detalj slike: KRK Art dizajn

Sunčica Radulović: Stvaralački proces je let i sloboda

     Sunčica Radulović Torbica je rođena 1965. godine. Živi i radi u Novom Sadu kao prosvetni radnik. Poeziju i prozu objavljuje u mnogim uglednim književnim časopisima: Trag, Bdenje, Zora, Srpska misao, Sveske, Tok, Buktinja, Istok, Dometi, Suština poetike, Svitak  i drugim, kao i  na mnogim elektronskim stranicama za kulturu i umetnost, na srpskom, ruskom, engleskom, grčkom, bugarskom, rumunskom i rusinskom jeziku.

Dobitnica je Bešenovske povelje za duhovnu poeziju, Specijalne nagrade na međunarodnom festivalu Meljniške večeri poezije u Bugarskoj, nagrade Zlatni kladenac, Pupinove zlatne medalje za kreativnost u oblasti književnosti i Priznanja izdavačke kuće „Književni esnaf“za književno-umetnički doprinos. Njena poezija bila je zapažena i u  najužim izborima za više značajnih nagrada: Zlatna struna, Gordana Todorović, Milica Stojadinović Srpkinja. Zastupljena je u više domaćih i međunarodnih zbornika poezije, kao i u nekoliko projekata Društva novosadskih  književnika.

Kao dvostruko nagrađivana pesnikinja na konkursu za duhovnu poeziju, tri godine bila u žiriju Bešenovačkog konkursa.Takođe je u žiriju za nagradu Miroslav Antić.

Učestvovala na mnogim poznatim festivalima poezije: Smederevskoj pesničkoj jeseni, Festivalu poezije mladih u Vrbasu, Brankovim danima, Kulturno-duhovnoj manifestaciji Dani Rače, Jefimijinim danima u Trsteniku, Višnjićevim danima u Šidu, Drainčevim književnim susretima u Prokuplju, Kapiji poezije u Rumuniji, Propoet međunarodnom festivalu u Inđiji i dr.

Objavila je tri zbirke poezije: Nikolajevski nokturno, Prometej, 2018, Odbrana proleća, Prometej, 2019. A 2020. godine je priredila i objavila u izdanju Kairosa, trojezičnu zbirku izabrane ljubavne poezije Kao ljubav u Toskani, na srpskom, bugarskom i grčkom u kojoj se pojavljuje i kao autor u saradnji sa pesnikinjama Aliki Mihalidis Telesku (Kipar) i Lalkom Pavlovom ( Bugarska). U pripremi je zbirka poezije „ Jeseni adađo“. Prevodila je poeziju sa bugarskog jezika.Član je Udruženja književnika Srbije, Društva novosadskih književnika i Matice srpske.

 Gde god da sam otišao, našao sam da je tamo već bio neki pjesnik. – Sigmund Frojd

Сунчица Радуловић

Književna radionic Kordun, Neda Gavrić Banja Luka - Novi Sad, 01.06.2023.

Književna radionica „Kordun“ u sklopu književnog festivala INĐIJA PRO POET, i ove godine dodeljuje književne nagrade. Vi ste jedan od dobitnika nagrade za poeziju. Kada je započela Vaša saradnja sa „Kordunom“?

Saradnja sa Književnom radionicom „ Kordun“ je započela 2020. godine, na poziv gospodina Ilije Šaule, a na moje zadovoljstvo.Tada je u jednom od brojeva  predstavljeno moje stvaralaštvo i biografija. Dopala mi se profesionalnost i ozbiljnost uredničkog tima, kao i način na koji se posvećuju autorima. Uporedo sam imala priliku da upoznam stvaralaštvo velikog broja drugih autora iz zemlje, regiona i dijaspore, što je takođe kvalitet ovog časopisa. Radovalo me što je „Kordun“ tokom vremena uspostavljao saradnju i sa mnogim eminentnim imenima iz sveta književnosti i umetnosti i što se ne radi samo na kvantitetu, nego i na kvalitetu časopisa, koji tokom vremena i dalje sve više raste.Od tada je objavljeno više mojih priloga, Branka Selaković je u jednom od brojeva uradila i intervju sa mnom, preuzet je i plasiran i video sa mojom poezijom koji je autorsko delo Društva novosadskih književnika, u decembru 2022. godine uredništvo mi je dodelilo Zlatno Pero.Činjenica da je moja poezija ocenjena kao zapažena i kroz ovu nagradu, veoma raduje.Nagrada je već i samo plasiranje poezije kao prilika da nađe put do čitalaca.

Vaša prva zbirka pesama  “Nikolajevski nokturno” posvedočena je recenzijama uglednih pesnika Blagoja Bakovića i Miroslava Aleksića, a objavljena je u ediciji poznate novosadske Izdavačke kuće “Prometej”. Koliko Vam je značila ovakva podrška za prvu objavljenu knjigu?

