detalj slike: KRK Art dizajn

JEZERO SENKI

Labudovi su sleteli sinoć na jezero

među jata belih lokvanja,

mesec se spustio nisko na grane bora,

učinilo mi se da sanjam.

Igrale su se po vodi belouške,

izvirivale su čaplje iz ševara,

pregledali su tuđe prazne vrške

vodeni pacovi duge njuške,

činilo mi se da sanjam,

da je sve opsena i prevara.

Zaplovio je jezerom stari čamac

po vodi je ostavljao zvezdani trag,

krivudao je vešto ko lukav mamac

ko da njim krmani nevidljiv vrag.

Srebrni jednorog nebom je prošao

nebeski svod se zvezdama osuo,

a ponoćni čas kad je došao

mesec je srebrni prah prosuo

po jezeru iz svoje vreće,

probudio je svo lokvanj - cveće.

Zašumeo je šaš i suva trska,

divlje ruže paprat i zvončića niske,

vetar je probudio svice,

nečujno su pored labudova sletele

crne morke i bele liske

šapućući kako oluja se sprema.

Jezero je šumelo svoju pesmu,

uspavanku za nekog svog dragog,

nekog koga odavno nema...

MAKOVI U ŽITU

Makovi ćute u žitu, zrikavac zriče.

Niz sklad polako korača divan beli hermelin

prekrasan, otmen, gracilan kao iz stare priče

kakav oholi, mladi, lepi, gordi vlastelin.

Nebo tamni i gori sunčev rumeni cvet,

sa zvezda polako kaplje tama da pokrije svet.

Miriše seno. Otkosi svi su zdenuti u visoki plast.

Šepuri se mladi alat riđuške Seke sin

dok putem vuče kola, prvi put on ima tu čast,

pažljivo konjić stupa po prašnjavoj staroj cesti

i gleda dobro gde će nogicom svojom stati,

gledaju ga zlatice kune skrivene u gustoj česti,

u žitu ševa peva, ćuk je iz gaja prati.

Divan je mladi alat, pravi lepotan.

Na nebu se bude zvezde, polako se gasi dan.

Trepere paukove meže u krošnjama starih lipa

dok po njima modro nebo mesečinu sipa li sipa...

I vrh starog ariša već ko crkven zvonik svetli,

pulin se skupio na pragu, odavno su pospali petli.

Skupljaju se bele sove na našoj krovnoj gredi,

sa kapije stari mačak na put uporno gledi.

Pokazuje sat sa zvonika već ponoćnog sata pola,

glas ćuka pevača razleže se u noći

i mesečina šumu zlatnom svetlošću žari.

Odavno, svi su se vratili iz polja,

samo mog oca nema da proveze svoja kola.

Ja znam da on neće doći,

ali čekamo kao nekad, ja i moj mačak stari

čekamo kao nekad, srce za vreme ne mari...

PODELITE OVAJ TEKST NA: