|
|
|
 | Nenad Simić-Tajka | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Nema tu love!
“Nema tu love,” malo glasnije naznači mlađani Bata svom sredovečnom komšiji Viti, dok se ovaj brijao u svom kupatilu, svog jednosobnog stana.“Pogledaj bolje”, odgovara 60 godišnji invalid, premeštajući se sa kraće desne na zdravu levu nogu. “Pare su sigurno tamo”.Zveckaju tanjiri iz kredenca, prevrću se čaše i činije, zavlače prsti u šolje, pipa se sve što je opipljivo ali sem zaostale prašine novca za još jedan izlazak, ludi provod, prelepu manekenku i novu pozajmicu strpljivog komšije jednostavno ‘neeeemaaa.’Nije žurio dobri Vita dok je stavljao ljuti ‘pitralon’ na sveže izbrijano i uglačano lice. Žmureći je čekao da otrpi oštro štipanje lonsiona posle brijanja po obrazima. Susreti sa mladim komšijom, studentom, su mu inače dobrodošli da popune prazninu samačkih, penzionerskih dana. I on je nekada posebno pre saobraćajke koja mu je oštetila desni kuk, bio magnet za devojke i izgledao tako sveže i atraktivno kao njegov mladi komšija. Voli da se podseti na svoju mladost i slične avanture, pa da ih uporedi i preživlava ponovo. Kada je najzad došao do tajnog mesta gde se čuva ušteđevina koja pretekne od skromne penzije i gde ga je cupkajući na prstima čekao nestrpljivi ‘Don Žuan’, glumio je iznenađenost:“Ne ma!, vidi stvarno, ccccc”!Cokće ustima, prevrće očima pa prekrsti ruke kao neka naivna snaša sa salaša koja je zorom preko plota čula šta se sinoć desilo u selu.“Pa, majku mu staru, tu bi trebalo da su novci koje si mi uredno vraćao sve ove godine”! - reče čika Vitomir teatralno sremačkim naglaskom, ali osta ozbiljan čitajući postiđenost sa rumenog Batinog lica. Hteo bi da ga nema tog trenutka lepi Batica, prolazi prstima kroz plavu kosu popravljajući frizuru kao da je tu problem, steže usne ali nema prave reči mada bi pre svega želeo da propadne u zemlju što se kaže ali… Lekciju je naučio za ceo život.“Nema tu love”, reče mi drugar iz studentskih dana, kada sam mu pokazao kratke priče koje nameravam da objavim i dok gubim dobru poziciju i pešaka u 'Italijanskoj partiji' razmišljajući da nije baš mnogo pametno piti francuski konjak i igrati šah u isto vreme. “Nema tu love”, sad reče izmenjenim sremačkim glasom svog ‘don Vita’.“Nemaaaa"! - naglasi još jednom, kao da ponovo pretura i grebe prstima po praznoj Vitinoj činiji i neumoljivo spusti svog crnog topa skroz do osmog polja, dajući mi neodbranjivi – mat. Odbacio je moju ideju kao neisplativu kad sam objašnjavao kako želim da radim ono što volim, rekreaciju koju smo sa toliko entuzijazma zajedno studirali. Jer lova je važna. Kao novopečeni psihoterapeut vrlo dobro je upućen u hroničnu besparicu u Srbiji pa je praštao posebno mlađim pacijentima koji ostanu kratki za lovu, ili kad on odradi gratis tamo gde proceni da treba pogurati slučaj, pomoći, klimanjem glave sa razumevanjem kao da još uvek namiruje Vitinu činiju iz kredenca.
|