Podrška u vidu recenzija afirmisanih književnika kao što su Blagoje Baković i Miroslav Aleksić, u narednim zbirkama i Marije Jeftimijević Mihajlović, Cere Mihajlović, svakako znači, ali još više znače prilika i privilegija da se pesnik razvija i raste uz takve savremenike i bude na izvoru i na tragu majstorstvu, iskustvu, kroz upoznavanje njihovih dela i razgovore sa njima. Međutim, moram da pomenem, da su me iskustveno obogatili i nadahnuli često i razgovori sa kritičarima mlađih generacija koji su se bavili mojom poezijom, poput Jane Aleksić, Milice Milenković, Jelene Marićević Balać i Maje Stokin.Mogućnost da pesnik spoznaje različite načine poetskog i književnog  promišljanja uopšte, kroz kontakte u književnim krugovima inače, umnogome utiču na svakog autora i veoma su vredni i značajni.

Iste te godine, po objavljivanju, bili ste u najužem izboru za nagradu „Zlatna struna“ na Međunarodnoj pesničkoj manifestaciji „Smederevska pesnička jesen“. Da li je to bio Vaš prvi ozbiljniji iskorak i stepenik više u svetu književnosti?

Za mene je učešće u finalu „Zlatne strune“na Smederevskoj pesničkoj jeseni, značilo više od potvrde vrednosti i nekog javnog priznanja.Sam duh manifestacije koja postoji preko pola veka, kvalitet programa, učešće izvanrednih domaćih i međunarodnih autora su za mene bili veliko iskustvo ali  i prilika da steknem i izgradim divna književna prijateljstva koja traju.Iz nekih je proistekla i književna saradnja.

 Zatim je usledila nagrada za duhovnu poeziju Manastira Bešenovo za duhovnu poeziju.Kakvi su Vam utisci sa ove manifestacije? Koja je koncepcija ovog pesničkog skupa?

Duhovni pesnički susreti u Bešenovu  su organizovani u cilju očuvanja i negovanja duhovnih vrednosti i tradicije. Okupljali su veliki broj pesnika iz celog regiona.Svečanostje bila organizovana na dan manastirske slave Kirik i Julita uz prisustvo Karlovičke Mitropolije, horova i velikog broja građana i gostiju u posebnoj i uzvišenoj atmosferi.Zamisao je bila da pesnici prinesu svoje poetsko uzdarje, a ujedno afirmiše ovaj vid poezije, kao i da se baštine neke zaboravljene i potisnute vrednosti koje su od nacionalnog i duhovnog značaja.Nosim izetne utiske sa ovih skupove, na kojima sam dobila nagradu 2018.godine za pesmu „Gračanički tipik“ , a 2019.godine, prvu nagradu i Pesniču povelju za pesmu „ Studeničko vrelo“. Nakon toga sam dobila i počasno mesto kao član žirija i nekoliko narednih godina sa zadovoljstvom upoznavala mnoge autore, kroz njihovo stvaralaštvo.

Kada smo već kod festivala i manifestacija, uvek rado govorite o Festivalu mladih pesnika u  Vrbasu. Između ostalog, mladi na ovom festivalu imaju izuzetnu podršku afirmisanih i zrelih pesnika. Imaju li mladi dovoljno prilika gde mogu razmenjivati iskustva, dobiti savete?

Iako sam bila gost mnogih velikih festivala (uz Smederevsku pesničku jesen, Jefimijinih dana, Drainčevih susreta, Brankovog kola, Višnjićevih dana, Dana kulture i duhovnosti u Rači, Kapije poezije u Rumuniji  i dr.), Festival mladih pesnika u Vrbasu ima osobenu atmosferu i šarm.Možda upravo zbog duha, duge tradicije koju su gradila velika književna imena a iz koje su izrasli i stasali mnogi sadašnji poznati književnici, ali i zbog tih susreta mladih i zrelih pesnika, prožimanja i dobre energije.Inače mislim da treba podsticati mlade pesnike, pružiti im podršku na razne načine kao što to osim ovog festivala čini Matica srpska objavljivanjem knjiga talentovanih mladih autora.Društvo novosadskih književnika u svojim redovima ima sve veći broj mladih književnih stvaralaca i umetnika i pruža im se mogućnost da vode razne projekte i plasiraju svoje ideje.Udruženje književnika Srbije, takođe aktivno uključuje i podržava mlade autore.Književni časopisi takođe.Ima izvanrednih mladih autora koji su veoma inventivni i udružuju se samoinicijativno u razne asocijacije, udruženja, organizuju festivale poput Nofeka i sl. Naravno da sve postojeće oblike saradnje treba unapređivati i pružati im još više prilika da iskažu i razvijaju svoju darovitost  u književnosti ali i u ostalim vidovima umetnosti.O tome treba da vode računa i mnoge institucije ali aktivniju i ozbiljnu brigu treba da preduzme država podsticajnim fondovima, projektima, izdavačkim delatnostima i dr. Mladi autori unose svežinu, inovacije i na kraju oni su naša budućnost.

Poeziju i prozu, pored naše Književne radionice „Kordun“ objavljujete u još nekoliko književnih časopisa . Vaše objave su dosta čitane i zapažene i na ovaj način. Koliko nam zapravo društvene mreže i novi mediji pomažu u većoj vidljivosti?

Književni časopisi i elektronske stranice za književnost, kulturu i umetnost su deceniju pre objavljivanja zbirki bili mesto i prilika da svoju poeziju i prozu predstavim čitaocima.Potom su mi tu priliku pružile i društvene mreže.Oba vida plasiranja stvaralaštva su mi omogućili povezivanje sa drugim autorima i čitaocima.Drago mi je što su mi priliku da svoje stvaralaštvo predstavim,omogućili urednicii redakcije naših poznatih književnih časopisa: Trag, Bdenje,Sveske,Zora,Srpska misao, Dometi, Buktinja, Istok, Suština poetike,Tok, Svitak, Jesenjin i dr. Društvene mreže su rekla bih najviše doprinele toj „vidljivosti“, obzirom da književni časopisi nisu svima dostupni. Imala sam tu sreću da me upravo tako primete i ponude saradnju mnogi urednici časopisa, emisija i festivala.Neke pesme su imale brojne podele, pa se i broj čitalaca umnožavao.Više puta sam prijatno bila iznenađena saznanjem da su moje pesme izvođene na nekim akademijama i kulturnim programima u veoma udaljenim gradovima. Nedavno sam, recimo bila prijatno iznenađena i reakcijama čitalaca nakon objavljivanja pesme u Kulturnom dodatku Politike. Svi mediji nesumnjivo doprinose da književni sadržaju dođu do publike i čitalaca.

Priredili ste i trojezičnu zbirku ljubavne poezije „Kao ljubav u Toskani“ u kojoj se pojavljujete i kao jedna od autorki pored koleginica pesnikinja Lalka Pavlova (Bugarska) i Aliki Telesku Mihalidis (Grčka). Kako je došlo do ideje za ovu saradnju?

Ideja za objavljivanje trojezične zbirke ljubavne poezije je proistekla iz višegodišnje književne i prijateljske saradnje sa autorkama.Puno korespodencije i rada je uloženo od same ideje do realizacije. Za mene je priređivanje ove zbirke bilo veliko  i izazovno iskustvo i ohrabrilo me na dalji rad u prevođenju i prepevima poezije sa bugarskog jezika, što mi i intimno znači zbog bugarskih korena po majci. Ova knjiga je stigla do nekih bugarskih autora, sa kojima sada imam lepu saradnju i radujem se svakoj novoj saradnji i mogućim projektima u budućnosti.

Negde ste pomenuli da je, pored pozitivne reakcije čitalaca, najveće nadahnuće, zapravo momenat kada se „rađa“ pesma tj ono što pišemo. Kako doživite taj momenat prenošenja misli i emocije na papir?

Suptilni su procesi nastajanja pesme, kao i nadahnuća i vrlo ih je teško definisati.Često se pre te katarze i trenutka kada nastaje pesma, nešto dugo nosi u mislima i biću ali neretko se dešava i u trenutku.Svakako da posebna nadahnuća nose esenciju emocija, misli, opažanja, koje pesnik pretače u svojevrsnu poetsku plazmu, kao novo agregatno stanje onoga što u sebi nosi tog trenutka.Ti su trenuci praznik za autora, blagoslov, čarolija.Stoga i poezija nosi tu posebnu magiju i neobjašnjivu alhemiju koja napaja čula.

U pesmi Odlazak Vasko Popa kaže Nisam više tu, s mesta se nisam pomerio, ali tu više nisam. Da li stvarno negde „otputujemo“ dok stvaramo?

Čovekove misli su inače stalno u pokretu i teže slobodi.Sam stvaralački proces je let i sloboda, često put, da autor izađe iz okvira svog bića i u tom svom kosmosu van vremena i prostora stvara kreacije, realizuje svoje vizije, prateći nit iskre koja ga vodi.

Vi ste i prosvetni radnik. Postoji li ogromna razlika u obrazovanju nekada i sada? Šta je ono što nam nedostaje a što je neophodno da učinimo, sa Vašeg aspekta?

Pitanje obrazovanja u aktuelnom trenutku je vrlo kompleksno i u svakom smislu zahteva suštinske i kvalitetne reforme, koje neće biti eksperimentalnog tipa i oslanjati se na neke tuđe modele. Moraju imati uporište pre svega u dobrom poznavanju psiho-fizičkih karakteristika dece a potom u najvrednijim i najvažnijim nacionalnim aspektima kulture, nauke,  umetnosti i tradicije.

Šta je ono što možemo očekivati, Vašeg književnog rada što se tiče, u nekoj skorijoj budućnosti?

Ono što očekujem u najskorijoj budućnosti je svakako objavljivanje  nove zbirke poezije „Jesenji adađo“ koja je upravo u pripremi.Radujem se njenom predstavljanju i interakciji sa čitaocima, jer svaki takav susret uvodi u nova nadahnuća.Uskoro će biti nekih novih izdanja i projekata Društva novosadskih književnika u kojima sam zastupljena a neki su tek u planu.Prihvatila sam i neke nove izazove kojima želim da napravim mali iskorak u odnosu na dosadašnje stvaralaštvo i nadam se da će dobiti željeni oblik i kvalitet.

PODELITE OVAJ TEKST NA: