detalj slike: KRK Art dizajn

Slađana Milenković - Pesnik poseduje zlatne ključeve za razumevanje stvarnosti

Mislim da pesnici znaju mnogo bolje nego bilo ko drugi šta je životno važno za čoveka, da prodiru dalje i dublje od naučnika i da se to može iščitati u pesmama. Pesnik poseduje zlatne ključeve za razumevanje stvarnosti. Pesništvo podriva, razgrađuje i razobličava vladajući poredak stvari, prekoračuje sve iskustvene granice i visoko se uzdiže iznad svega šta zdrav razum tako grčevito nastoji da zaštiti od svakog iskrivljavanja. - Slađana Milenković

Проф. др Слађана Миленковић

Prof. dr Slađana Milenković rođena je 1973. godine u Sremskoj Mitrovici gde i danas živi i stvara. Završila je Filozofski fakultet Odsek jugoslovenske književnosti i srpsko-hrvatski jezik u Novom Sadu, gde je magistrirala i doktorirala srpsku književnost. Radi u VŠSSVPI Sirmijum akademiji strukovnih studija kao profesor, a bila je i dugogodišnji direktor. Objavila više samostalnih naučnih monografija i udžbenika, naučnih radova, prikaza kao i pet zbirki poezije. Radila je kaoglavni i odgovorni urednik regionalne RTV «M» i novinar-saradnik nacionalnih i svetskih novinskih agencija. Uređuje Časopis za nauku, kulturu i umetnost Sunčani sat u Sremskoj Mitrovici. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja iz oblasti književnog i pedagoškog stvaralaštva. Pesme su joj prevedene na engleski, japanski, turski, poljski, bugarski, rumunski, makedonski i druge jezike. Bila je član Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije. Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja novinara Srbije.

Književna radionica Kordun, Neda Gavrić, Banja Luka - Sremska Mitrovica, 30.06. 2023

Ove godine, kao i prošle, bili ste učesnik Inđija Prop Poet Međunarodnog književnog festivala, na poetskoj večeri autora Književne radionice Kordun. Kakve utiske nosite sa ovog festivala?

Inđija Prop Poet Fest okuplja umetnike iz celog sveta, veoma je lepo susresti se sa drugim kulturma i pesnicima iz drugih zemalja. Iako je poezija po pravilu neprevodiva, u interpretaciji umetnika oseti se emocija koja je uosnovi stihova, zato su bitni ti susreti uživo. Takođe, važno je i štose upoznajemo međusobno mi, pesnici sa ovih prostora i uživamo u zajedničkom nastupu. Ovaj festival je bitan, kao što je uopšte bitna književnost, umetnost, ona je neophodna kao vazduh. Uvek sam na književnost gledala kao na spoznaju stvarnosti, kao na put za saznavanje bića, suštine postojanja, nadogradnju i iskazivanje duha i ljubavi.

Kako i kada je došlo do saradnje sa Književnom radionicom Kordun?

Povezali smo se u doba korone, za vreme pandemije Kovida, mnogo vremena smo svi boravili u izolaciji, intenzivirala se onlajn komunikacija i vreme porovedeno na internetu. Za saradnju sa Ilijom Šaulom i Književnom radionicom Kordun, ali i sa drugim portalima, može da se primeni jedan Andrićev citat iz romana „Na Drini ćuprija” čuven još iz odlomka objavljenog u „Politici” daleke 1945. godine, ali i danas aktuelan: „Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća”. Kad smo preživeli to doba, sve je postalo zajedničko iskustvo. Danas, sa distance možemo da kažemo da tako i mi: „Topimo svoje sadašnje svakodnevne brige u sećanju na veće koje su davno i srećno prošle”. Ovaj portal promoviše već dokazane pisce, ali daje prostora i mladima, što je veoma značajno. Šaula je među retkim umetnicima koji ne promoviše samo svoje radove, već nas okuplja i povezuje i promviše dela drugih pisaca, dokazujući se kao nesebičan čovek, što je danas retkost.

Dugo godina ste urednik časopisa „ Sunčani sat“ koji se bavi naukom, umetnošću i kulturom. Koja je uređivačka koncepcija ovog časopisa? Koji je njegov značaj i šta je ono što promoviše?

Časopis „Sunčani sat” izlazi jednom godišnje već trideset godina i objavljeno je 30 brojeva, kad je reč o izdavaštvu, ovo je dosta dug period, dakle ima kontinuitet, što je veoma bitno za stručni časopis. Pre toga, i najbitnije, jeste da ima kvalitet, a nadamo se da smo to, ne samo postigli, već i održali svih ovih godina. Uređivačka koncepcija zasnovana je na proučavanju baštine i bogatog kulturno-istorijskog nasleđa prostora Srema i Sremske Mitrovice, kao mesta gde časopis izlazi.Ponosno nosimo ime po jedinstvenom spomeniku od velikog kulturnog značaja, antičkoj figuri Sunčanog sata iz Sirmijuma u Muzeju Srema, koji spada među retke primerke u svetu zbog umetničke kompozicije Atlasa, Herkula i, pretpostavlja se, Ifikla. Tako i mi merimo vreme, težimo da budemo u sazvučju sa savremenim dobom, ali ne kao efemerna beleška kulturnog trenutka, niti kao prosti snimak i presek duhovne situacije, već kao živ, kreativni, provokativni proces. Okvir časopisa je eliotovski: ne borba da neke posebne ideje prevladaju, koliko da se intelektualna delatnost održi na najvišem nivou.

Bavite se medijima, studentima, pored književnosti, držite kurseve iz oblasti medija, imate i akreditovan seminar za stručno usavržavanje iz te oblasti, pa i i „Sunčani sat” je dostupan čitaocima i na internetu. Koliko je eklektronski format neophodan u današnje vreme?

Kao koautor više seminara za stručno usavršavanje vaspitača, učitelja i stručnih saradnika bavim se tom oblašću i objavila sam dosta studija i nekoliko knjiga.Budućim vaspitačima, pedagozima obraćam se sa velikom dozom opreza kao i opomene da mediji imaju izuzetno veliku ulogu, često veoma presudnu u životu čoveka, posebno najmlađih koji su ti najtananiji lakmusi što mogu bez zadrške i da reaguju. To ume da bude i pogubno, moja usmerenja su da medije treba proučavati, često i  preduhitriti. Mišljenja sam da deca treba da medije i internet koriste više u obrazovane svrhe, a ne samo zabavne, za šta sam se zalagala u vreme kad sam bila član Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije od 2011. do 2016. Godine i u svim nastupima, promocijama, držeći seminare.

Radili ste i kao glavni i odgovorni urednik Radiotelevizije „M” u Sremskoj Mitrovici, kao novinar-urednik kulture i novinar-saradnik brojnih listova, nacionalnih i svetskih novinskih agencija. Koliko su Vam mediji pomogli da promovišete kulturu, kao i Vaše lično stvaralaštvo?

Intenzivno sam se bavila kulturom, čak i kad sam bila glavni i odgovorni urednik Radiotelevizije „M“ u Sremskoj Mitrovici. Tada nisam promovisla sopstveno stvaralaštvo jer mi se činilo da nije u redu da kao lice odgovorno za program protežiram sebe, tako da su mnoge moje knjige tek čekaju da budu otkrivene. Pratila sam kulturu kroz emisije čiji sam bila autor i voditelj: „Art M“, „Živa reč“, „Kazivanja“; ili kroz emisije koje sam uređivala „Mitrovačka hronika“, „Jutarnji program“ i snimala pojedine rubrike u okviru njih. Poznata je rubrika Knjiga za vikend koja se emitovala i u Vestima petkom. U redakciji su me zvali Slađa Kultura, a rubriku smo zvali KZV, skraćeno i tako obeležavali video pakete za Vesti.Veoma su bile zapažene TV emisije „Živa reč”. Poznate ličnosti iz oblasti kulture i umetnosti gostovali su u našem studiju koje su emitovane direktno, kako bi se to reklo „uživo“ ili smo intervjue snimali na terenu: u ustanovama kulture, u gradskom parku, u kafićima, svuda gde se odvijao društveni život grada. Nakon određenog perioda nastala je i knjiga „Živa reč”kao zbirka intervjua iz potrebe da se ne zaboravi određeno vreme, ljudi i događaji. Tako se u knjizi našlo 26 stvaralaca iz oblasti umetnosti, kulture i nauke koji su imali šta da kažu, posebno ono što nikom do tada nisu rekli, a to je zabeleženo na video-trakama i potom pretvoreno u pisanu, štampanu i zauvek zapečaćenu, dostupnu uvek onima koji su znatiželjni i radoznali, onima koji istražuju i žele da se bave ličnostima što su obeležile svojim životom i delom XX vek i početak novom trećeg milenijuma.

Urednik ste i jutjub kanala Živa reč emisija. Koja je koncepcija ove emisije? Koga imate za sagovornike?

Na tom jutjub kanalu Živa reč emisijanalaze se intervjui sa poznatim ličnostima iz oblsti kulture, ima i dosta TV emisija iz arhive, iz vremena od pre dvadeset godina, dok je još postojala Radiotelevizija „M” u Sremskoj Mitrovici, u kojoj sam radila kao urednik kulture, kasnije i kao glavni i odgovorni urednik. Tu mogu da se pogledaju emisije u kojima su gosti bili i oni koji više nisu mežu nama: Raša Popov, Milorad Pavić, Petar Kralj,Dobrica Erić, Nebojša Glogovac, Ružica Sokić, Marko Nikolić, Duško Trifunović, Predrag Ejdus, ali i oni koji i danas stvaraju i još uvek imaju šta da daju publici, kao što su: Konstantin Kostjukov, Matija Bećković, Toni Parsons, Mima Karadžić, Ratomir Damjanović Rale, Eva Ras, Siniša Kovačević i mnogi drugi.Tu su intervjui sa TV-zvezdama, glumcima, piscima, muzičarima, slikarima, uopšte, sa ljudima koji su odredili kretanja srpske kulturne scene. Govore su o sebi, svom stvaralaštvu, životnim nazorima i ciljevima uvek upućujući poruku kako biti uspešan u životu, i raditi to što voliš, odnosno voleti to što radiš.

Autor ste nekoliko knjiga poezije kojesu veoma zapažene, kako kod čitalaške publike tako i od strane književnih kritičara. Šta poručuju Vaše pesme? Koja tematika preovladava?

Čitava književnost je, uče nas brojne teorije književnosti, stvorena između Erosa i Tanatosa, svako književno delo je nastalo iz te njihove borbe i ponegde počiva napreovladavnju jednog. Svrha lirike je da zanese, pa svaka lirska pesma može da bude u ustvari ljubavna pesma jer svaka pesma proizilazi iz Erosa, ako nema te vatre, nema ni pesme. Mislim da sam Vam jednim delom odgovorila na pitanje, a dodala bih još da su moje pesme pretežno refleksivne, misaone, ponekad hermetične, metafizičko-filozofske. Mislim da pesnici znaju mnogo bolje nego bilo ko drugi šta je životno važno za čoveka, da prodiru dalje i dublje od naučnika i da se to može iščitati u pesmama. Pesnik poseduje zlatne ključeve za razumevanje stvarnosti. Pesništvo podriva, razgrađuje i razobličava vladajući poredak stvari, prekoračuje sve iskustvene granice i visoko se uzdiže iznad svega šta zdrav razum tako grčevito nastoji da zaštiti od svakog iskrivljavanja. I moje pesme su kao i svako drugo umetničko delo put u neizvesno. Nikada ne znamo kuda će nas odvesti prvi korak kada se kroz pukotinu uvučemo u pesmu, ali je sigurno jedno - da nikada nećemo izaći tamo gde smo ušli. Mi, pesnici smo čuvari metamorfoza i naša pesnička igra kao jezička zamka je igra u kojoj je ulog sam život. Poezija kao najviši oblik umetničke upotrebe jezika, jeste način na koji spoznajemo svet i na koji se mi prikazujemo svetu, ona je suštatsvo našeg bića. Ona je igra, kako su vrhunski estetičari rekli umetnost je najviši oblik igre, a kad igra prestane svet će da nestane. Postulate Helgeove i Hajdegerove filozofije, i Hartmanove i Adorove estetike negujem u svojim stihovima i smatram da je umetnost reči neophodna svim ljudima.

Višestruko ste nagrađivani za svoj rad. Vaša knjiga Bajkovit svet detinjstva nagrađena je Plaketom „Sima Cucić“(2011) kasnije i Glavnom nagradom (2019) u Banatskom kulturnom centru u Kikindi, za poseban doprinos kritici književnosti za decu. Koliko su nagrade satisfakcija, odgovornost? Kakav je Vaš stav prema nagradama?

Nagrade prijaju, ali i obavezuju. Još u srednjoj školi dobijala sam nagrade na takmičenjima za pisane sastave a prvu pesmu sam napisala u drugom razredu osnove škole. To što sam još za vreme studija objavila dve zbirke poezije, „Jutro zaspale srne” haiku (1994) i  „Goniči snova” (1995) bila mi je već svojevrsna nagrada. Ubrzo pojavila i nova zbirka „Potpis sna” (1997), tih, devedesetih sam objavljivala pesme u Japanu, književni časopisi su mi stizali poštom, a o tome su pisale i nacionalne novine poput „Politike”, „Večernjih novosti”. Bila sam finalista, dakle među deset najboljih, na skoro svim festivalima za mlade pesnike u to vreme izdvajam Festival poezije mladih Vrbas. Kasnije sam se više okrenula naučnom radu i tek posle više godina objavljena mi je zbirka „Drugim rečima” (2014), pa „Hounds Of Dreams - Goniči snova” (dvojezično na srpskom i engleskom jeziku, 2016) „September city” izbor poezije na poljskom jeziku (Krosno, Poljska, 2019) i nova  zbirka „Kroz trepavice sipam tugu“ koja je dobila treću nagradu za rukopis poezije na Drinskim književnim susretima 2021. godine, AS oglas izdavaštva.Veoma su mi drage nagrade za poeziju, ne mogu ni da ih prebrojim, mislim da ih ima oko 40, a posebno su mi drage nagrade „Pesničke staze”, Kikinda 1994; na Književnom konkursu Novina „Naša reč” u Leskovcu povodom 50 godina izlaženja 1994; Druga nagrada za pesmu na festivalu „Vukovi lastari” Loznica 1995; Mrkonjić Grad, 2015; Pesme Andrićgradu, Republika Srpska, 2017; na Međunarodnom festivalu poezije „Melnik 2017” Bugarska, 2017; Međunarodna nagrada za doprinos razvoju književnosti Kostolac-Požarevac, 2018; Tradicionalna književna nagrada „Nadži naman”, za kreativnost u književnom radu, Fondacije „Nadži Naman” iz Libana, 2020. godine. Nagrade prijaju ali nisu presudne, najbitije je uživati u onome što radite.

Jedna od nagrada je i nagrada „Vasa Pelagić“ za vrhunska ostvarenja u obrazovanju za 2009. godinu, kada ste dobili titulu Pedagoški stvaralac godine. I danas ste u prosveti i mnogo ste doprineli u reformi Visoke škole i akreditacije. Šta je ono za šta se najviše zalažete po pitanju sistema obrazovanja?

Nagrade su podsticaj da se stvara, a nose i odgovornost, da ne izneverimo horizont očekivanja publike i kritike, te da budemo bolji. Od tzv. naučnih ili pedagoških nagrada, pored te,izdvojila bih prvo Plaketu „Sima Cucić” za afirmaciju i kritičko sagledavanje književnosti za decu 2011. za knjigu „Bajkovit svet detinjstva”, a potom Nagradu„Sima Cucić” Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo, za naučan monografija „Poetika vedre melanoholije: O književnom stvaralaštvu Todora Bjelkića” (2018) koja je proglašena za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu 2019. godine i dobila,to mi je pričinilo izuzetnu čast. Dodala bih ovim i nagrade koje je dobila ustanova u kojoj sam zaposlena. Radim u Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare - Sirmijum u Sremskoj Mitrovici 20 godina kao profesor, bila sam i direktor 11 godina i doprinela reformi škole. Dosta sam se zalagala za napredak ustanove i uvek govorila da je direktor sluga svima, a ne kao nekakav vladar, kao što se često misli. Ustanova je pod mojim rukovodstvom dobila nagrade: Vukova povelja (2010) i nagrada „Kapetan Miša Anastasijević“ (2011) za izuzetna dostignuća u unapređenju obrazovanja. Tokom tih godina organizovali smo šest naučih skupova sa međunardonim učešćem iz polja predškolskog obrazovanja, i to je prvi put da su organizovani skupovi u toj školi, uspeli smo da budmo uključeni u međunarodne Tempus projekte, što je nastavljeno i danas.Akreditovali smo i nove atraktivne programe za studente, poslovni informatičar, zatim Jedinicu van sedišta u Čačku i studije na daljinu. Ponosna sam na ta dostignuća koja sam zajedno sa svojim timom saradnika ostvarila i te

Pored poezije, književnokritičkih tekstova, objavili ste i nekoliko samostalnih naučnih  monografija. Koje teme ste studijski obrađivali?

Diskurs čitanja i tumačenja književnosti često se prepliću u mojim delima, poput naučne monografije „Autoreferencijalnost u poeziji Branka Miljkovića“ sa kojom sam magistrirala i pesama koje sam napisala njemu u čast. Zatim, dosta sam se bavila podsticanjem kod dece i mladih razvoja kreativnih sposobnosti, npr. darovitih u recitovanju, pisanju, rad sa talentovanim je nešto čemu sam oduvek težila, zato ne čudi što tome dosta pažnje posvećujem i u 15svojih monografija i udžbenika iz oblasti metodike i književnosti za decu od kojih je najviše citirana „Metodika razvoja govora“ ali i „Pesništvo Dimitrija Mitrinovića“. Zapažene su i veoma rado čitane i dosta citirane moje knjige iz oblasti medija - „Medijska kultura“ 2007, nesebična posvećenost pedagogiji i obrazovanju rezultirala i naučnim monografijama „Mediji i obrazovanje“2008. i „Mediji i deca“ 2012. Knjigeobrađuju pojam i suštinu masovne komunikacije, komunikologiju, razvijanje kulture odnosa sa medijima, govor spikera u medijima, dete i razvoja govora deteta u funkciji razvoja kulture govora i sredstva masovne komunikacije, značaj medijskog opismenjavanja, internet kao nov način komunikacije i obrazovanje na daljinu.

Šta je ono što možemo očekivati u narednom periodu? Na čemu trenutno radite?

Radaim uvek na više koloseka, pripremam nove knjige, tu su pesme, naučni radovi, ali i intervjui. U planu je da napravim drugi deo zbirke intervjua jer ih ima više od trista, može da se izabere sigurno još mnogo zanimljivih i za čitanje. Podstičem i mlade stvaraoce i podržavam ih, bilo prikazima i recenzijma, bilo kao član žirija. Izuzetno mi je drago kad vidim mlado biće da piše poeziju ili da sagledava kritički neko delo, smatram da i mi možemo da naučimo mnogo od mladih i treba ih podsticati da se razvijaju jer samo tako svi zajedno možemo da napredujemo. Upravo je umetnost pokušaj da trajemo, da nadvladamo neminovnu prolaznost i ostavimo trag.

PODELITE OVAJ TEKST NA: