|
|
|
 | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Kopija izmišljene priče
Prazni dani. Sivi dani. Dani bez..., ma isto započinje kraj i početak ili obrnuto, najmanje važno je. Jedino tačno je da je isto, slično, da ponavlja se i da . Ništa. Kraj, nema dalje ? I prazni pogled ispušten u veče, nemi urlik uronjen u modru reku... I slično doba dana koje kao da igru navodi skriveni pajac. M., je vukao korake. Bili su sigurno, ubeđen je sporiji nego pre. Gušio ga je neki neprijatan osećaj u grudima, nije to bol, znao je i osećao je da nije. To je hronično stanje i svakoga dana u gašenju bekstva probudi se, kruži, opominje ga. I on zna da to je . Bekstvo od bekstva. Od rađanja novog praznog dana, od tačno izbrojanih koraka, od neskrenutih pogleda hoda po komandi i... Od kaveza kome polazi u susret sa mukom, beži od njega i vraća se i tako... Skoro stalno. Učinilo mu se da kroz škripu točkova, kruži glas. Budi ga, zaustavlja. I čini mu se sličan izbrisanom i neželjenom glasu koji je stavio u bocu, zatvorio i odgurnuo od obale u plitku reku da ode. Taj glas, bio je tih i prepun osmeha kada bi na mrazu škripao poput njegovih koraka. Ponekad bio bi pun mirisa krošnji i uspavljivao bi ga. Bio je i vreo, užaren na granici... Tada ga je izbrisao, na korak od . Ne zna zašto, ali mu srce je sasvim mirno kada se seti . Više nije mu verovao. „ Umalo da nastradaš.“ „ Kada?“ nastavljao je hod ne obazirući se. „ Kako kada, pre nekoliko minuta. Da te nisam probudila iz sanjarenja, auto bi te pokupio i ... Ali ja sam tu. Ne znam zašto, čak zaboravila sam da postojao si, i odjednom potražila sam te. Nigde te nije bilo, kao u zemlju da si propao. Ali bila sam uporna. Nisam noćima spavala, tražila sam te da bih ti rekla...“ „ Hm. Gluposti, ne poznajemo se i ti si onaj glas koji menja boju, glas prevare, glas koji me iz dana u dan susreće iznenada. „ „ Volim te. To sam želela da ti kažem, da te mnogo i najviše volim i ...“ „ Ne seri. „ „ Ali ja te volim i spremna sam na sve. Sada to osećam. „ „ Ha ha ha, koja gluost. Odjebi. Skloni se.“ „ Ne veruješ mi? Hoćeš da ponizno molim? Da ljudi gledaju kako si zao i surov?“ „Istina, to sada osećam i skroz sam uverena u to.“ „ Sada.“ „ Pa da. Ja živim u ovom danu u kojem hodam, koji sam ukrala, živim u bekstvu i poteri za tobom. Zvezde su sjajne i kroz maglu šalju mi poruke, da ovaj trenutak mora postojati. Sutra, ne znam šta je to. Zaboravila sam na takvu mogućnost. „ „ Da, kao i bilo koji dan koji je bio sada. Dan koji je započeo plačljivim jutrom, dan koji je kružio prepun odbačenosti. Da dan kada je bila potrebna iluzija, iz koje bi ... Negde u sećanju, pamtim te dane . Kada bi nečiji koraci saplitali moje, kada je zmijska koža dodirivala me. Kada bi zaspao miran, spokojan... Da znam i naredne dane sa ukusom otrova . Nema ih. Izbrisani su.,“ „ Zašto ne želiš moju iskrenu ljubav ?“ Miris kiše spirao je reči. Ukus...
|
