МАЈСКЕ СУЗЕ НАД СРБИЈОМ

Да ли ће икада више, ове топле мајске кише

смети сматрати себе капима које живот значе

или ће суза крупна кап радости да избрише

и навек подсећати да Србија у мају плаче.

И сваки пупољак цветни, и сваки листић мали

скрушено одаће почаст животу који стаде.

јер зло покида цветове, а нису ни процветали

и уврсти мајске кише у вечне сузе баладе.

А ти си Србијо, мајко, све капије к себи дала

и пустила штеточине да ти се потомством хране.

Да си бар школе од зла на време закључала

знали би људи како будућност да одбране.

Руке су везане твоје, сузе потоком теку

у пет минута паде хор будућих великана

од руке мале, дечје, недорасле човеку

способном да зада животу толико рана.

Како сте могли преци заспати мртвим снима

и допустити демону да хара рајском баштом?

Како сте могли живи да развратом и гресима

дозволите сили да управља дечјом маштом?

Како сте смели челници на све ставити цену

док вам у бесцење иду недорасла деца?

Питајте несрећну мајку, распуклу душу њену

значе ли јој стандарди ваши док срце болно јеца?

Нећемо више туђе лице на образу традиције.

Нећемо трчати брже него што разуму треба.

Хоћемо натраг здраву памет да се вије

пространством овог расплаканог нашег неба.

КАД РЕЧ ПОЛЕТИ

Кад би нас више било да речју бритком, јаком

распарамо страх који нам храброст дави

отело би се сунце и својим блиставим зраком

смело би слободу над отаџбином да најави.

Када би народ српски вратио веру у знање,

када би читао више, а гледао престати друге,

променило би се ово понижавајуће стање

у коме разврат царује, а паметни му слуге.

У времену срамоте и зла памети више нема.

повукла се дубоко под черге својих горчина.

За част и достојанство срочена је поема

исфорсирана форма, занемарена суштина.

Паметна нација чита између редова шта пише,

у речима сроченим криво праве поруке тражи.

А кад ум закључан ћутњом слободу намирише

престаће за њега тада шарена лаж да важи.

И рашириће се крила и винути пространству наде

и јато слободних птица прекриће срце неба.

Помрчина дрскости све може да ти украде

али знање никада, а само оно ти треба.

Зато народе српски, елито стварна и права

с очију засторе скини, покажи се светлости дана.

Предуго трпиш да неморал те смећем затрпава

Коначно си на реду, чита се последња страна.

Изађи пред масу збуњену да је опет не слажу

и путоказ јој окрену поново ка ћорсокаку.

Изађи и на одступање постави тврду стражу

како би младост могла кренути к правом знаку.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: