детаљ слике: КРК Арт дизајн

СРЦЕ СЛОБОДЕ

Има нас још што без трунке страха

Поносно газимо земљом овом

Храброст чувамо, ко у шаци праха

Збијени ко ласте под истим кровом

До задње капи крви и уздаха

Стотину стрела на нас је кренуло

Господ је ту па нека пресуди

И кад се младило и кад се венуло

Наше су отворене стајале груди

Тад Часним Крстом небо је севнуло

И као да предстоји година глади

У силни пламен све да изгори

Стаћемо у пркос силној армади

Срце слободе у нама нек говори

За брата свога противу зверади

Једно је срце а руку триста

За мајку отаџбину дижемо руке

За спас вере и Исуса Христа

Сребрним мачем сечемо јауке

Очи нам горе ал' душа нека блиста

....

ТО ЈА ТЕБЕ ДА ПИТАМ

Лако је теби,

Ти знаш где ћеш,

Одавно си свој пут пропртио.

И кад је био мрак,

Теби је увек сијало,

Ти си ишао напред

па нека све се сруши.

Нису се много окретао,

Није те било брига јеси ли коме

на том путу сметао.

Ти само право па где изађе.

Где је била вода, ти преко моста,

Где је планина, а ти кроз тунел,

Где је провалија, ти ко птица.

Прође,

Не стаде,

Ни минут,

Ни секунд.

Да си се бар одморио.

Воде попио.

Ма јок, само си газио,

А и ниси пуно пазио по коме си газио.

Није те било брига јесу ли гладни,

Имају ли за ујутру,

Могу ли се придић после тебе,

Ништа ти ниси видео.

Само гази, гази, гази, гази…

Све што се налази на твојој стази.

Све што гамиже и у сусрет долази

Ти прегази.

И не окрену се.

Бар да им леђа посрнула погледаш

Или пљунеш у ону прашину где осташе.

Ништа ти

Као да их нема.

Као да ниси видео да ти се за ногавице

Као гроздови тамњанике хватају.

Запомажу, траже хлеба

Или бар трохе што ти остану

Кад их свучеш руком са стола.

Бар деци,

макар грам, макар зеру.

Да се не загубе у овој магли

Тражећи себе,

Јер су им бездушни душе узели,

Понели па кад им врате.

Ако им врате.

Па и кад им кажу да им не требају,

Прихватиће, али ће се надати

Да их нико више неће газити.

А ти можеш и јаче

Добро је док корачаш.

Не дај Боже да удариш у стројеви корак.

Да се Земља затресе,

Да попуца и камен и стена,

Да затамни од барута.

Нека,

Добро је овако

Оно, није лако без душе,

Али кад се мора није тешко.

Нека,

Лако ће они без себе самих,

Навикли су, не брини,

Него како ћеш ти без њих

Кад их више не буде,

Кад им твоје чизме пресуде.

........

САМОЋА

Када те једном сви оставе

И прекрије иње твоја колена

Падне завеса задње представе,

Тад туга улази на врата малена.

Тешка судбина је остати сам

Знају то оџаци без белих димова,

Крене зима замрзну прозори,

Постанеш хладна звезда северна.

Устанеш по ко зна који пут

Јер снага се у паду не налази

Живот ти постане танак ко прут

Који лагано и сигурно пролази.

Венама судбине отиче немир,

Док куца срце и крв ти још тече

Гледаш у небо у сјајни свемир

Твој Бог те чека усамљени човече

....

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: