|
|
| Miroslav Ninković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
ZNAŠ
Znaš,tvoj osmehi moja setamogu se nazvatiljubav,jer sve ionakoima svoje imekoje se brzo zaboravikada se čestone doziva. CVET
Čekajući da neko od nas krene,izgubili smo vremeza povratak.Žureći da vratimo nestalo,zaboravili smo gde su nam reči.I sada ćutimoi sada odsutno,bezvoljno,pomireno posmatramokako u staklenoj vaziplutaju udavljene laticebelog prolećnog cveća,u mutnoj vodikoju niko odavnonije promenio.
LAKO
Sobu su ispunili mirisipene za kupanje,morske soli,algi i korala,mleka za telo,laka za nokte,laka za kosu,laka za cipele.Okako je kod tebesve bilo lako,pa i toda se ja polakomimubedivši sebeda u ovoj sobilako,skoro neprimetnostanujeiljubav.
LINIJA
Podvuci crtu, podebljaj linijui zagradi je crvenom bojom.Lepo i bez žurbeprisloni drveni lenjir,povuci novi dim i opsuj sve te nagomilane mlohave dane,peteljke na kojima vise gnjile proslavei smežurani zagrljaji,dok sa usana putujekroz svu tu nesrećnu maskaraduod zadaha uskislog vinasparušen poljubac.Ne odgovaraj ako neko pita,ne dozivaj,ne prizivaj,ne diši ubrzano.Crta mora biti prava,odlučna i savršena,toliko da njene tri tačkene daju priliku upitniku da te opet nagonida joj nacrtaš nebo,krug, i u njemu ispišešvaša magična tri slovakoja otvaraju sva druga.Tada bi se ponovo sama ispisala pesma o susretu koji se dogodioveć određen, mimo vas, da traje taman toliko koliko je bila duga linija kojom ljudi uvek u strahu označavaju nečemu svoj početak i svoj kraj.
DOBRO JE
Dobro si kažeš,i dobro je što si mi se javilada znam,jer brinem da li si dobro.A dobro nam je bilo nekada zajedno,ili to samo meni sada tako izgledadok ne znajući zaštošaram prstima po rucislušajući kako šuštisuva, ispucala koža,uz zvuk sličan onomkao kada smo nekadasa plaže koju smo napuštaliposlednji od svih,uživajući u lenjompodizanju bosih stopalaiz toplog, vlažnog peska,čekali da more ispustiposlednje talasei utihne.Dobro je da si dobro,ali šta da ti odgovorim, a da ne pokvarimmožda još jedino tvoje sećanjena nas,jer sigurno sekvencekoje stalno vidimiz ovog dugog filmau kome smo glumili nas dvoje,ja da sam važan i dalek,a ti da samo i jedino mene tražiš,neće te ubediti u bilo šta drugoosim u ono što si mi toliko puta reklada je vreme da se uozbiljim.A vidim kako mi podižeš kragnu,kako je počelo da vejei blista tvoja kosa,padaju kristali zimske noći, vidim vino koje ti greje osmeh,pa kako te pokrivama otkrivam,kako ti pred sankroz tišinu uplovimi spustim jedradok podižeš vrele grudi.Vidim te i u tom zagrljajupred put,i tvoj pogled pun nevericekoji je još dugo ostaokao trag na cestikojom si otišla.Dobro je da si dobro,i tako je dobroverovati da sam ja bio tako važani da si ti tražilajedino i samo mene.Dobro je.
|