detalj slike: KRK Art dizajn

Molitva  nerođenim

Kojim će jezikom  zboriti naši unuci

ako   nam  izvore i oranice, otmu srebroljubnici?! 

Čije  će  pesme  pevati  slavuji i popci,  brda  i  voćnjaci?! 

Ako  ih  damo  za  šaku  dukata, krvavih?! 

Zemlja  će  nas  žive  ogrobiti. 

Voda  će  nas  plitka  utopiti. 

Kod  očiju  slepi, kod  srca  besrci. 

Bogati  ljudi  a  ljudstvom  prosjaci! 

Nerođeni   naši  unuci, 

blagoslovite  nas, da  vas  zaslužimo! 

Bajke  kalemice

Kuću  nemam. 

Ni  haljinu  od  sirove  svile. 

Niti  konje  gizdave. 

Ne  zaključavam  ništa. 

Plačem  i  pevam. 

Ćutim nekad. 

Možda  su me, prognanu, iz 

carskog  sirotišta, 

dukatima  siromaha, darovale...

Imam  samo  ono  što  se  davanjem  množi. 

Možda  tako  bajke  rastu  po  koži, 

okalemljene  na  nevidljiva  zgarišta... 

Tamo  gde  su rasla, moja  bujna imanja, 

gde  su  se  množila  kukoljišta. 

Bežanija 

Ne  nosim  kamenčiće  u džepovima. 

Nemam  ni  kompas. 

Instikt  sam  zasula  cvetovima. 

Vatri  sam  promukla  glas. 

Na  bosim  nogama,  koža  zadebljala. 

Kosa  mi  nesnom  očešljana. 

Brdovita  mi  ravnica, oči  vara. 

Noću  slušam   Sunce  kako  spava, 

danju  brojim  zvezde,  zlatokrile... 

Al'  svako  jutro , pred  kućom, 

ti  uporno  kisneš,  nasmejan. 

U  jednoj  ruci,  pojiš  Meseca  zrake, 

u  drugoj, kamenčićima, budiš  mi  san! 

PODELITE OVAJ TEKST NA: