детаљ слике: КРК Арт дизајн

Сунчица Радуловић: Стваралачки процес је лет и слобода

     Сунчица Радуловић Торбица је рођена 1965. године. Живи и ради у Новом Саду као просветни радник. Поезију и прозу објављује у многим угледним књижевним часописима: Траг, Бдење, Зора, Српска мисао, Свеске, Ток, Буктиња, Исток, Домети, Суштина поетике, Свитак  и другим, као и  на многим електронским страницама за културу и уметност, на српском, руском, енглеском, грчком, бугарском, румунском и русинском језику.

Добитница је Бешеновске повеље за духовну поезију, Специјалне награде на међународном фестивалу Мељнишке вечери поезије у Бугарској, награде Златни кладенац, Пупинове златне медаље за креативност у области књижевности и Признања издавачке куће „Књижевни еснаф“за књижевно-уметнички допринос. Њена поезија била је запажена и у  најужим изборима за више значајних награда: Златна струна, Гордана Тодоровић, Милица Стојадиновић Српкиња. Заступљена је у више домаћих и међународних зборника поезије, као и у неколико пројеката Друштва новосадских  књижевника.

Као двоструко награђивана песникиња на конкурсу за духовну поезију, три године била у жирију Бешеновачког конкурса.Такође је у жирију за награду Мирослав Антић.

Учествовала на многим познатим фестивалима поезије: Смедеревској песничкој јесени, Фестивалу поезије младих у Врбасу, Бранковим данима, Културно-духовној манифестацији Дани Раче, Јефимијиним данима у Трстенику, Вишњићевим данима у Шиду, Драинчевим књижевним сусретима у Прокупљу, Капији поезије у Румунији, Пропоет међународном фестивалу у Инђији и др.

Објавила је три збирке поезије: Николајевски ноктурно, Прометеј, 2018, Одбрана пролећа, Прометеј, 2019. А 2020. године је приредила и објавила у издању Каироса, тројезичну збирку изабране љубавне поезије Као љубав у Тоскани, на српском, бугарском и грчком у којој се појављује и као аутор у сарадњи са песникињама Алики Михалидис Телеску (Кипар) и Лалком Павловом ( Бугарска). У припреми је збирка поезије „ Јесени адађо“. Преводила је поезију са бугарског језика.Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва новосадских књижевника и Матице српске.

 Где год да сам отишао, нашао сам да је тамо већ био неки пјесник. – Сигмунд Фројд

Сунчица Радуловић

Књижевна радиониц Кордун, Неда Гаврић Бања Лука - Нови Сад, 01.06.2023.

Књижевна радионица „Кордун“ у склопу књижевног фестивала ИНЂИЈА ПРО ПОЕТ, и ове године додељује књижевне награде. Ви сте један од добитника награде за поезију. Када је започела Ваша сарадња са „Кордуном“?

Сарадња са Књижевном радионицом „ Кордун“ је започела 2020. године, на позив господина Илије Шауле, а на моје задовољство.Тада је у једном од бројева  представљено моје стваралаштво и биографија. Допала ми се професионалност и озбиљност уредничког тима, као и начин на који се посвећују ауторима. Упоредо сам имала прилику да упознам стваралаштво великог броја других аутора из земље, региона и дијаспоре, што је такође квалитет овог часописа. Радовало ме што је „Кордун“ током времена успостављао сарадњу и са многим еминентним именима из света књижевности и уметности и што се не ради само на квантитету, него и на квалитету часописа, који током времена и даље све више расте.Од тада је објављено више мојих прилога, Бранка Селаковић је у једном од бројева урадила и интервју са мном, преузет је и пласиран и видео са мојом поезијом који је ауторско дело Друштва новосадских књижевника, у децембру 2022. године уредништво ми је доделило Златно Перо.Чињеница да је моја поезија оцењена као запажена и кроз ову награду, веома радује.Награда је већ и само пласирање поезије као прилика да нађе пут до читалаца.

Ваша прва збирка песама  “Николајевски ноктурно” посведочена је рецензијама угледних песника Благоја Баковића и Мирослава Алексића, а објављена је у едицији познате новосадске Издавачке куће “Прометеј”. Колико Вам је значила оваква подршка за прву објављену књигу?

Подршка у виду рецензија афирмисаних књижевника као што су Благоје Баковић и Мирослав Алексић, у наредним збиркама и Марије Јефтимијевић Михајловић, Цере Михајловић, свакако значи, али још више значе прилика и привилегија да се песник развија и расте уз такве савременике и буде на извору и на трагу мајсторству, искуству, кроз упознавање њихових дела и разговоре са њима. Међутим, морам да поменем, да су ме искуствено обогатили и надахнули често и разговори са критичарима млађих генерација који су се бавили мојом поезијом, попут Јане Алексић, Милице Миленковић, Јелене Марићевић Балаћ и Маје Стокин.Могућност да песник спознаје различите начине поетског и књижевног  промишљања уопште, кроз контакте у књижевним круговима иначе, умногоме утичу на сваког аутора и веома су вредни и значајни.

Исте те године, по објављивању, били сте у најужем избору за награду „Златна струна“ на Међународној песничкој манифестацији „Смедеревска песничка јесен“. Да ли је то био Ваш први озбиљнији искорак и степеник више у свету књижевности?

За мене је учешће у финалу „Златне струне“на Смедеревској песничкој јесени, значило више од потврде вредности и неког јавног признања.Сам дух манифестације која постоји преко пола века, квалитет програма, учешће изванредних домаћих и међународних аутора су за мене били велико искуство али  и прилика да стекнем и изградим дивна књижевна пријатељства која трају.Из неких је проистекла и књижевна сарадња.

 Затим је уследила награда за духовну поезију Манастира Бешеново за духовну поезију.Какви су Вам утисци са ове манифестације? Која је концепција овог песничког скупа?

Духовни песнички сусрети у Бешенову  су организовани у циљу очувања и неговања духовних вредности и традиције. Окупљали су велики број песника из целог региона.Свечаностје била организована на дан манастирске славе Кирик и Јулита уз присуство Карловичке Митрополије, хорова и великог броја грађана и гостију у посебној и узвишеној атмосфери.Замисао је била да песници принесу своје поетско уздарје, а уједно афирмише овај вид поезије, као и да се баштине неке заборављене и потиснуте вредности које су од националног и духовног значаја.Носим изетне утиске са ових скупове, на којима сам добила награду 2018.године за песму „Грачанички типик“ , а 2019.године, прву награду и Песничу повељу за песму „ Студеничко врело“. Након тога сам добила и почасно место као члан жирија и неколико наредних година са задовољством упознавала многе ауторе, кроз њихово стваралаштво.

Када смо већ код фестивала и манифестација, увек радо говорите о Фестивалу младих песника у  Врбасу. Између осталог, млади на овом фестивалу имају изузетну подршку афирмисаних и зрелих песника. Имају ли млади довољно прилика где могу размењивати искуства, добити савете?

Иако сам била гост многих великих фестивала (уз Смедеревску песничку јесен, Јефимијиних дана, Драинчевих сусрета, Бранковог кола, Вишњићевих дана, Дана културе и духовности у Рачи, Капије поезије у Румунији  и др.), Фестивал младих песника у Врбасу има особену атмосферу и шарм.Можда управо због духа, дуге традиције коју су градила велика књижевна имена а из које су израсли и стасали многи садашњи познати књижевници, али и због тих сусрета младих и зрелих песника, прожимања и добре енергије.Иначе мислим да треба подстицати младе песнике, пружити им подршку на разне начине као што то осим овог фестивала чини Матица српска објављивањем књига талентованих младих аутора.Друштво новосадских књижевника у својим редовима има све већи број младих књижевних стваралаца и уметника и пружа им се могућност да воде разне пројекте и пласирају своје идеје.Удружење књижевника Србије, такође активно укључујe и подржава младе ауторе.Књижевни часописи такође.Има изванредних младих аутора који су веома инвентивни и удружују се самоиницијативно у разне асоцијације, удружења, организују фестивале попут Нофека и сл. Наравно да све постојеће облике сарадње треба унапређивати и пружати им још више прилика да искажу и развијају своју даровитост  у књижевности али и у осталим видовима уметности.О томе треба да воде рачуна и многе институције али активнију и озбиљну бригу треба да предузме држава подстицајним фондовима, пројектима, издавачким делатностима и др. Млади аутори уносе свежину, иновације и на крају они су наша будућност.

Поезију и прозу, поред наше Књижевне радионице „Кордун“ објављујете у још неколико књижевних часописа . Ваше објаве су доста читане и запажене и на овај начин. Колико нам заправо друштвене мреже и нови медији помажу у већој видљивости?

Књижевни часописи и електронске странице за књижевност, културу и уметност су деценију пре објављивања збирки били место и прилика да своју поезију и прозу представим читаоцима.Потом су ми ту прилику пружиле и друштвене мреже.Оба вида пласирања стваралаштва су ми омогућили повезивање са другим ауторима и читаоцима.Драго ми је што су ми прилику да своје стваралаштво представим,омогућили уредниции редакције наших познатих књижевних часописа: Траг, Бдење,Свеске,Зора,Српска мисао, Домети, Буктиња, Исток, Суштина поетике,Ток, Свитак, Јесењин и др. Друштвене мреже су рекла бих највише допринеле тој „видљивости“, обзиром да књижевни часописи нису свима доступни. Имала сам ту срећу да ме управо тако примете и понуде сарадњу многи уредници часописа, емисија и фестивала.Неке песме су имале бројне поделе, па се и број читалаца умножавао.Више пута сам пријатно била изненађена сазнањем да су моје песме извођене на неким академијама и културним програмима у веома удаљеним градовима. Недавно сам, рецимо била пријатно изненађена и реакцијама читалаца након објављивања песме у Културном додатку Политике. Сви медији несумњиво доприносе да књижевни садржају дођу до публике и читалаца.

Приредили сте и тројезичну збирку љубавне поезије „Као љубав у Тоскани“ у којој се појављујете и као једна од ауторки поред колегиница песникиња Lalka Pavlova (Бугарска) и Aliki Telesku Mihalidis (Грчка). Како је дошло до идеје за ову сарадњу?

Идеја за објављивање тројезичне збирке љубавне поезије је проистекла из вишегодишње књижевне и пријатељске сарадње са ауторкама.Пуно коресподенције и рада је уложено од саме идеје до реализације. За мене је приређивање ове збирке било велико  и изазовно искуство и охрабрило ме на даљи рад у превођењу и препевима поезије са бугарског језика, што ми и интимно значи због бугарских корена по мајци. Ова књига је стигла до неких бугарских аутора, са којима сада имам лепу сарадњу и радујем се свакој новој сарадњи и могућим пројектима у будућности.

Негде сте поменули да је, поред позитивне реакције читалаца, највеће надахнуће, заправо моменат када се „рађа“ песма тј оно што пишемо. Како доживите тај моменат преношења мисли и емоције на папир?

Суптилни су процеси настајања песме, као и надахнућа и врло их је тешко дефинисати.Често се пре те катарзе и тренутка када настаје песма, нешто дуго носи у мислима и бићу али неретко се дешава и у тренутку.Свакако да посебна надахнућа носе есенцију емоција, мисли, опажања, које песник претаче у својеврсну поетску плазму, као ново агрегатно стање онога што у себи носи тог тренутка.Ти су тренуци празник за аутора, благослов, чаролија.Стога и поезија носи ту посебну магију и необјашњиву алхемију која напаја чула.

У песми Одлазак Васко Попа каже Нисам више ту, с места се нисам померио, али ту више нисам. Да ли стварно негде „отпутујемо“ док стварамо?

Човекове мисли су иначе стално у покрету и теже слободи.Сам стваралачки процес је лет и слобода, често пут, да аутор изађе из оквира свог бића и у том свом космосу ван времена и простора ствара креације, реализује своје визије, пратећи нит искре која га води.

Ви сте и просветни радник. Постоји ли огромна разлика у образовању некада и сада? Шта је оно што нам недостаје а што је неопходно да учинимо, са Вашег аспекта?

Питање образовања у актуелном тренутку је врло комплексно и у сваком смислу захтева суштинске и квалитетне реформе, које неће бити експерименталног типа и ослањати се на неке туђе моделе. Морају имати упориште пре свега у добром познавању психо-физичких карактеристика деце а потом у највреднијим и најважнијим националним аспектима културе, науке,  уметности и традиције.

Шта је оно што можемо очекивати, Вашег књижевног рада што се тиче, у некој скоријој будућности?

Оно што очекујем у најскоријој будућности је свакако објављивање  нове збирке поезије „Јесењи адађо“ која је управо у припреми.Радујем се њеном представљању и интеракцији са читаоцима, јер сваки такав сусрет уводи у нова надахнућа.Ускоро ће бити неких нових издања и пројеката Друштва новосадских књижевника у којима сам заступљена а неки су тек у плану.Прихватила сам и неке нове изазове којима желим да направим мали искорак у односу на досадашње стваралаштво и надам се да ће добити жељени облик и квалитет.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: