detalj slike: KRK Art dizajn

Anestezija

Često grlim drvo gloga.

Kao bolesnom jagnjetu,

ono mi oštrim trnjem,

pusti krv.

Iskaplju žive guje

iz krvotoka mi kamenoga.

Posle me uspava

opojnim mirisom, belim.

Da mi se kamenje,

sviklo na hladan dodir,

ne uplaši zraka sunčevoga.

Devojka sa brda

Ponela sam u prtari vruću pogaču,

U lončari, smok pun Sunca moje majke.

Usput sam videla žabe, u jezerini skaču.

Brda me osedlala i uzde od nenapisane bajke,

rukama kolutača kukuruznih,

zadenula među uzdahe devojačke.

Nebo je i sad budno, stresa klikere,

u potoke pune rakova i ptica...

Samoleknice me maze, dok šume vevere...

Osmeh greje me, od peta pa do lica!

Kamen

Rečni rak se krije pod kamenom, mekan.

Oklop mu postane tesan.

Odbaci ga, čeka.

Ranjiv, da nova ljuštura očvrsne.

Zmiji je koža tesna. Ne raste.

Svuče je trenjem o kamen.

Svlak prsne.

Skoluti se tako podmlađena,

ispod istog kamena i čeka.

Drhti u tami, svesna da je lak plen, tako meka.

Živimo srećni, rak , zmija i ja.

Čuvam im mesto kad proleće okasni.

Slušamo novu kožu kako svrbi.

Sanjamo, nežnost nas češka.

#slika6341#strana2986#

PODELITE OVAJ TEKST NA: