Ja mu ključeve kraja sakrivam,
izlivam ih,
stapam,
utapam ih u srebrnu reku.
Pesnik grca u uglu samoće,
puca stihom dok drhti,
samog sebe
ubija.
Postoji i kada ga nema, ostavlja biserni trag,
reči se ogledaji i kupaju u suzama istine.
Pesnik drhti dok na tebe misli, istina priznaje da je pesniku došao kraj.
