детаљ слике: КРК Арт дизајн

Ушће

Прах звезде у зеници ока,

зна, да смо један исти свет.

У нама , семе је - једно,

за разум тајна... предубока.

Тамо , на мору...

Испод песка и осеке , жедна

је душа, плиме ..

У очима нашим,

тишину љубави чује одвека.

Сусрећу нам се усне...

у осмеху атома,

Некад кишом капну,

капи , налик на риме

и зрео маслачак.

Та се киша, стиша , вранцу

у гриви од свиле и слободе...

Једна нам душа,

птиће крилати из гнезда...

Вековима

Хучимо

У руже, галаксије и воде.

Срећу нам се лица

и препознају очи...

Дуго путујемо...

Морима, селицама, пахуљама, мудрацима...

У песмама, које личе на тајну

постанка света.

Уливамо се несагоривом ватром,

једно у друго.

Време је исплело ушће,

да сада буде ,

прошло и

будуће...

дуго, дуго...

Песма која воли

Љубим те више него што могу поднети.

Као пун Месец, што усред ноћи ми сан, жуди отети!

Земља , са птицама, Небо дохватити!

Болим те истом ватром душе,

којом корачам вековима.

Горела животима, спавала у пепелима...

Имам у крви те , више него што могу поднети.

То ме не плаши!

Сутра ћу дане љубити,

росама булки, црвена...

Ноћас за нас спавам,

умором твојим подојена.

Љубим те рађањем жеђи у чаши,

оком испод капака,

вида безвремена...

Нисам то хтела.

Милост Божија бира,

кад је душа спремна.

Не плашим се,

више него што могу поднети!

Љубим те, мање од неба, за једну звезду, на длан што ми слети...

Тамњанка

Капљу ми очи на међи.

Јеца трешња тамњанка.

Деду су у рат одвели...

Наши, ваши, њини.

Све срб а црв од човека!

Претече од свију, деда,

Светом Николи и сад се моли.

Капљу ми очи, од његових суза са небеса.

Прадеда јекће са звезда.

Одавде до Солуна му јек.

На међи дрхти трешња:

Како ћу зрети чемерна,

кад кости испод брега,

сваку ноћ куну Срба, црва, у век?!

Има ли међ' кћерима човека?!

Витештво рђ' запекла!

Деду су наши одвели.

Наши и сад јадом штекћу.

О сви богови, зрели,

распарајте џак где рогови,

Срба на Срба, брата на брата,

бучу!

О једини Боже, смилуј се на ме'!

Утишај ми очи да не капљу!

Ено рђ' још руди.

Тамњанка на међи, зелена..

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: