Ја му кључеве краја сакривам,
изливам их,
стапам,
утапам их у сребрну реку.
Песник грца у углу самоће,
пуца стихом док дрхти,
самог себе
убија.
Постоји и када га нема, оставља бисерни траг,
речи се огледаји и купају у сузама истине.
Песник дрхти док на тебе мисли, истина признаје да је песнику дошао крај.
