детаљ слике: КРК Арт дизајн

Теби

Знаш ли да сам ноћас лебдела над својом прошлости,

поспано посматрала разиграна сећања.

У сваком од њих видела сам тебе,

Кога моја јава ни у коме другом не препознаје.

На образима ти видех искрену радост,

довољно, за цео живот да је памтим и чувам.

За оне немире у недостајањима,

да бих се тим спокојством умила.

Сврати понекад у моје снове дубоке,

за будну подсвест у чвор везане,

па ћемо у бескрају нашем,

о одузетој судбини,

у тишини причати.

Преживео сам

Преживео сам године неке тужне,

лажне љубави изгубљене,

и ноћи кишне усамљене.

Преживео сам и онај рат,

и снове страшне након њега.

Преживео сам олује болне,

времена овог ван свега.

Преживео сам ситне сате узалудне,

за тобом глад

и данашњи дан.

И док се љубави боље,

можда негде и сада срећу,

ко зна шта још преживети хоћу...

или нећу...

САРАЈЕВО

Негде доле, у дну видика,

где престаје стари град,

умире дневна светлосна слика,

а рађа се сутон млад.

Сарајевски дух градом шета

и мирише севдах хармоника тихих,

говори једна разгледна слика,

хиљаду речи јасних и живих.

Доле, у дну Сарајевске равнице,

тмасају облаци фабричког дима.

Виде се старе куће са разгледнице

И римске епохе још увек ту има.

Сарајевске отмено теку жеђи,

тихим шумом Миљацке реке.

Из неког претходног века почивају блеђи,

фигуре и њихове пале сенке.

Преображава се Сарајевски град,

јер дотрајава, умире и рађа.

А његов сваки успон и пад,

осете зидови предграђа.

Граде се нараштаји старога града,

превазилазе прошлост зидовима овим.

Споро и мучно рађа се нада,

сазиданим неким новим.

Јабланови чувају хришћанске Цркве,

а џамије нечије, туђе,

висином својом говоре јасно,

достојно и праведно да се уђе.

У граду буна и ратова,

памте се речи што дуго боле...

И прегршт сталих, старих сатова,

за минут спокоја што моле.

Миришу кафе и ратлуци...

И нечији мерак се чује...

Јасни су Сарајевски знаци,

да прошлост још увек садашњост кује.

Понекад и они што га оставише,

трагајући за неким животима својим,

не знају да Сарајево воли кад дише,

и нада се данима бољим.

Најзад у прстима једним,

стоји Сарајевско наличје и лице,

и сваки се пјезаж сматра вредним,

сада већ твоје разгледнице

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: