детаљ слике: КРК Арт дизајн

Не чује се ништа

У воду и у гору

просева ме, разбарушен, громан јав....

Ко восак, топи ме у жар.

У рукама крошњи, љушти ме вран.

Парају ме облаци, ушивају мрављи кораци,

поленом што ми роји сан.

Сва сам од перја, катрана и меда,

на ломачи голе душе, спремна :

Ватром и пепелом да будем једна.

У води и у гори, брашна и хлебна,

лат под стрехом неба,

угљен под кошуљом од беза.

Гром испод коже од снега,

лето на уснама и жега

песка , разливеног под жубором ватри

и жена.

Полегла са ражи и свицима...

Брецам у соковима бреза,

међу поскоцима и птицама...

Просева ме искон.

Очи су нам заћутале.

Не чује се ништа, осим љубави, звон....

Игра

Играмо се лептир, црв и ти...

Она којој смо чеда нејака, каже :

Нежности и милости.

Заборависте.

Ко први , огледа се у оку моме,

постаје слободан.

Црв се огледа Надом.

Лептир се огледа нежношћу.

Ти се огледа у мени...

Она којој смо очи тражили,

насмеши се :

Моји сте.

Пресветој Богородици

У дане и ноћи од живога блата,

руке су ми Твоје срцу се свијале.

У дну провалије од мајчинског страха,

сломљена ми крила, Твоја љубав силна,

ка звезданом царству, подизала, тија.

Сирота ми душа, без Твог топлог крила,

Мајчице милосна, радуј се премила!

Молитвама ћутним, што из срца теку,

Теби руке пружам, Твоју цветну реку,

да додирне жедна, душа ми пустињска!

Молитва ме Твоја, узнесе до Сина!

Да ти певам Мајко, Тобом умивена!

Пред Твојом светлошћу,

трунак сам од ноћи,

и боса и гладна, без Твоје помоћи!

Радуј се Миру, моје несанице

И мо'г чеда милог,

блага заштитнице!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: