, немој ме, туго, вртети по кругу

Желим своје путе до краја да знам

Пусти ме да кренем стазама виленим

О кораку напред да одлучим сам

Не, немој ме, туго, терати у кланце

На чистину задњи опушак избаци

Живот кратко траје и нема репризу

Не требају њему рамови и ланци

НОЋНИ БАЛ

Дајем задњу пару за последњу песму

Идем јутру раном к'о највећем скоту

К'о покис'о пацов дрхтим поред чаше

И истину гањам целоноћном мoром

Гледају душмани зној на моме челу

Причају о мени к'о измету брављем

А ја из ината глумим да сам срећан

И сакривам чежњу скупљену на пречац

Чашћавам пијанце и келнере вредне

Глумим каваљера с џеповима празним

Наручујем песме и питам сам себе

Колики је понор ка коме сам пош'о

Шкљоцају блицеви радознале багре

Снимају голготу разни папараци

А ја ко на филму играм своју ролу

И не желим ништа од свега порећи.

Хеј, свирачи вредни, одморите струне

Утихните зачас једно кратко време

Хоћу у тишини наслоњен на лакат

Да дочекам мирно долазећу зору

А кад јутро сване пођите до мене

До промрзле клупе у оближњем парку

Желим да наградим невернике старе

Да им продам моју отрцану маску

Ликујте, пацови, присело вам посве

Успели сте оно што сте давно хтели

И овако рањен не продајем понос

Желим да се предам отмено и смело

Кад студена роса опере ми лице

Приђите ми ближе ленту ћу вам дати

Чувајте се само осталог пепела

Моја ће вас сена занавек да прати

ЗЛО ЋЕ ДОБРО ПОБЕДИТИ

У сновима често враћам

Неке лепе прошле дане

Зидам куле од карата

И оплате побуђале

Не хулим се на судбину

Док около сморен шуњам

Као куче пребијено

У пртљагу магле куњам

Свако јутро флеке вадим

Са чашама вина хладна

Тугу мало забашурим

Али душа зјапи празна

Са небеса бију муње

Из бездана магла куља

Око мене але ждеру

Постоље се моје љуља

Са свих страна реже звери

Изнад мене гавран кружи

Ја се тешим и куражим

Са песмама неким тужним

У даљини ипак видим

Облак који надом руди

Пробијам се према њему

Са еланом неким чудним

С наклоном ме Господ гледа

Враћа ми се снага стара

Да грешнике оплакујем

Под кандилом крај олтара

Сикћем бесан ка гамади

Мир Божији натраг тражим

Не жудећи за осветом

У молбама боли блажим

Ваљда нека правда има

Сва недела да осуди.

Све би било како ваља

Кад би људи били људи

А из мене правда бије

С вером да ће боље бити

Из брлога клија нада

Доброта ће победити

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: