MAJSKE SUZE NAD SRBIJOM

Da li će ikada više, ove tople majske kiše

smeti smatrati sebe kapima koje život znače

ili će suza krupna kap radosti da izbriše

i navek podsećati da Srbija u maju plače.

I svaki pupoljak cvetni, i svaki listić mali

skrušeno odaće počast životu koji stade.

jer zlo pokida cvetove, a nisu ni procvetali

i uvrsti majske kiše u večne suze balade.

A ti si Srbijo, majko, sve kapije k sebi dala

i pustila štetočine da ti se potomstvom hrane.

Da si bar škole od zla na vreme zaključala

znali bi ljudi kako budućnost da odbrane.

Ruke su vezane tvoje, suze potokom teku

u pet minuta pade hor budućih velikana

od ruke male, dečje, nedorasle čoveku

sposobnom da zada životu toliko rana.

Kako ste mogli preci zaspati mrtvim snima

i dopustiti demonu da hara rajskom baštom?

Kako ste mogli živi da razvratom i gresima

dozvolite sili da upravlja dečjom maštom?

Kako ste smeli čelnici na sve staviti cenu

dok vam u bescenje idu nedorasla deca?

Pitajte nesrećnu majku, raspuklu dušu njenu

znače li joj standardi vaši dok srce bolno jeca?

Nećemo više tuđe lice na obrazu tradicije.

Nećemo trčati brže nego što razumu treba.

Hoćemo natrag zdravu pamet da se vije

prostranstvom ovog rasplakanog našeg neba.

KAD REČ POLETI

Kad bi nas više bilo da rečju britkom, jakom

rasparamo strah koji nam hrabrost davi

otelo bi se sunce i svojim blistavim zrakom

smelo bi slobodu nad otadžbinom da najavi.

Kada bi narod srpski vratio veru u znanje,

kada bi čitao više, a gledao prestati druge,

promenilo bi se ovo ponižavajuće stanje

u kome razvrat caruje, a pametni mu sluge.

U vremenu sramote i zla pameti više nema.

povukla se duboko pod čerge svojih gorčina.

Za čast i dostojanstvo sročena je poema

isforsirana forma, zanemarena suština.

Pametna nacija čita između redova šta piše,

u rečima sročenim krivo prave poruke traži.

A kad um zaključan ćutnjom slobodu namiriše

prestaće za njega tada šarena laž da važi.

I raširiće se krila i vinuti prostranstvu nade

i jato slobodnih ptica prekriće srce neba.

Pomrčina drskosti sve može da ti ukrade

ali znanje nikada, a samo ono ti treba.

Zato narode srpski, elito stvarna i prava

s očiju zastore skini, pokaži se svetlosti dana.

Predugo trpiš da nemoral te smećem zatrpava

Konačno si na redu, čita se poslednja strana.

Izađi pred masu zbunjenu da je opet ne slažu

i putokaz joj okrenu ponovo ka ćorsokaku.

Izađi i na odstupanje postavi tvrdu stražu

kako bi mladost mogla krenuti k pravom znaku.

PODELITE OVAJ TEKST NA: