detalj slike: KRK Art dizajn

SRCE SLOBODE

Ima nas još što bez trunke straha

Ponosno gazimo zemljom ovom

Hrabrost čuvamo, ko u šaci praha

Zbijeni ko laste pod istim krovom

Do zadnje kapi krvi i uzdaha

Stotinu strela na nas je krenulo

Gospod je tu pa neka presudi

I kad se mladilo i kad se venulo

Naše su otvorene stajale grudi

Tad Časnim Krstom nebo je sevnulo

I kao da predstoji godina gladi

U silni plamen sve da izgori

Staćemo u prkos silnoj armadi

Srce slobode u nama nek govori

Za brata svoga protivu zveradi

Jedno je srce a ruku trista

Za majku otadžbinu dižemo ruke

Za spas vere i Isusa Hrista

Srebrnim mačem sečemo jauke

Oči nam gore al' duša neka blista

....

TO JA TEBE DA PITAM

Lako je tebi,

Ti znaš gde ćeš,

Odavno si svoj put proprtio.

I kad je bio mrak,

Tebi je uvek sijalo,

Ti si išao napred

pa neka sve se sruši.

Nisu se mnogo okretao,

Nije te bilo briga jesi li kome

na tom putu smetao.

Ti samo pravo pa gde izađe.

Gde je bila voda, ti preko mosta,

Gde je planina, a ti kroz tunel,

Gde je provalija, ti ko ptica.

Prođe,

Ne stade,

Ni minut,

Ni sekund.

Da si se bar odmorio.

Vode popio.

Ma jok, samo si gazio,

A i nisi puno pazio po kome si gazio.

Nije te bilo briga jesu li gladni,

Imaju li za ujutru,

Mogu li se pridić posle tebe,

Ništa ti nisi video.

Samo gazi, gazi, gazi, gazi…

Sve što se nalazi na tvojoj stazi.

Sve što gamiže i u susret dolazi

Ti pregazi.

I ne okrenu se.

Bar da im leđa posrnula pogledaš

Ili pljuneš u onu prašinu gde ostaše.

Ništa ti

Kao da ih nema.

Kao da nisi video da ti se za nogavice

Kao grozdovi tamnjanike hvataju.

Zapomažu, traže hleba

Ili bar trohe što ti ostanu

Kad ih svučeš rukom sa stola.

Bar deci,

makar gram, makar zeru.

Da se ne zagube u ovoj magli

Tražeći sebe,

Jer su im bezdušni duše uzeli,

Poneli pa kad im vrate.

Ako im vrate.

Pa i kad im kažu da im ne trebaju,

Prihvatiće, ali će se nadati

Da ih niko više neće gaziti.

A ti možeš i jače

Dobro je dok koračaš.

Ne daj Bože da udariš u strojevi korak.

Da se Zemlja zatrese,

Da popuca i kamen i stena,

Da zatamni od baruta.

Neka,

Dobro je ovako

Ono, nije lako bez duše,

Ali kad se mora nije teško.

Neka,

Lako će oni bez sebe samih,

Navikli su, ne brini,

Nego kako ćeš ti bez njih

Kad ih više ne bude,

Kad im tvoje čizme presude.

........

SAMOĆA

Kada te jednom svi ostave

I prekrije inje tvoja kolena

Padne zavesa zadnje predstave,

Tad tuga ulazi na vrata malena.

Teška sudbina je ostati sam

Znaju to odžaci bez belih dimova,

Krene zima zamrznu prozori,

Postaneš hladna zvezda severna.

Ustaneš po ko zna koji put

Jer snaga se u padu ne nalazi

Život ti postane tanak ko prut

Koji lagano i sigurno prolazi.

Venama sudbine otiče nemir,

Dok kuca srce i krv ti još teče

Gledaš u nebo u sjajni svemir

Tvoj Bog te čeka usamljeni čoveče

....

PODELITE OVAJ TEKST NA: