BEZIMENA U KRIPTI MOLITVENOG

Proza

Marija Viktorija Živanović

Elegantno i iritantno uvukla je i desnu nogu u auto, stavljajući naočareza sunce, brzim, spretnim pokretima. Crvena štikla je štrčala u odnosu na ostatak cipela, ali, valjda je i to deo njenog ličnog performansa, koji je za cilj imao da izazove poglede. Naravno, uspela je u tome.

''Još danas'' mislila je. ''Još samo danas''.

Čula je, usput, muške komentare, ali, na njih se nije osvrtala. Vladala je. Vremenom, prostorom, ljudima. Bila je jača i od sebe, a pobediti sebe je najveća pobeda.

Kao da vreme leti, tako joj se činilo, tek, već je bila na adresi. Dodirnula je taksistu po ramenu, na semaforu, držeći novac.

''Naplatite’’, rekla je. ''Tu smo''.

Crvene kožne rukavice i veliki crveni cvet na reveru, idealno su se uklopili u iste takve štikle i razbili dosadnu crninu koju je imala na sebi. I opet pogledi i opet komentari, zastajanja... Ali, ona je vladala.

''Još danas, još samo danas'' - pomislila je.

Teška, starinska, drvena vrata, škripala su, prilikom otvaranja i vrlo brzo, miris biblioteke zapljusnuo ju je, kao onda, u detinjstvu, prvi put...

''Mlada damo, koga tražite?'' - rekao je ljubazan ženski glas.

'' Tražim jednu sliku. Možda mi Vi možete pomoći?'' – pitala je.

'' Galerija je preko puta, kada izađete iz biblioteke, onda idete''... – govorila je žena, brzo, jezgrovito, napadno.

''Hvala. Meni, zapravo, treba On'' - prošaputala je, više sebi u bradu.

''Molim?'' – začudila se bibliotekarka.

''Ništa, ništa, izvinite, hvala'' – rekla je više uplašeno, skrivajući oči ispod velikog oboda šešira.

Okrenula se i koraknula ka vratima, kada je osetila ruku na nadlaktici i tesnu blizinu.

''Kako se zovete? Koga tražite?'' - zbunjeno izusti bibliotekarka.

''Bezimena. I tražim Bezimenog...'' – jedva je izgovorila.

Volela je ovaj crni šešir, ogromnog oboda. I sitnu mrežicu koja je prikrivala oči, lice, sve do brade. Njen stil je bio njen. Hrabar, jedinstven, iskačući iz okvira svakidašnjeg, jer je ona uvek živela samo u svom svetu, koji je sama za sebe stvorila, izmaštala. Taj spiritualni svet je bio njen stvarni, koji se odlično utapao u svakodnevni, dirigovani, koji je vladao i pokoravao sve oko sebe.

Spuštajući mrežicu šešira, još dublje, kako bi sasvim sakrila lik, uputila se ka galeriji. Ne samo noge, telo joj je bilo teško i disala je teško. ''Izdrži! Pobeda ti je ime'' - hrabrila je sebe samu.

Previše ljudi, na, ne tako velikom prostoru, tiskali su se da vide izložbu slika. Šarenilo njihovih boja davalo je veselost prostoru i događaju, iako su se slike nedovoljno videle od glava ljudi, koje kao da su bile naslagane jedna na drugu. Gledala je, kao lopov kroz staklena vrata, ne bi li dobila na vremenu...

Nekoliko televizijskih ekipa čekalo je na intervju autora i izveštavalo o događaju. Htela je sve to da zaobiđe, sačeka kraj, razilaženje ljudi, ali, htela je još ovaj put da pokuša da pronađe tu sliku i plašila se da bi dolaskom na sam kraj zakasnila...

Dugo je traži. I sada, kada životu daje potpuno drugi oblik, želela ju je nazad. Svoj portret. Svoj portret...

******************

''Bebo, evo, u restoranu, u toku večere, naslikao sam te... Znaš, ovde u Čikagu, uvek tražim srpski restoran... I pitaju me koga si to naslikao? Ja kažem, moju najlepšu ljubav...'' – prisećala se najtananijeg, milujućeg muškog glasa.

*******************

''Uđite, slobodno je, zašto stojite tu.'' – rekao je stari gospodin, trgnuvši je iz sećanja...

''Polako, hvala, kasnije ću.'' - odgovorila je.

Korak po korak se pomerala. Uvek vidljiva, ovaj put je želela da je etar. Ovo je ko zna koja izložba na kojoj traži tu sliku, kivna na sebe što je se svesno odrekla one teške noći, pokrivene teškim rečima...

U sklopu načičkanih glava, raznih boja, u koloritu sedih, crnih, narandžastih, žutih, kestenjastih kosa, šešira, žaketa, kamera, mikrofona, daleko od vremena, a blizu srcu, ugledala je, konačno, voljeni lik...

Opet je Svetu delio lekciju. Opet je aplauz primao kao melem, opet je oko sebe okupljao ljude... Poznati sjaj njegovog osmeha, preplavio je ceo prostor, kao najveći talas, kao sveta aura, kao sila gravitacije... Opet joj je onaj isti osećaj u stomaku, nebrojeno puta preživljen – da mu je sve to bitnije od nje...

Morala je da sedne...Crvenom, svilenom maramicom obrisala je znoj sa čela i oko nosa, iako joj je bilo žao da je isprlja puderom. Ipak...

Kasno proleće. Odavno je gradska vreva nadjačala cvrkut ptica. Vrapci su gotovo izumrli u gradovima, ali, svaka nit zelenila vraćala je nadu da proleće nije podiglo belu zastavu i da nije baš tačno da nam je dvadeset i prvi vek ostavio samo dva godišnja doba, leto i zimu. Kroz otvoren prozor ulazio je vazduh, obojen mirisom benzina, ipak, i takav, bio je dovoljan da slabog podigne na noge.

''Dobro mi je, ne brinite. Sve je u redu. Pritisak mi je pao.'' - govorila je nervozno, saplićući se o sopstvene reči i jezik.

Brzo je ustala i krenula ponovo ka vratima, jer nije želela da fokus izložbe bude prebačen na nju. Kao krhka srna, nestajala je među ljudima koji su se tiskali, žamorili, želeći da dođu do autora izložbe, prozbore koju, slikaju se i sve po redu... Uspevala je da iskoristi takve momente i obiđe postavku. Iza svakog stuba, ćoška, očekivala je da će ugledati ''sliku ljubav'' kako ju je nazvala. Realno i nadrealno se spajalo i razdvajalo u formi, stilu, koloritnim kompozicijama. Teme su bile razne, a svaki posetilac izložbe je nosio svoj utisak. Njen utisak je bio – prazno. Pitate se, zašto? Zato što nije našla ono što traži. Svoj portret. Pouzdano je znala da nije prodat. Zašto onda nije ovde?

Iza lišća ogromnog fikusa, skrivala se, kao na osmatračnici. Duboki udah je trebalo da znači teskobu u duši, evolutivni vremeplov jedne ljubavi, koja je zenit imala u iskazivanju umetničkog dela. Seća se, dobro, da mu je uvek zamerala – pesmu.

******************

''Napiši mi pesmu! Zašto ti je to toliko teško? Ne voliš me.'' – prisećala se tih momenata.

''Volim te. Pusti me, napisaću ti, kada za to dođe vreme, i to ne pesmu, već knjigu, jer ti si moja, zanavečna ljubav... Samo me sada pusti.'' – sećala se tog glasa koji je otvarao sve meridijane njene duše.

''Ne voliš me. Bar ne dovoljno. Bar ne kako treba.'' - odgovorila je.

''Volim te. Ti si moja zanavečna žena. Napisaću ti... Samo me sada pusti.'' – ponavljao je.

U te njegove reči nije potpuno verovala. Videla je senku. Uvek je videla senku nad njima. Njoj nije bila dovoljna takva ljubav. Uvek je videla njegovu okrenutost ka prošlom i ka drugim ljudima, događajima, poslovima i uporno je pokušavala da dođu do njih samih, kako bi postojali mimo ostatka sveta, za sebe. Makar na tren.

********************

''Gospođo, da li ste za neko piće?'' – trgao ju je nepoznat glas iz tumaranja po prošlosti.

''Ne, hvala. Idem. Slike su sjajne. Umetnički utisak je desetka, ali, moram da krenem. Izvinite me.'' - ubrzano je govorila.

''Mnogo ćete propustiti, a nas ćete lišiti lepote i otmenosti...'' – koketirao je stranac, tekst, koji je slušala ceo život i koji joj uopšte nije laskao, naprotiv.

Krenula je, ostavljajući ga da priča i već nakon nekoliko koraka zastala, jer je intervju sa autorom izložbe bio u toku i morala bi baš tuda da prođe, a to nije želela. Nije želela svoju vidljivost, nije želela susret sa njim, nije želela medije. Davno se od svega sklonila u svoj svet, opasan drugim mislima i osećajima. Osetila je kako joj se dlanovi u trenutku znoje i pokajala što je došla. Sliku svakako nije našla ni ovaj put, ni na ovoj izložbi, ali je našla okeane svojih zakopanih emocija, koje su pritajeno čekale svojih pet minuta. Birajući najskrovitije mesto, ako je to ikako moguće u galeriji, ispod mrežastog vela šešira, uznemirena i drhtavog tela, gledala je u čoveka. Za sve tu, bio je veliki umetnik, a za nju, sklupčana duša u njenom krevetu, uspavani Petar Pan jednog vremena, večiti putnik koji je pokušao da pokori Planetu, večiti dečak, večito šarenih čarapa, koji je skrivao od nje da puši, a ona je to uvek osetila i znala....

Ipak, drugačiji. Vreme uzima više od onoga što smo spremni da mu damo. Oslabio je, vidno, osedeo. Osmeh... Eh, znala je, uvek, da prepozna kada je pravi, a kada za javnost... Ostala je zaleđena, ugledavši elegantni bordo šal, nonšalantno obmotan oko njegovog vrata. Ne! To je već previše! Njen poklon njemu, jedne godine, u jednom drugom vremenu, u jednoj drugoj dimenziji ljubavi...

Nezaustavljivo, ishitreno, potrčale su vrele suze niz njeno lice. Sve je stalo. Vreme, događaj, intervju, godine otuđenosti. Sve. Čak je imala osećaj da je gleda, da sve to njoj priča, kao onda, kada ga je pozvala prvi put u svoju emisiju. U trenutku se zaustavila da ne poleti ka njemu i svije u gnezdo iskonske ljubavi, ali je stvarnost bila racionalna i surova.

Iskoristila je trenutak kada se okrenuo ka drugoj reporterskoj ekipi i, bukvalno, istrčala....

Kaldrma Staroga grada joj je blokirala štikle, ali, trčala je... Bežala je od jednog vremena, bolnog, previše bolnog, na momente, samo, previše srećnog....

Nije imala dilemu da li treba da ode. Zdrobljena od života, u kom je sve, osim ljubavi bio uspeh, silno je želela da je prožima ljubav i osećala ju je dominantno prema Bogu. To je ona ljubav koja nas nikada ne zapostavi, koja nema ni trunku egoizma, koja ne kalkuliše, koja se ne klacka, koja je u nama, ako je spoznamo.

Skinula je ogroman šešir s glave i bacila na stilsku sofu u salonu svog stana. Sela je. Dugo je ostala zagledana u jednu tačku na velikom ogledalu u zlatnom, rezbarenom ramu.

Probudio ju je sinovljev glas.

''Jesi li sigurna?'' – pitao je.

Njoj se činilo kao da ćuti večnost i tek, nakon te večnosti izgovorila je ''da'- mazeći ga sporo i dugo po obrazima..

''Ne brini, to je moj put. Tako je zapisano'' - rekla je.

''Razumem. Važno je da to želiš i vidiš kao svoj pravac. Verujem da činiš po srcu. Izvini ako sam ja negde pogrešio, ako nisam bio dovoljno tu za tebe.''

''Pssst... Pssstt... Niko nije u mom životu bio dovoljno tu za mene, jer da jeste, verovatno bi moj put bio običan, površan, ograničen. Bila bih ušuškana u svojoj zoni komfora, bezbrižna, zaštićena... Verovatno ne bih dotakla sav taj umetnički, duhovni, spiritualni svet, suštinski kvalitetniji od ovog dirigovanog, komercijalnog, konfekcijski organizovanog... Ja želim bit. Suštinu. Čuvaj dečicu. I budi prvi i budi najbolji, kao i do sada, ali, samo dok ti to želiš. Više sam nego blagoslovena što si moj sin, što si izabrao Boga i poeziju, iako si i u pravnim naukama bio najbolji. Uvek, kada te vidim u crkvenim odajama, u onim tvojim odorama, kao da me svi Bogovi grle. Budi svetlost. Kao što jesi. Budi dobro, kao što jesi. Svakako, viđaćemo se. Ne odlazim u smrt. Ti bar, najviše treba da me razumeš... Ti si Božje dete, Božji dar – govorila je, isprekidano, na čas uplakano, na čas šaputavo, ali, govorila je...

''Mami...'' – prošaptao je, čvrsto je grleći i stežući uza se.

Salonac u Skadarliji, koji je sa pet godina poželela, dolazeći prvi put u Beograd, za koji se grčevito izborila nakon mnogo godina, utonuo je u san. U polumraku, antikviteti na stilskim policama, združeno su plesali, kao da su pripremili oproštajni ples. Neobarokna vitrina je svetlucala, kao na dvoru, jer su u njoj disali umetnički porcelani od kaolina i feldspata, ručno rađeni, oivičeni dvadesetčetvorokaratnim zlatom. Obožavala je porcelan. Marko Polo ga je, prvi doneo na tlo Evrope, tačnije, iz Kine u Italiju, idući putem svile, kao putopisac i trgovac, prvobitno sa ocem i stricem, a onda sam. Tada je u Evropu doneo i svilu, sladoled, čaj...

Na evropskim dvorovima su mislili da su porcelanske šoljice izrađene od školjke i zato su ih nazvali '' porcela'' što na latinskom znači, školjka i to je ostalo do dana današnjeg, iako nije istina da je porcelan napravljen od školjke, već, dominantno od kaolina, bele brašnaste mase koja je pronađena u podnožju kineske planine Kaolin (kin. Kao – ling, kao visok). Prvobitni porcelan je rađen od primitivne, jednostavne gline i bio je dosta tamniji, krt, lomljiv. Kinezi, koji ga proizvode masovno od 13. veka, su dugo čuvali tajnu izrade porcelana, kao vojnu tajnu. Obogatili su se izvozom porcelana na evropske dvorove. Evropski kraljevi i aristokratija su se utrkivali ko će imati najlepše i najvrednije kolekcije porcelana, koji je važio, a i sada važi za – belo zlato. Tovari ''belog zlata'' su stizali u luke u Veneciji, Trstu, Amsterdamu, sve dok 1708. godine Evropljani nisu otkrili tajnu izrade porcelana i tako ukinuli monopol Kineza. Tada su počele da niču i prve fabrike porcelana na evropskom tlu...

Baš takvi, ručno rađeni, u malim serijama, iskrili su i te noći u skadarlijskom salonskom stanu iz 1925. godine... Bože, koliko je truda, znoja, vremena trebalo, da ovaj salonac postane, gotovo, muzej... Adio...

Mjauk mačora, koji je već bio mačji desetogodišnjak, cepao joj je dušu. Rastakao je na pola...

Njen svet. Njena ljubav. Njena krznena pufna. Njen život, proteklih godina... Kao da je znao. Kandžicama je, ugnjezdivši joj se u krilo, ubadao u kolena, bukvalno, cvileći. Jedino, što joj obećava život je, da ga povede...

Sedela je zagledana u jednu tačku, dok je nekoliko latica lala otpadalo sa svoje drščice u vazi i padalo na lakirani drveni, stilski sto sa intarzijom... Ah, kad se seti... Kupljen, u jednoj antikvarnici u Veroni, davnih dana, filmski transportovan do Beograda, bio je pravi muzejski eksponat u ovom salonskom stanu... Uspomene... Uspomene...

Sve je uspela da završi pred odlazak, osim te slike. Taj portet joj je ostao rana koja krvari. Nije imala lek za zaceljenje. Kažu da vreme leči? U to nije verovala.

II deo

Jutro. Grad je dobijao obris makete i gubio se u daljini. Jutarnja magla je svojim plaštom obavila tačku na planeti, koju je toliko volela. Beskrajno volela. Beograd. Sa svim svojim vrlinama i manama. Ta neraskidiva ljubav, koja se jedino mogla uporediti sa rodnim Smederevom, bila je gotovo istovetna. Dva bisera na obalama Dunava, tako blizu, da se stapaju u zagrljaju. Ovde Kalemegdan, u Smederevu Tvrđava, Đurađ, Prokleta Jerina... Istorija, koja isijava iz svakog kutka drevne Srbije, hiljadugodišnja. Možda, baš kao takva, smetnja, onima koji su u vreme kada se ovde jelo zlatnom i srebrnom kašikom, bili divljaci, ili čak, nepoznati svetu.

''Vozite polako'' – rekla je vozaču. ''Hoću da uklešem svaki trenutak... I molim Vas, rekli smo... Fado.''

Ne, nije govorila portugalski. Nije razumela ni jednu reč, ali otkako je spoznala sebe, razumela je tu najtužniju muziku na svetu. Bila je deo nje.

''Da, naravno.'' – odgovorio je vozač.

Mnogo joj je značilo što je ćutao, mogla je da lebdi u svom svetu. Nije mu znala ni ime, tek, sve je od stvari upakovao u auto, stao na svako odredište i ... ćutao. Tišine su, nekada, glasnije od svih zvukova. A ovo je njena tišina.

Krajolik je budio život. Tek ozelenela trava mirisala je na detinjstvo i dvorište u Smederevu, majku, dom... porodicu. Ta porodica je nosila svoj krst i imala svoju karmu, tragičnu, na kraju. O tome ćemo u nekom drugom romanu. Nije imala kome da se vrati tu. Ostao je samo jedan grad, detinjstvo, nekadašnja prestonica i kosti onih koje je volela.

''Stanite.'' – rekla je.

''Ovde?''– pitao je vozač.

''Da. Sačekaćete me desetak minuta. Može?'' – pitala je i izletela iz auta, ne sačekavši njegov odgovor.

Srce joj je jako otkucavalo, da ga je i sama čula u hodu, umnožavalo se i cepalo na mnogo manjih...

Noge od olova i duša od bolova. Tako je to izgledalo dok je koračala, kažu najuređenijim grobljem u Srbiji, do spomenika i groba, koji su večni pomen i dom. Majka i otac, zajedno. Onako, kako nisu mogli poslednjih godina života. Ovde u miru. Bez povišenih tonova i polarizovanosti...

Gledaju je sa slike na spomeniku, smeše se...

****************

''Dođi ovamo! Ooo, kako si buntovna i svoja! Stani!'' – govorila je majka malenoj devojčici sedam godina staroj, koja je okupila decu iz kraja i vojnički ih organizovala u nekoj novoj uličnoj igrici koju je smislila za sve njih.

''Biće to neki vojnik devojka kada poraste.'' – govorio je otac.

''Da, ona sve može sama, hrabra je, neustrašiva, borbena, ona je čudo.'' – divila joj se majka.

''Ona je vođa.'' – kratko je rekao otac.

Devojčica, crne kose, s dvema kikicam na glavi, crvenim mašnama, u crvenoj, kratkoj haljinici sa belom keceljicom oko struka, dotrčala je do mame i rekla:

''Napisala sam ti pesmu za Dan žena. Naziv je, ’’O majci.''

Nije ni slutila da će mnogo godina kasnije ta pesma biti spomenuta u svim knjigama, kao početak njenog poetskog puta.

''Mama, znaš li kako me zovu?'' Glavnokomandujuća''.Biću, vojnik kada porastem. Može li devojčica da bude vojnik, mama?'' – nastavila je da priča unedogled...

''Može devojka, devojčica ne. Ali, zaboga, pa sve tvoje drugarice žele da budu učiteljice, doktorke, samo ti hoćeš da budeš vojnik.'' – odgovorila je majka.

''Joooj, pa to te i pitam. Braaaavooo! Znači devojčica može da bude vojnik!'' – brbljala je

'' Glavnokomandujuća''.

******************

Stavila je dva ogromna buketa cveća na nadgrobnu ploču, prekrstila se, upalila sveće i u ime brata i sestre... Ceo život je zarotirao tog trenutka, u kovitlacu protutnjao kroz dušu, telo, mozak, sva osećanja...

Trebalo je krenuti, jer, valjalo je stići pre mraka...

Fado, koji je milovao sva čula, iznova je vraćao na jučerašnje veče i galeriju. Bolelo je. Kao posečen živac ispod nokta. Bolelo je, kao sve godine unazad. Bolelo je kao sreća, nedokučena do kraja. A šta je sreća? Otrcani, servirani seg savremenog društva za ispunjenjem, bogatstvom, egzotičnim putovanjima, luksuznim automobilima... Šta je sreća? Izmišljen pojam kao odrednica savremenog čoveka. U pravoslavlju, sreća je, zapravo, mir i blagostanje. Male stvari, a suštinski, smisao života.

Da, ona ga je te večeri, u dimu skadarlijske kafane i pitke starogradske, kafanske pesme, na Preobraženje, videla kao svoju sreću. Kao obličje, koje je sam Bog poslao, sa svim svojim blagodarjem. Čovek koji je za sobom vukao vasionu, vaseljenu, s jedne strane, i čovek, kog je zdrobila sudbina, s druge strane. Ne slični. Srodni su bili. Srodni. Početak njegove rečenice, završavala je ona, interesovanja, posao, umetnost, sve je bilo, gotovo identično... Kasnije, ispostavilo se da su i iste odevne boje oblačli, iako se nisu dogovorali... Srodni. U ljubavi, srodnostima, istovetnostima, ali i u tom malom procentu različitosti, takođe – srodni.

Pred očima joj je opetnjegov lik, od sinoć. Kada to vreme uzima, a kada daje?

Ta njihova rastanačka noć, kao zli duh godinama kruži nad njenom glavom, ne dajući joj mir i blagostanje, ili kako bi po novom rekli – sreću. Hrišćanski je da je čovek sazdan i za patnju, bol, iskušenje, trnje. Nije život samo sreća. Hrist je naš spasitelj iz bola i patnje, ne iz sreće.

Ona je želela obične stvari. Sve drugo, ''grande'', već je imala, stekla. Ali, buđenje u jednom toplom zagrljaju, kom su svi anđeli sveta darivali miloštu, vino za dvoje ispred kamina... Realan svet na traci, koja se zove život, jer svi smo s kartom nepovratnom... E to je nedostajalao. Posvećenost... Ukrali su ih drugi. Drugi ljudi, događaji, trenuci, kojima je On kontinuirano bio posvećen mnogo više nego njoj...

Buđenje je bilo tragično i krah. Ta spoznaja je bila, za nju, malj u njen potiljak, od koga se, kažu, nikada do kraja nije oporavila. Zaobiđimo trenutke o kojima se teško govori. Zaobiđimo sve. Ostavimo ogoljeno. Suštinu.

Ostavimo sve, osim njegovih očiju, od juče. Iz galerije. Oči su ostale iste. Osmeh se malo sparušio, brada i kosa posedeli. Više je sličio nekom antičkom mudracu, iz Veća staraca sa Agore, nego onom večitom dečaku i Petru Panu. Došlo joj je da zdrobi svet i kaže ''okreni auto, vraćamo se na adresu...''. Ali, žar je, ipak, bilo moguće iskontrolisati. Šta to znači? Da je malo ostalo od ljubavi? Ravnodušnost?

'' Ravnodušnost je, a ne mržnja, kraj svake ljubavi. Mržnja se može zameniti obnovljenom ljubavnju, možda i jačom nego li pre mržnje. Ravnodušnost se ničim ne može izmeniti'' – napisao je Dobrica Ćosić u svom Grešniku.

Ali, zar bi je toliko bolelo, i sada, da je ravnodušna? Setila se Pučinijevog Turandota i pozorišta. Tada su držali ruku u ruci, skrivajući se ispod kišobrana, koji se skoro deformisao od kiše. Potoci vode pod nogama, nad glavom, potoci emocija ispod kišobrana. ''Valcer poručnika Nidrigena'', već nisu gledali zajedno.

''Da li Vam je udobno? Još malo, pa smo stigli.'' – rekao je vozač.

''Sve je pod kontrolom.'' – rekla je vojnički '' Glavnokomandujuća''.

III deo

I otvoriše se olovno teška vrata. Freske iznesu iz čoveka nešto što pritiska i u trenutku unesu večni mir...

Prekrstila se, šapćući sebi u bradu, koja se nije dobro videla od marame na glavi. Verovatno je to bila molitva.

Himna ljubavi:

Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono, koje ječi ili kimval koji zveči.
I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se.
Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu.
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini.
Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikada ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
Jer delimično znamo, a delimično prorokujemo.
A kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično.
Kad bejah dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah, a kada sam postao čovek, odbacio sam što je detinjsko.
Jer sada vidimo kao u ogledalu zagonetki, a onda ćemo videti u lice, sad znamo delimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
A sada ostaje vera, nada ljubav, ovo troje, ali od njih najveća je – ljubav.

Niko nije znao u kom je manastiru. Tako je htela. Iz korporativnih sastanaka i crvenih cipela sa visokom potpeticom, iz galerija i književnih skupova, sa televizijskih ekrana, iz svega realnog, otišla je, sasvim, u duhovno. U silno željeni mir. Ni sama nije znala koliko može. Kao i uvek gde je bitisala, dala je novi oreol sredini u kojoj je disala. Tako je bilo i sada.

U ogledalu je lik bio isti, a drugačiji. Uvek su joj govorili da je vreme za nju stalo. I sada bi se to moglo reći, samo što joj je sada na licu, mir. Mir kao najjači bedem. Mir, kao spokoj. Ima tu i nešto bora i nešto sedih i nepresušne ljubavi, kao razgovornika sudbine, nikada oželjane, nikada do kraja date. Ceo život je stao u ogledalo. Ne tako bogato i rustično, kao u njenom salonskom stanu u Skadarliji. Obično. Sa tankim, drvenim, ramom i krstićem, koji je na kožnoj vrpci visio na desnom ćošku ogledala. Taj krstić, sa kožnom pantljikom, neodoljivo je podsećao na onaj, osveštani, koji je On nosio oko vrata. Uvek, kada je spuštala glavu na njegove grudi, dodirivala je taj krstić i pomerala ga u stranu. Poljubila...

Ovde se mnogo radi. Posla na pretek. Rano se ustaje. Dolaze ljudi, utehu i mir da nađu. Da se sretnu sa sobom. Neki se interesuju i kako mogu da ostanu. Cik zore budi purpur praskozorja a teško nebo nad nama ukaže pravi put. Kao na platnu, oslikana je priroda u svoj svojoj rujnosti, rađanju, s proleća, preoblikovanju i umiranju na jesen... Zimi ne ostaje ništa, osim belog pokrivača i tihovanja. Zar nije takav i život. Ljudski. Čovekov. Čoveka, kao raba Božjeg.

******************

To jutro, nije bilo kao i druga. Čim je otvorila oči, videla je, da na ćošku ogledala ne visi drveni krstić na kožnoj pantljici. Uznemirila se i skočila. Počela je da ga traži po podu, vraća slike prethodnog dana.. A onda, udarac prozora u saksiju, dao je odgovore. Nemiran vetar je kovitlao tu noć, i prozor, koji je ostao na pola otvoren, krivac je što se taj nemirni kovitlac uvukao u sobu i srušio krstić sa ogledala. Našla ga je ispod kreveta. Ali, tu nije kraj. Njihova slika sa Zlatibora, koju je ona davno uramila i koju je držala kraj uzglavlja, pala je od vetra i staklo se razbilo, ostavljajući srmu. Ukočena u ovoj stvarnosti, pred zoru, kada još ni petlovi ne zakukurikaše, savila se da podigne i spase sliku, uspomenu, relikt, amajliju... Prvo što je videla, bio je njen krvavi dlan. Potočići krvi koji su se slivali ka laktu. Znakovi pored puta.

Jutro je već odavno zori skinulo haljinu. Sa plutajućim oblacima sunce se borilo kao na bojnom polju i pobeđivalo je baš svaki oblak koji se usudio na junačenje. Obećavalo je sunčan dan.

''Traži Vas jedan gospodin.'' – tiho je, naginjući se k' njoj, rekla jedna iskušenica.

''Gospodin? Mene? Nemoguće...''

Žurno je krenula, misleći da nekome treba pomoć, ili bilo šta drugo u duhu vere i manastirskog sestrinstva. Odore su joj se vukle po travi u vrtu, dok je u ruci stezala brojanicu. Negde, na pola staze, zastala je, osetivši trenutnu slabost i ubod posred grudi. Leđima okrenut, s noge na nogu gegao se čovek. Nekada njen čovek. Odjednom je počela teško da diše, a taj dah joj je odjekivao u ušima kao da se prolama kroz planine i opet vraća u doline. U trenu se okrenula i brzim korakom, skoro trčeći, krenula nazad.

''Stani! Stani! Ne ideš nikuda!'' – vikao je.

Podne se približavalo, kao u nekim starim nebeskim kočijama i nosilo još pokoji preostali oblak. Vrt, kao rajski, isijavao je duševni mir. Ali, taj mir, sada je porušen. Ispustila je brojanicu, koja se rasula u deliće, po travi, cveću, betonu. Ramena su joj se uvukla ka grudima, a vrat upao u ramena. Teško je i ubrzano disala, još teže gutala... Tone bandaša joj se sručilo na dušu, oči, vid. Vaseljenske sile su je, istovremeno, gurale u provaliju i izvlačile iz nje. Svet je stao na dlan.

''Stani!'' – približavajući joj se, govorio je poznati glas.

Bože, koliko je samo volela taj glas.

Posle toliko vremena, pogledi su im se sreli. U prvom trenutku, nije ga videla najbolje, od suza, koje je nadljudskom moći zaustavljala da ne kanu. Nije se nasmešila, nije rekla ništa. Stajala je na vetru u svojim odorama, sa ostatkom brojanice u ruci.

Uzeo je njenu ruku, poljubio i dugo ostao u tom položaju, dok je ona stajala u grču, kao sfinga, još uvek ne shvatajući šta se dešava.

''Kako si?'' – malo preplašenim glasom je izgovorio svoju čuvenu prostu rečenicu, kojom ju je, inače, budio svako jutro, onih dana, kada su verovali da svet pripada njima. Da ljubav pripada njima. Da budućnost pripada njima.

Suze su nezaustavljivo potekle i ona se ponovo okrenula, kao pirueta, krenuvši nazad.

''Stani! Doneo sam ti ono što tražiš, sve ove godine! Molim te stani! ''

U pola koraka ukopala se, zaustavila, ne samo ona. Stalo je vreme, godine, život. Sve. Svedena na nivo mišljenja, u tom trenutku, ni tim poljem nije vladala. Patnja je izbor? Ne, istina traži put. Istina je uvek živa. Teške čizme na nogama slobode nosili su oboje.

''Spoljašnjoj lepoti dodala si unutrašnju.'' – rekao je, kao da ne zna šta bi drugo kazao.

''Gozba nebeska se sprema.'' – promrmljala je kao odgovor.

''Nešto si rekla?'' - pitao je.

''Ne, ne... Ništa. Pitam se samo, kolika je reč pod kapom nebeskom?''

''Možemo li bar na trenutak da sednemo, evo, ovde, na klupu. Doneo sam ti nešto, što znam da tražiš sve ove godine. Znaš, video sam te u galeriji. Zapravo, nisam te video, opazio sam konturu žene, kako hoda... Ne, ne hoda, već, lebdi, među slikama. Iako si lice sakrila, znao sam da si to ti. Da. Samo ti možeš da hodaš, a lebdiš, da, samo ti isijavaš damstvo u svakom svom pokretu. Znaš, mnoge žene nose šešire, ali, samo ti svetliš, samo ti nosiš tu auru, kojom pokoriš svet, na mestu gde se pojaviš...'' – govorio je pesnički, lirski. Svaka rečenica je bila jedan emotivni stih, najlepši, koji joj nikada do tada nije posvetio.

''S koliko godina zakašnjenja si sve to spoznao? A umeđuvremenu, to više nisam ja. To je neka druga žena o kojoj ti sada govoriš.'' – hladno je odgovorila.

''Ne budi cinična. Niti ti priliči, niti priliči mestu gde si.'' – brecnuo se.

Uzeo joj je dlanove na trenutak i stavio u svoje, ali, ona je brzo izvukla ruke iz njegovih, ustajući. Zadržao ju je u sedećem položaju, stavljajući joj ruke na ramena.

''Nije prošao ni jedan dan a da nisam mislio na tebe. Nas. Ja samo znam da se smejem za slikanje, inače, moje srce nema osmeha. Kriv sam, ali, ne osuđij me. Oprosti. Često ni samoga sebe ne razumem. ''

''Samoživi destruktivac.'' – mrmljala je sebi u bradu.

On je nastavio da priča, praveći se da ne čuje njena zajedljiva ubadanja...

Dok je govorio, polako je iz umotanog, belog papira izvlačio sliku. Njen portret, koji je slikao u jednoj srpskoj kafani u Čikagu. Na njemu nema bora, nema sedih... Crna, duga, talasasta kosa, uokvirila je osmeh na bledom licu žene. Na reveru, levo, veliki cvet, i kratak potpis autora

sa desne strane. Trag u vremenu i neke daljine, koje su bile mnogo bliže nego mnoge njihove blizine, kasnije.

To vreme, koje sećanja lomi, tu, na vrhu sveta od teskobe na duši, sve to, kao da se desilo nekom drugom, ne njoj... Možda nekada, ali sada, nije imala snage da evocira uspomene. Gledala je muškarca kog je prepoznavala, po crtama lica, mimici, po obliku jagodica na prstima, po naglašenim obrvama i podočnjacima, po glasu, koji je volela više od svega na svetu. Gledala je čoveka za koga je bila spremna u vatru, u smrt. Gledala je čoveka koji je nikada nije razumeo, koji nikada nije bio tu, za njene osećaje, ove ili one situacije, gledala je čoveka koji je uvek bio u koferima, optrčavajući Planetu, u čoveka, kome je sve drugo, bilo najčešće, ispred i iznad nje... Gledala je u čoveka, koji ju je odistinski voleo, ali, na svoj, čergarski, način, njoj nedovoljan, njoj nevidljiv, njoj bolan i poražavajući. Čoveka, koji nije znao da deli sa njom trenutke, čoveka koji se radije davao svima, koji je skupljao ljude, kao bisere u ogrlici, čoveka, koji je navraćao u njihovu vezu, između dva puta i dve tačke na Planeti. Gledala je u čoveka koji ju je skrivao od svih, da bi je, kako je govorio, sačuvao za sebe. Čoveka, koji je celom svetu darivao ljubav, ostavljajući samo za nju, mrvice. Prekluzija ljubavi u tom trenutku...

Nije znala šta da kaže, šta da uradi. Posmatrala je svoj portret, držeći ga u rukama, ne verujući da je stvarnost. Na umotanoj ruci, koju je jutros posekla, po zavoju su se ocrtavali tragovi krvi.

''Kako deca?'' – pitala je, da bi prekratila neprijatnu tišinu.

''Doneo sam ti sliku. Razumeš? Tvoj portret, koji sam slikao za tebe, onda...'' – govorio je.

''Kako deca?'' – ponovila je.

''Dobro su. Dolaze ovoga leta i svi smo euforični zbog toga... '' – kazao je sa osmehom.

''Lepo.'' – izustila je.

''Adresu mi je dao tvoj sin, tako sam te našao. Divan mladi čovek... '' – pričao je, tek da nešto kaže.

''Tako je jedino i bilo moguće da me nađeš.'' – rekla je.

Izvadio je iz džepa mantila manji paket, umotan u ukrasni papir.

''I ovo je za tebe.'' – nasmešio se.

''I to? Šta je to?'' - pitala je ne mogavši da pretpostavi.

Umotani paketić joj je stavio u krilo i duboko, do srži, gledao u njene zenice, tražeći nutrinu, dušu, koju onih godina nije dotakao.

Pokušala je da ga otvori, ali, već je držala sliku svog portreta u drugoj ruci. Videvši to, požurio je da joj pomogne da skine ukrasni papir... Ruke su im se na trenutak dotakle. I klupa i vrt i nebo i zemlja, sve je odletelo u kovitlacu, ispred njenih očiju. Pojavila se knjiga.

''A to je?'' – pitala je.

''To je moja zbirka pesama tebi posvećena.'' – kratko je rekao.'' Uvek si bila ljuta što ti nisam napisao ni pesmu, što sam čitao pesme pisane drugima... Sada, evo je knjiga za tebe... Kada pročitaš, videćeš da i nisam toliko loš, koliko si me kritikovala...'' – nastavio je.

'' Tajna'' – pročitala je naslov.

''Da, '' Tajna'' – ponovio je njene reči. Zaćutali su, držeći zajedno knjigu i portret na njenim krilima.

Neko je morao da prekine pretešku tišinu. Nasmešio se i nastavio da priča o običnim stvarma, svojim putovanjima i svim ostalim ''igricama'' iz života, koje su za nju bile bez suštine, ukoliko dvoje nisu sačuvali ljubav pod zajedničkom kapom ognjišta. Učinilo joj se, da prvi put, u njegovim očima vidi potrebu za njom. Bio je onakav, kakvog ga je uvek želela da vidi. Na trenutak, samo na trenutak, je zaboravila gde je, šta sve stoji između njih. Onaj davni osećaj bliskosti, izbrisao je sve što ih je delilo.

Čitao joj je pesme iz knjige ''Tajna'' i plakali su zajedno. Šetali su bajkovitim krajolikom, ne osećajući vetar, sunce, glad... Govorio joj je o svojim planovima, taksativno, po danima i satima, kao nekada...

''Zašto mi nismo uspeli? Znaš li? ''– pitao je odjednom i prekinuo bajku.

''Zato, što sam te suviše volela, a ti nisi umeo da primiš toliko ljubavi. Nisi znao, ni mogao da uzvratiš, a nisi je ni imao samo za mene... Zato što si ostajao zaglavljen u prošlosti, kao u živom blatu, zato što sam ti uvek bila posle svih, kao zidna tapeta koju i ne primetiš na zidu, sve dok se ne pocepa i počne upadljivo da bode oči...

''To nije tačno! Tebi nikako nisam bio dobar. Tebi moja ljubav nije bila dovoljna, uvek si se žalila i tražila još dokaza još i još.'' – branio se.

''Psst... '' – stavila mu je ruku preko usana. ''Nije to više ni važno. Život je prošao... Kako tvoj pritisak? Piješ li lekove još uvek?''

''Volim te.'' – rekao je.

''Verovatno ti je terapija od onda, odavno promenjena. – nastavljala je.

''Volim te.'' – ponavljao je.

''Služi li te još onaj merač za pritisak? Malo morbidno za rođendanski poklon, ali, bilo je nužno.'' – prisećala se ona prošlih dana.

''Volim te.'' – uporno je ponavljao...

''U kom delu grada sada živiš? – okretala je priču na druge teme...

''Ne živim. Volim te...'' – bio je uporan.

''I ja tebe.'' – prošaptala je, povijene glave, jedva govoreći.

Već je noć spustila svoju mastilo boju na svet. Pokoji cvrčak se čuo iz trave. Odavno je trebalo da se vrati u svoje odaje i sada je već bila uplašena da je traže...

''Moram da krenem.'' – rekla je.

''Sačekaj još malo, još samo malo.'' – zamolio je.

''Ja tebi nemam šta da poklonim, nisam znala da dolaziš.'' – govorila je držeći u rukama svoj portret koji je On slikao i knjigu koju je posvetio njoj. ''Evo ti ovaj ostatak od brojanice, jeste se pokidala, ali, dugačka je i od tog ostatka možeš napraviti brojanicu – narukvicu. Za uspomenu. Osveštana je...''

''Ti si meni toliko toga poklonila, da sam bogat čovek. Prebogat. A poneću i brojanicu.'' – rekao je nervozno. ''Ja sada putujem u Ameriku i vraćam se za tri meseca. Čim se vratim, opet ću doći. Budi mirna i spokojna. Budi jaka. Takvu te znam...''

''Hm... Znači ne znaš me, ali, dobro...'' – tužno je odgovorila, znajući da, ko zna kada će doći. To je kod njega tako... Čergar, vagabundo... Poneće ga novi vetrovi, ideje, ljudi, zaneseni planovi, projekti, festivali... Još samo to i još samo ovo... A život ne čeka. Verovala je da će doći, ali ne kada je rekao, već, kako ga vihor ponese. Nekada... Možda nekada...

Poljubio ju je u čelo, dodirujući joj obraze, slane i mokre od suza... Bio je to dan drugačiji od drugih.

Nestali su, kako su se i sreli...

****************

Život piše romane. Možda i ova kosmička priča jednoga dana bude pretočena u knjigu, a možda su ovakve priče već napisane i pročitane.

Dugo vremena nakon te posete nije mogla da pronađe svoj mir. Uzalud je pred ikonom Isusa Hrista šaputala '' Potreban si mi..''. Svet će postojati i živeti i bez nas i kada sutra ne nastavimo život. Neko ga proživi, a da ga sreća i ne dodirne. Ona je bar imala dodir. Trenutak, koji je ispunio život. Mnogo je pisala, pa će i to, veovala je, koristiti drugima...

Prošlo je tri meseca, i još jednom tri meseca i još nekoliko puta po tri meseca. Ni glasa od Njega.... A vreme neumitno leti i ne oprašta...

*****************

Umrla je tiho, sasvim nečujno. Sasvim suprotno od onog, kako je većinu svog života živela. Umrla je, verujući da ljubav, ipak, postoji, ali je relativna stvar, tj. stvar percepcije. Svi je drugačije vidimo, doživljavamo, dajemo i primamo. I ako se dvoje ne nađu u istoj ravni, onda je zaključak da ljubavi nema, ili da je nedovoljna.

Delovalo je kao da je zaspala. Kažu, od neprebola. Povukla se, sasvim, uglavnom u molitvama, bez želje za hranom, razgovorom, bez interesovanja za svet oko sebe. I pisala je, pisala, pisala. Nije primila ljubav kakva joj bila potrebna za života, sva sreća, da je Gospod sazdan od ljubavi, pa će je, njemu odlazeći, spoznati, ali, u drugoj dimenziji. Otišla je sa knjigom ''Tajna'' u rukama, čitajući je, po ko zna koji put. Kažu, da je sve pesme iz Tajne znala napamet, ali, ipak je ritualno, svako veče, stavljala naočare i čitala. Osim te knjige, kraj uzglavlja, stajala je slika, onaj njen portret iz Čikaga, koji je On slikao, zatim, njihova zajednička slika sa Zlatibora, onda, slika voljenog sina i voljenog mačka i sasvim, sasvim, požutela, slika majke...

Gradska čaršija je mesecima nakon toga, vrvela od priče i članaka o svemu. Bila je gladna detalja ove nesvakidašnje žene, ljubavi, priče... Nebom i danas lebde anđeli, čuvajući uspomenu na 'Bezimenu''. Šta je život, no nevidljivi seg od ideala? Šta je život, ako ne spoznaš trenutak, ako misliš ''sutra je novi dan''... Šta je život, jer on stvarno prohuji sa vihorom...

On je došao na njen poslednji ispraćaj. Dugo je plakao, ali, On inače, često plače. Ovoga puta, plakao je zbog nje. Teško prepoznatljiv, setan i tužan, gledo je u njenog sina.

''Voleo sam je. Mnogo sam je voleo.'' – jedva je izustio. Zagrlili su se. Nastavio je nerazgovetno i kroz suze da govori:

''Svakako sam hteo sa tobom da se vidim i pozdravim, jer odlazim, selim se... U Ameriku, kod dece. Planirao sam da te potražim, ipak smo bili ''tim'' jedno vreme... Ličili smo na porodicu, u kojoj ti je majka bila srećna kada smo bili skupa.'' – prisećao se.

Dug zagrljaj dvojice muškaraca koji su voleli jednu ženu, jedan, kao majku, drugi, kao ženu, bio je iskren, bolan i snažan.

Nebom je uporno letela bela golubica, tik, iznad njihovih glava. Krvlju natopnjena zemlja se hladila. Nije želela klasičan kovčeg, grobna mesta, ukope i slično. Htela je prostor, veliki prostor, da može da se vine. Želja joj je ispunjena.