detalj slike: KRK Art dizajn

Tebi

Znaš li da sam noćas lebdela nad svojom prošlosti,

pospano posmatrala razigrana sećanja.

U svakom od njih videla sam tebe,

Koga moja java ni u kome drugom ne prepoznaje.

Na obrazima ti videh iskrenu radost,

dovoljno, za ceo život da je pamtim i čuvam.

Za one nemire u nedostajanjima,

da bih se tim spokojstvom umila.

Svrati ponekad u moje snove duboke,

za budnu podsvest u čvor vezane,

pa ćemo u beskraju našem,

o oduzetoj sudbini,

u tišini pričati.

Preživeo sam

Preživeo sam godine neke tužne,

lažne ljubavi izgubljene,

i noći kišne usamljene.

Preživeo sam i onaj rat,

i snove strašne nakon njega.

Preživeo sam oluje bolne,

vremena ovog van svega.

Preživeo sam sitne sate uzaludne,

za tobom glad

i današnji dan.

I dok se ljubavi bolje,

možda negde i sada sreću,

ko zna šta još preživeti hoću...

ili neću...

SARAJEVO

Negde dole, u dnu vidika,

gde prestaje stari grad,

umire dnevna svetlosna slika,

a rađa se suton mlad.

Sarajevski duh gradom šeta

i miriše sevdah harmonika tihih,

govori jedna razgledna slika,

hiljadu reči jasnih i živih.

Dole, u dnu Sarajevske ravnice,

tmasaju oblaci fabričkog dima.

Vide se stare kuće sa razglednice

I rimske epohe još uvek tu ima.

Sarajevske otmeno teku žeđi,

tihim šumom Miljacke reke.

Iz nekog prethodnog veka počivaju bleđi,

figure i njihove pale senke.

Preobražava se Sarajevski grad,

jer dotrajava, umire i rađa.

A njegov svaki uspon i pad,

osete zidovi predgrađa.

Grade se naraštaji staroga grada,

prevazilaze prošlost zidovima ovim.

Sporo i mučno rađa se nada,

sazidanim nekim novim.

Jablanovi čuvaju hrišćanske Crkve,

a džamije nečije, tuđe,

visinom svojom govore jasno,

dostojno i pravedno da se uđe.

U gradu buna i ratova,

pamte se reči što dugo bole...

I pregršt stalih, starih satova,

za minut spokoja što mole.

Mirišu kafe i ratluci...

I nečiji merak se čuje...

Jasni su Sarajevski znaci,

da prošlost još uvek sadašnjost kuje.

Ponekad i oni što ga ostaviše,

tragajući za nekim životima svojim,

ne znaju da Sarajevo voli kad diše,

i nada se danima boljim.

Najzad u prstima jednim,

stoji Sarajevsko naličje i lice,

i svaki se pjezaž smatra vrednim,

sada već tvoje razglednice

PODELITE OVAJ TEKST NA: