O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


ZLATOKOSA NJEN FRAJER I ŠTETOČINE

Nenad Simić-Tajka
detalj slike: KRK Art dizajn


ZLATOKOSA NjEN FRAJER I ŠTETOČINE



Kao i svako veče i tad su svi viđeniji momci i devojke iz naselja bili na istom mestu ispod ulične svetiljke. U pola improvizovane zabave upravo kad se štimovala gitara za nezvaničnu himnu kraja ‘Mony… mony’ prikupljali ključivi sa privescima na jednu gomilicu kako bi zvečali glasnije iz ruke spretnog, za ritam talentovanog dečaka, vadile šibice i upaljači da ulepšaju ambijent predvečerja i pre nego što su oni upaljeni kao da je nešto sevnulo sa ne baš vedrog neba punog zvezda i istovremeno potmulo zagrmelo. Možda nije bilo sa neba jer po raspoređenim zvezdama vidi se jasno da još uvek nema baš opasnih oblaka, vrteli su glavama začuđeni prisutni momci i devojke. Nedoumicu je prekinuo gromoglasan zvuk dolazećeg motora, do tad još neviđene ‘ljute’ mašine što bi rekli mladi! Na momka za volanom sa neobičnom kacigom koji koči i spretno zanosi zadnjim točkom da bi se uparkirao pored ivičnjaka niko ne obraća pažnju jer je devojka koja se vozila sa njim već skinula svoju zaštitnu kacigu. Zlatna riđa kosa i duga noga koja je zakoračila, previsokom štiklom na uskim crnim čizmama do iznad kolena a ispod crnog šorca pripijenog uz kukove kao iz Holivudskog filma na modri asfalt predgrađa izgledaju nestvarno. A tek oči koje svetlucaju u polumraku izgledaju kao da je sa druge planete ili bar da je baš sišla sa pobedničkog trona izbora za mis sveta. Šta sveta, galaksije bre! On je skinuo kacigu i rukavice, pogledao na svoj ogromni sat na ruci, namignuo sa osmehom i podigao ruku u znak pozdrava pa su se svi znatiželjni pogledi na trenutak preneli na njega a ženski tu zalepili dok ona jednom rukom spretno raspakuje svoju crnu violinu a drugom popravlja ustalasalu kosu kroz koju znatiželjno promatra i merka okupljene dok on pažljivo skida gitaru sa širokih leđa. Tišinu prekidaju prvi zvuci baš njihove himne. Kako su znali? Niiko nema vremena i ne razmišlja o tome jer brže bolje moraju da prate skladan izvođački:

- Coman…coman… jeeee …jeeee… Mony Mony!

Nagnuta nad violinom koja presijava ili bolje reći usijava, neznanka razvlači gudalo levo desno dok joj se sad oslobođena kosa do pojasa njiše kao zastava u ritmu poznate hit arije s početka osamdesetih godina dvadesetog stoleća. Verovatno slučajno? Dok peva jednog po jednog slušaoca ‘overava’ prodornim pogledom do poslednjeg, pardon poslednje jer ne preskače ženski deo publike, i svi muškiarci misle kako je ‘zlatokosa’ njega, baš njega gledala posebno ljubko smešeći se slatko slala prikrivene signale simpatije. A publika, šta radi ona? Svi do jednog tiho skoro šapatom ne trepćući kao omađijani pevuše omiljenu pesmu da ne naruše veličanstven zvuk instrumenata i prijatane glasove koji dopiru do njih, uvlačeći im se kroz uši u srca i dalje u krvotok šireći im tako prijatnu toplinu po čitavom organizmu, koriste šake, stopala i telo da bi celi pripadali očaravajućem ritmu koji ih je obuzeo. Da li su drsko hipnotisani? Ne bi trebalo da jesu jer se oni pevajući sada oslobođeni sve glasnijepovremeno zagledaju, sležu ramenima u čudu koje ih je zadesilo, odmahuju glavom na bezbroj trenutno nevažnih pitanja:

- Ko su neznanci otkud i zašto se desilo sve ovo?

Lokalni gitarista nenametljivo basira na dve žice prateći neobični muzički par i biva nagrađen dužim osmehom zahvalne lepotice, pevačice, sviračice i sve više igračice sa bujnom zlatnom kosom koja sama po sebi talasanjem menja oblike razoraznih frizura. Basirao bi on tri dana i tri noći bez predaha samo za još jedan takav pogled i osmeh. Siguran je u to i tog momenta se tako nešto podrazumevalo.

- Come on everybody!

Komanduje kovrdžavi dasa posle male mikrofonije akustičnih instrumenata koji imaju metalni prizvuk što tog trenutka nikoga ne čudi dok ustalasala družina ne štedi dlanove? Počinje ludi rock and rolls ples.

Nije se znalo da je to njihova prva i poslednja ipak malo produžena pesma te večeri dok je muškarac sve tiše pevajući sedao na svoj motor tim pre što se njegovo dodavanje gasa idealno uklopilo u pojačano basiranje lokalnog svirača i zvečanje ključeva iz ruke najmlađeg dečaka. I kad je ona uskočila na zadnje sedište kao na kozlić iz fiskulturne sale pesma nije prestajala. Umešni motorista napravio je jedan mali pozdravni krug oko njih, dodao gas i čudesni dvojac je nestao bez traga i glasa kada se zavesa od ogromnog beličastog dima iz auspuha razišla. Lokalni gitarista nije odustajao da spretno prepliće prstima po žicama glasnije pevajući, pritom spontano prešavši sa bas na ritam sekciju sve vreme držeći ukočeni pogleda u pravcu u kome su nenznanci isčezli. Nastavili su osokoljeni mladići i devojke svoju uobičajnu žurku ništa ne pitajući kao da se nije dogodilo to što se upravo dogodilo. Petnaest minuta posle toga.

- Izgleda da će kiša.

Reče neko iz grupe. Razišli su se ćutke kao po komandi a kad su stigli do svojih domova već su bili ‘čisti’. Zaboravili šta se u stvari desilo. Samo su svi do jednog znali da je to veče bilo lepo da lepše ne postoji i kao da su odjednom od tad postali bolji i srećniji ljudi ispunjeni odnekud darovanom energijom i ljubavlju.

To je bila poslednja planirana poseta za taj dan našeg ‘muzičkog para’. Posle brze vožnje ušli su u prazan kućerak na periferiji grada. Svako veče menjaju prebivalište i blagovremeno im se javlja kuda da idu, gde da se sklone, koje utočište je bezbedno da ne bi bili otkriveni od ‘štetočina’.

- Je si se ispraznila draga?

Pita motorciklista ‘zlatokosu’ sa očigledno usporenim pokretima i poluzatvorenim višebojnim očima. Najpre je otvorio prozor u sobi, poljubi je u mali nosić i zavuče ruku ispod bluze dok joj je pomagao da se spusti na krevet ujedno napipavajući hladne kičmene pršljenove.

- Sad ću i ja da se isključim samo da predam izveštaj u centralu.

- K oliko su ‘bip štttetočine’ biiip bila akkktivnooe denas biiip?

- Pita ona iscrpljeno zavijajući kao stara oštećena gramofonska ploča već spremna za isključenje i novo napajanje.

- Mnogo, ne pitaj. Jedan bombaš samoubice u Iraku, desetine ubistava nevinih svuda po svetu, javno silovanje u Indiji…pričaćemo suta. Odmaraj dušo, sutra radimo duže sa najmlađima jer zlostavljanje dece ne da ne jenjava već je u porastu.

Pritisnuo je jedan pršljen i iz drugog je istot momenta izletela kratka opruga koju je on mehanički pomerio na 'off'. Klik. Zlatokosa je utihnula ležeći na krevetu uključena na samonapajanje energijom iz svemira i samo su joj kapci povremeno davali ljubičasti svetleći odsjaj i signal da se baterija obnavlja. Pogledao je na sat sa širokim ekranom na svojoj ruci, isčitao pridošli tekst, ukucao nekoliko šifri pa legao i on.






PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"