детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗНАШ

Знаш,

твој осмех

и моја сета

могу се назвати

љубав,

јер све

ионако

има своје име

које се брзо заборави

када се често

не дозива.

 ЦВЕТ

Чекајући да неко од нас

крене,

изгубили смо време

за повратак.

Журећи да вратимо нестало,

заборавили смо где су нам речи.

И сада ћутимо

и сада

одсутно,

безвољно,

помирено посматрамо

како у стакленој вази

плутају

удављене латице

белог пролећног цвећа,

у мутној води

коју нико

одавно

није променио.

ЛАКО

Собу су испунили мириси

пене за купање,

морске соли,

алги и корала,

млека за тело,

лака за нокте,

лака за косу,

лака за ципеле.

О

како је код тебе

све било лако,

па и то

да се ја полакомим

убедивши себе

да у овој соби

лако,

скоро неприметно

станује

и

љубав.

ЛИНИЈА

Подвуци црту, подебљај линију

и загради је црвеном бојом.

Лепо и без журбе

прислони дрвени лењир,

повуци нови дим

и опсуј све те

нагомилане млохаве дане,

петељке на којима висе

гњиле прославе

и смежурани загрљаји,

док са усана путује

кроз сву ту несрећну маскараду

од задаха ускислог вина

спарушен пољубац.

Не одговарај

ако неко пита,

не дозивај,

не призивај,

не диши убрзано.

Црта мора бити права,

одлучна и савршена,

толико да њене три тачке

не дају прилику упитнику

да те опет нагони

да јој нацрташ небо,

круг,

и у њему испишеш

ваша магична три слова

која отварају сва друга.

Тада би се поново сама

исписала песма о сусрету

који се догодио

већ одређен,

мимо вас,

да траје таман толико

колико је била дуга линија

којом људи увек у страху

означавају нечему

свој почетак

и свој крај.

ДОБРО ЈЕ

Добро си кажеш,

и добро је што

си ми се јавила

да знам,

јер бринем да ли си добро.

А добро нам је било

некада заједно,

или то само мени

сада тако изгледа

док не знајући зашто

шарам прстима по руци

слушајући како шушти

сува, испуцала кожа,

уз звук сличан оном

као када смо некада

са плаже

коју смо напуштали

последњи од свих,

уживајући у лењом

подизању босих стопала

из топлог, влажног песка,

чекали да море испусти

последње таласе

и утихне.

Добро је да си добро,

али шта да ти одговорим,

а да не покварим

можда још једино

твоје сећање

на нас,

јер сигурно секвенце

које стално видим

из овог дугог филма

у коме смо глумили нас двоје,

ја да сам важан и далек,

а ти да само и једино мене тражиш,

неће те убедити у било шта друго

осим у оно што си ми

толико пута рекла

да је време да се уозбиљим.

А видим како ми подижеш крагну,

како је почело да веје

и блиста твоја коса,

падају кристали зимске ноћи,

видим вино које ти греје осмех,

па како те покривам

а откривам,

како ти пред сан

кроз тишину упловим

и спустим једра

док подижеш вреле груди.

Видим те и у том загрљају

пред пут,

и твој поглед пун неверице

који је још дуго остао

као траг на цести

којом си отишла.

Добро је да си добро,

и тако је добро

веровати

да сам ја био тако важан

и да си ти тражила

једино и само мене.

Добро је.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: