detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI

Dr SIMO JELAČA

PREDGOVOR

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među һrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku državu, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobriһ informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

NORVEŠKA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika

Lokacija: Severna Evropa, graniči sa Finskom 729 km, Švedska 1.619 km, Rusija 196 km

Norveška se nalazi na zapadnoj strani Skandinavskog poluostrva sa svojim istočnim susedom, Švedskom. Severno more graniči sa zemljom na zapadu, a Barentsko more leži na severu. Špicbergen, grupa ostrva 640 kilometara severno u Arktičkom okeanu, pripada Norveškoj. Sa ukupnom površinom od 324.200 kvadratnih kilometara, velikim delom zemlje dominiraju neravni planinski ili obalni pejzaži koji su učinili turizam važnom industrijom.

Veličina: 324.220 kvadratnih kilometara.

Glavni grad: Oslo 650.000

Stanovništvo: oko 4-5 miliona

Vlada: Ustavna monarhija

Etnička šminka: Norvežanin, Sami 20.000

Religije: Evangelistički luteranski 86% (državna crkva), ostali protestanti i rimokatolici 3%, ostali 1%, nijedna i nepoznata 10%

Norveški jezik:

Preko 99% od 4,5 miliona stanovnika Norveški se govori kao vanični jezik, Norveški ima 2 pisana oblika, "Bokmal" (knjiga na norveškom) i "Ninorsk" (novonorveški) i uživaju isto pravno priznanje, iako je "bokmal" sve češći. Manjinski jezici uključuju finski, koji govori 0,2% stanovništva, uglavnom u severnom regionu Finmark, kao i „Sami“, jezik koji je blisko povezan sa finskim, kojim govori 0,9% norveškog stanovništva.

Norveško društvo i kultura

Porodica:

Mnoge porodice se nalaze uglavnom od osnovnih porodica.

Brak nije preduslov za zasnivanje porodice.

Mnogi parovi žive zajedno bez legalizacije uređenja sa brakom. Zato je najbolje ne praviti pretpostavke o bračnom statusu ljudi.

Žene:

Žene su veoma poštovane u poslu i generalno primaju jednaku platu i imaju pristup visokim pozicijama.

Norveške žene očekuju da se prema njima u kancelariji ponašaju s poštovanjem.

Poslovne žene su direktne i mogu biti vešte pregovaračice.

Žene mogu da uzmu do jedne godine porodiljnog odsustva uz 80% plaćanja ili 10 meseci uz 100% naplatu.

Ako žena odluči da ostane kod kuće sa decom predškolskog uzrasta, ona prima mesečnu stipendiju od države.

Jante Lo Zakon:

Pesnik Aksel Sandemoze je izrazio Jante Lo u rečima i jedan prenosi važan element norveške kulture: poniznost. Janteov zakon uči ljude da budu skromni i da ne „razmišljaju na veliko“. To se pokazuje u odbijanju većine ljudi da kritikuju druge. Norvežani pokušavaju da vide sve ljude kao jednake. Oni se ne menjaju svojim bogatstvom ili finansijskim dostignućima i iskosa gledaju na jednu koju to čine.

Principi Jante zakona su:

Nećeš misliti da si poseban.

Nećete verovati da ste pametniji od drugih.

Nećete verovati da ste mudriji od drugih.

Ne smeš se ponašati kao da si bolji od drugih.

Nećete verovati da znate više od drugih.

Nećete verovati da možete popraviti stvari bolje od drugih.

Ne smeš se smejati drugom.

Nećete verovati da je drugom stalo do vas.

Nećete verovati da možete naučiti druge bilo čemu.

Egalitarizam:

Norvežani sebe vide kao egalitarne ljude čija je kultura zasnovana na demokratskim principima poštovanja i međuzavisnosti.

Oni vole ljude zbog sebe, a ne zbog toga čime se bave svojim profesionalnim dostignućima ili koliko novca zarađuju.

Imaju jednostavan ukus i nisu skloni razmetanju ili preteranoj upadljivosti.

Oni se ponose time što su pošteni i iskreni u svojim ličnim odnosima.

Etikete i običaji u Norveškoj

Sastanak i pozdrav:

Pozdravi su neobavezni, uz čvrst pritisak ruke, direktni kontakt očima i osmeh.

Norvežani su egalitarni i neobavezni; često se predstavljaju samo imenom.

U nekim okolnostima ljudi mogu koristiti počasni naslov "Herr" (gospodin) ili "Frau" (gospoda) i svoje prezime.

Možete sačekati da vas pozovu pre nego no što pređete na imena, ako će većina ljudi početi sa ovim.

Rukujte se i pozdravite pojedinačno kada dođite ili odložite.

Rukujte se s ljudima po principu ko prvi dolazi prvi uslužen.

Etiketa davanja poklona:

Ako ste pozvani u dom Norvežana, ponesite cveće, čokolade, peciva, vino ili uvezena žestoka pića domaćinu.

Cveće se može poslati ujutro na večeri, tako da se može izložiti te večeri.

Ne dajte karanfile, ljiljane ili belo cveće jer se koriste na sahranama.

Ne dajte vence, čak ni na Božić.

Ne dajte paran broj cveća.

Kućna biljka je dobro prihvaćena u zimskim mesecima.

Buket sveže ubranog divljeg cveća je uvek cenjen.

Pokloni se otvaraju po prijemu.

Hrana, obroci i alkohol:

Norvežani obično jedu brzi ručak (hleb, kafa) oko 12:00, a napuštaju posao/školu oko 15:30.

Hleb i krompir su osnovna hrana u većini domova.

Otvoreni sendviči (kriške crnog hleba sa mesom, džemom ili bilo kojim drugim namazom) su najčešći način ishrane.

Većina ljudi večera kod kuće oko 17:00 ili 18:00. Kasne večere (kao u Španiji) su neobične.

Na selu neki ljudi večeraju u podne i vraćaju se na posao nakon dobrog dremka.

Danci mogu da piju ujutru, Norvežani ne. Postoji tradicija da se radnim danima ne pije. Ne očekujte da vam se u privatnim kućama nudi vino ili drugi alkohol; kafa (ili čaj) je standardna. Mnogi Norvežani se prilično napiju petkom i subotom, ali konzumiraju alkohol u proseku skromno.

Pivo je jedini alkohol dostupan u prodavnicama u ograničeno vreme. Vino, jaka piva i žestoka alkoholna pića mogu se kupiti na flašu samo kod državnog pića.

Etikete uz ručak:

Pozivnice se uglavnom daju usmeno.

Norvežani su tačni u poslovnim i društvenim situacijama.

Potvrdite pravila oblačenja sa svojim domaćinima.

Ponudite da pomognete domaćici u pripremi ili raščišćavanju nakon serviranja obroka.

Ne razgovarajte o poslu. Norvežani razdvajaju svoj poslovni i lični život.

Uzvratite svakom pozivu.

Maniri za stolom su formalniji nego što bi se moglo očekivati od kulture koja je neformalna i egalitarna.

Držite viljušku u levoj ruci, a nož u desnoj dok jedete.

Ne počinjite da jedete dok domaćica ne počne.

Većina hrane, uključujući sendviče, jede se uz pribor.

Kada završite sa jelom, stavite nož i viljušku preko tanjira sa zupcima okrenutim nadole i drškama udesno.

Počasni gost, koji obično sedi levo od domaćice, zahvaljuje se domaćici u ime ostalih gostiju frazom „takk for maten“ (hvala na obroku).

Domaćin drži mali govor i nudi prvu zdravicu.

Nazdravite domaćinu/domaćici tokom obroka.

Žene mogu ponuditi zdravice.

Zdravice se govore sa alkoholnim pićima, ali ne i pivom.

Kada se nekome nazdravi, podignite čašu, pogledajte osobu, otpijte gutljaj, pogledajte je ponovo, a zatim vratite čašu na sto.

Žene moraju prvo da spuste čaše nakon zdravice.

Maniri:

Čuvanje smirenosti i nepokazivanje jakih emocija u javnosti uobičajene su vrline u Norveškoj.

Uprkos naglasku na skromnosti, Norveška uglavnom ima stil komunikacije sa niskim kontekstom.

Iako je osećaj da smo jedna nacija jak, postoje jaki individualistički i egalitarni stavovi, samopouzdanje i ravnopravnost se visoko ceni.

Biti tačan je pitanje poštovanja. Veoma važno za poslovne sastanke (bolje doći 5 minuta prerano), generalno važno čak i za privatne sastanke, za svečane večere je prihvatljivo, pa čak i uobičajeno da dođete 10-ak minuta posle datog vremena.

Iako su neformalni, Norvežani uglavnom imaju rezervisan govor tela i mogu izgledati kao hladni ili povučeni.

Nije običaj da se deca uveče dovode na društvena okupljanja. Dovođenje dece u kafić kasno uveče može se shvatiti kao zlostavljanje ili zanemarivanje dece.

Rad i slobodno vreme su strogo odvojeni. Poslovni partneri se retko pozivaju u privatne kuće.

Norvežani su uglavnom skromni i lagodni, i ne pridržavaju se strogih kodeksa učtivosti. Međutim, imajte na umu da su maniri za stolom važni, kao što je zahvalnost domaćinu/domaćini.

Reči poput "izvini" i "molim" se ne koriste često. Jednom upotrebljene, ljubazne primedbe su iskrene.

Norvežani se pozdravljaju čvrstim rukovanjem. Iskrene zahvalnosti su takođe za ruku. Ljubljenje u obraz je neuobičajeno osim među veoma bliskim prijateljima. Formalni poslovni sastanci se često uvode i završavaju kratkim rukovanjem.

Muškarci uvek ustaju rukovajući se, stariji nisu obavezni da stoje.

Iako su Norvežani možda rezervisani, Norvežani su takođe neformalni i umeju da budu iznenađujuće direktni, ne previše da se „tuku okolo”. Tišina ne mora da bude sramotna.

Norvežani mogu da kažu "da" kao udah.

Ćutanje nije sramotno.

Svečane večere (kao što su venčanja) su duge i često uključuju brojne govore i obilje zdravica („skal”).

Pre napuštanja svečane zabave, uobičajeno je rukovanje sa domaćinom.

Saučešće (na sahranama) je takođe uz čvrst stisak ruke, blago produžen za izražavanje empatije).

Norvežani obično skidaju cipele kada uđu u privatnu kuću. Posebno je važno zimi jer prljavština, bljuzgavica i so mogu uništiti podove. Za svečane zabave u zimskoj sezoni moguće je poneti dodatni par cipela.

Mnogi Norvežani preferiraju hladne spavaće sobe i obično spavaju pod toplim jorganima. Pokrivači su neuobičajeni

U Norveškoj, "nedeljna šetnja" nije 15 minuta hoda do paba, to je pre 5 sati hoda po šumi i brdima (posebno na selu, manje u gradu). Norvežani su veoma ponosni što su sportski i fit.

Poslovni bonton i protokol u Norveškoj:

Ako biste razmišljali o najvažnijim kulturnim atributima koje ćete videti u poslovanju u Norveškoj, to bi bili:

Neformalni stil

Individualni interesi

Transakcioni odnosi

Direktna komunikacija

Izgradnja odnosa i komunikacija

Norvežani su transakcijski i nisu im potrebni dugotrajni lični odnosi da bi poslovali.

Bez obzira na to, oni radije posluju sa onima kojima veruju, pa je važno da pružite informacije o sebi i kompaniji koju predstavljate pre nego što se upoznate sa svojim poslovnim kolegama.

Odnosi se razvijaju sporo i zavise od toga da je druga osoba profesionalna i da poštuje sve dogovorene rokove.

Davanje dobro istražene prezentacije ukazuje na to da ozbiljno razmišljate o poslovanju.

Osnovni poslovni stil je relativno neformalan.

Norvežani poštuju samouverene i samouverene poslovne ljude.

Oni su odlični menadžeri vremena kojima nije potreban kontakt licem u lice da bi vodili posao.

Ako ste istomišljenici, veza će se vremenom razvijati.

Izgledati preterano prijateljski na početku veze može se posmatrati kao slabost. Održavanje kontakta očima tokom govora tumači se kao iskrenost.

Norvežani su direktni komunikatori.

Nije im teško da kažu svojim kolegama da se ne slažu sa nečim što je rečeno.

Njihova komunikacija je jasna i oslanja se na činjenice.

Oni su konzervativni i promišljeni govornici koji ne cene da im se žuri.

Oni su skrupulozni u pogledu iskrenosti u komunikaciji, često do te mere da više detalja ukažu na negativnosti u sopstvenim predlozima nego na pozitivne.

Norvežani nisu emotivni govornici i njihov govor tela je suptilan.

Etiketa poslovnih sastanaka:

Sastanci su neophodni i treba ih izvršiti što je moguće ranije.

Zakazivanje se može obaviti pismeno ili telefonom.

Ako pišete, uputite pismo šefu odeljenja, čak i ako ne poznajete osobu.

Tačnost je imperativ jer ukazuje na pouzdanost.

Ako kasnite i 5 minuta, ljubazno je da telefonirate i objasnite situaciju. Dolazak bez prethodne najave može oštetiti potencijalnu vezu.

Često je teško zakazati sastanke tokom jula i avgusta, koji su popularno vreme za odmor; tokom dve nedelje pre i posle Božića; i tokom nedelje pre i posle Vaskrsa.

Sastanci su prilično neformalni.

Pošaljite dnevni red pre sastanka kako bi se vaše norveške kolege pripremile.

Nema mnogo malih priča. Norvežani više vole da brzo dođu do poslovne diskusije.

Prezentacije treba da budu precizne i konkretne, i potkrijepljene grafikonima, brojkama i analizama.

Izbegavajte navijanje ili preterane tvrdnje u svojoj prezentaciji.

Ostavite vremena za pitanja i odgovore na kraju prezentacije. Norvežani ne prekidaju i čuvaće svoja pitanja dok ne završite sa govorom.

Pregovaranje:

Odluke se donose konsenzusom.

Očekujte da će odluke potrajati jer vaše kolege moraju da odvagaju sve alternative.

Predstavite čvrstu, realnu i konkurentnu početnu cenu i očekujte minimum cenjkanja.

Cena je često najvažniji odlučujući faktor.

Norvežani uglavnom ne daju popuste, čak ni dobrim kupcima ili za velike porudžbine.

Norvežani su orijentisani na detalje.

Održavajte kontakt očima dok govorite.

Pregovori su iskreni.

Izbegavajte prodajne taktike pod visokim pritiskom.

Neophodno je pridržavati se rokova i obaveza. Ako to ne učinite, nećete se smatrati pouzdanim, što će uništiti poslovni odnos.

Trebalo bi pokazati da su novi koncepti visokog kvaliteta, praktični i već testirani na tržištu.

Ne prekidajte druge dok govore.

Pravila oblačenja:

Norvežani su notorno neformalni, posebno u odeći. Norvežani se obično ne oblače pametno za posao i većinu vremena prilično ležerno. Iako se neki mogu obući za posetu restoranu, ležerna haljina je potpuno prihvatljiva praktično svuda.

Norvežani smatraju da je savršeno prirodno nositi sportsku odeću i ruksake bilo gde.

Norvežani se uglavnom ne oblače baš formalno.

Praznici u Norveškoj:

01. januar - Novi dan - Nova godina

17. april - Skjӕrtorsdag - Veliki četvrtak

18. april - Langfredag - Veliki petak

20. april - Paskedag - Uskrs

21. april - Andre Paskedag - Uskršnji ponedeljak

01. maj - Offentlig Høitidsdag - Praznik rada/Prvi maj

17. maj - Grunnlovsdag - Dan ustava (Dan državnosti Norveške)

29. maj - Vaznesenje Gospodnje

9. jun - Andre Pinsedag - Pentecost/Vhit Mondai

23. jun - Sankthans - Ivanjsko veče

13. decembar - Santa Lucia - Saint Luci

24. decembar - Julaften - Badnje veče

25. decembar - jul - Božić

26. decembar - Andre Juledag - Dan boksa

Šta je čudno u Norveškoj

„Hej ti“ je uobičajen i prihvatljiv način da se pozivate na bilo koga u bilo kom trenutku.

Nema reči za izvinjenje. Postoji „izvinite me“ i „žao mi je zbog vas“. Ne izvini.

Na norveškom postoje samo dva izraza simpatije, a jedan od njih je „dragi“. Drugi je „moj prijatelj“, što je još gore, jer ga čak ni ne koristite za prijatelje. Koristite „moj prijatelj“ sa svojom decom. Nazovite svoje dete „moj prijatelj“ u Norveškoj i upravo ste mu izrazili veliku naklonost. Nazovite stvarnog prijatelja "moj prijatelj" i oni će pomisliti da imate tumor na mozgu.

PODELITE OVAJ TEKST NA: