|
|
|
 | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Groblje
Izgubljeni čovek. Kako se može izgubiti, nestati, još gore kako čovek može izgubiti sebe. Ili je to bekstvo od stanja, od potpune bespomoćnosti, raspadanja postojanja? Činilo mi se pod oštrim vazduhom da sam se razbudio i da bleda svest vraća me nazad, u stanje... Usporeno podizao sam pogled kroz maglu i mrak, pokušavao da saznam gde se nalazim. Sve mi je nepoznato i liči na neku avetinjsku pustoš i ne nije to ... Nije to nešto što prepoznajem, i liči kao da hodam kroz ružan san, koračam tek tako, da nisam u mestu i koračam bez cilja . Osećam i strah, od nepoznatog, od teške mogućnosti da sam skliznuo, skrenuo sa uma .
Iz budnosti budi me zalutali auto, koji nestaje kroz maglu. Dobar znak, da nisam sasvim sam i da blizu sam ljudi, makar i potpunih stranaca. Znoj koji klizi, krv koja greje mi telo bude me, brišu prazni tok misli i nekako nazirem nejasno. Da, bio sam kod Igora. Siguran sam da je on poslednji lik koji pamtim, pre toga ništa. Otkud kod njega, verovatno usputna stanica lutanja... Da osećam ukus piva, reski ukus ... Džointa. Opet sam se naduvao kao majmun i verovatno, popušio sam i više od jednog i zato prekid, praznina misli. Ali otkuda ovde, nazirem poznatu zgradu, a ona je na sasvim drugom kraju gra od mesta gde živim, sasvim daleko i od njegovog stana .
Razvaljen sam, stežem prste, grubo štipam sebe kažnjavajući se za još jednu glupost... Čujem, da muzika , vidim i slike zamagljene od dima sobe, vidim njegov zbunjen pogled dok me posmatra. Nešto mi priča, verovatno mi govori da tonem, ali odustaje.
Sa mukom se sećam, da terao sam ga ko zna koliko puta da mi vraća ploču na tu pesmu jer nijednu drugu ne želim da slušam. Ramones pet ....
Budim se , osećam promrzle prste na nogama, mokre čarape koje su se zaledile. Blato i neke travke iz vode po nogavicama. O Bože, zar sam ...
I osmeh, onaj podli osmeh iz mraka koji me posmatra, raduje se što vidi unakaženi prizor gledajući me. Zakleo bih se da ona je. Samo ona podlo, iznenada, skrivena, prišunja se u takvim noćima. Vreba i prati me.
Čujem smeh i reči... One reči koje je ponela sa sobom u kutiji. Čuvala ih je za vreme koje je znala da će me sustići. Raduje se, vidim taj zamagljeni izraz lica koji uživa i kao da govori zato sam te ostavila, jer oduvek znala sam da ćeš postati to.
|
