|
|
NE PLAŠIM SE VIŠE NEGO ŠTO MOGU PODNETI | Dragica Janković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
UšćePrah zvezde u zenici oka, zna, da smo jedan isti svet. U nama , seme je - jedno, za razum tajna... preduboka. Tamo , na moru... Ispod peska i oseke , žednaje duša, plime .. U očima našim, tišinu ljubavi čuje odveka. Susreću nam se usne... u osmehu atoma, Nekad kišom kapnu, kapi , nalik na rime i zreo maslačak. Ta se kiša, stiša , vrancu u grivi od svile i slobode... Jedna nam duša, ptiće krilati iz gnezda... VekovimaHučimoU ruže, galaksije i vode. Sreću nam se lica i prepoznaju oči... Dugo putujemo... Morima, selicama, pahuljama, mudracima... U pesmama, koje liče na tajnu postanka sveta. Ulivamo se nesagorivom vatrom, jedno u drugo. Vreme je isplelo ušće, da sada bude , prošlo ibuduće... dugo, dugo...
Pesma koja voli
Ljubim te više nego što mogu podneti. Kao pun Mesec, što usred noći mi san, žudi oteti!Zemlja , sa pticama, Nebo dohvatiti!Bolim te istom vatrom duše, kojom koračam vekovima. Gorela životima, spavala u pepelima... Imam u krvi te , više nego što mogu podneti. To me ne plaši!Sutra ću dane ljubiti, rosama bulki, crvena... Noćas za nas spavam, umorom tvojim podojena. Ljubim te rađanjem žeđi u čaši, okom ispod kapaka, vida bezvremena... Nisam to htela. Milost Božija bira, kad je duša spremna. Ne plašim se, više nego što mogu podneti! Ljubim te, manje od neba, za jednu zvezdu, na dlan što mi sleti...
Tamnjanka Kaplju mi oči na međi. Jeca trešnja tamnjanka. Dedu su u rat odveli... Naši, vaši, njini. Sve srb a crv od čoveka! Preteče od sviju, deda, Svetom Nikoli i sad se moli. Kaplju mi oči, od njegovih suza sa nebesa.Pradeda jekće sa zvezda. Odavde do Soluna mu jek. Na međi drhti trešnja:Kako ću zreti čemerna, kad kosti ispod brega, svaku noć kunu Srba, crva, u vek?! Ima li međ' kćerima čoveka?! Viteštvo rđ' zapekla! Dedu su naši odveli. Naši i sad jadom štekću.O svi bogovi, zreli, rasparajte džak gde rogovi, Srba na Srba, brata na brata, buču!O jedini Bože, smiluj se na me'! Utišaj mi oči da ne kaplju! Eno rđ' još rudi. Tamnjanka na međi, zelena..
|