|
|
| Dragica Janković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Ne čuje se ništa
U vodu i u goru proseva me, razbarušen, groman jav.... Ko vosak, topi me u žar. U rukama krošnji, ljušti me vran. Paraju me oblaci, ušivaju mravlji koraci, polenom što mi roji san. Sva sam od perja, katrana i meda, na lomači gole duše, spremna :Vatrom i pepelom da budem jedna. U vodi i u gori, brašna i hlebna, lat pod strehom neba, ugljen pod košuljom od beza. Grom ispod kože od snega, leto na usnama i žega peska , razlivenog pod žuborom vatrii žena. Polegla sa raži i svicima... Brecam u sokovima breza, među poskocima i pticama... Proseva me iskon. Oči su nam zaćutale. Ne čuje se ništa, osim ljubavi, zvon....
Igra Igramo se leptir, crv i ti... Ona kojoj smo čeda nejaka, kaže :Nežnosti i milosti. Zaboraviste.Ko prvi , ogleda se u oku mome, postaje slobodan.Crv se ogleda Nadom. Leptir se ogleda nežnošću. Ti se ogleda u meni... Ona kojoj smo oči tražili, nasmeši se :Moji ste.
Presvetoj Bogorodici
U dane i noći od živoga blata, ruke su mi Tvoje srcu se svijale. U dnu provalije od majčinskog straha, slomljena mi krila, Tvoja ljubav silna, ka zvezdanom carstvu, podizala, tija. Sirota mi duša, bez Tvog toplog krila, Majčice milosna, raduj se premila! Molitvama ćutnim, što iz srca teku, Tebi ruke pružam, Tvoju cvetnu reku, da dodirne žedna, duša mi pustinjska! Molitva me Tvoja, uznese do Sina! Da ti pevam Majko, Tobom umivena! Pred Tvojom svetlošću, trunak sam od noći, i bosa i gladna, bez Tvoje pomoći! Raduj se Miru, moje nesanice I mo'g čeda milog, blaga zaštitnice!
|