detalj slike: KRK Art dizajn

POETSKI VREMENIK STVARANjA SVETA

(Željka Avrić „Vremenik“, Novi Sad: Prometej, 2014)

Prof. dr Slađana Milenković

Željka Avrić od svog pesničkog prvenca „Portret“ u izdanju „Brankovog kola“ iz Novog Sada 2001. godine do danas piše isključivo poeziju i kada se kaže da je do sada objavila četiri zbirke poezije, to znači da je pred publikom neko ko ima šta da kaže svetu i o svetu, ali i o sebi i o umetnosti. Pitanje: Šta je poetesa rekla o sebi i svom postojanju u vremenu, se onda samo nameće. Ona je u zbirci „Vremenik“, objavljenoj 2014. u izdanju „Prometeja“ iz Novog Sada, pokušala da osvetli vlastito biće, ispisijući kao u kakvom dnevniku misli, osećanja i stihove. Ono što čitalac može prvo da uoči, to je da poetesa od prve do poslednje pesme pokušava da objasni postojanje u svetu. Njeno umetničko delo otkriva svet još neizrečenog, nečeg još uvek pomalo tajanstvenog jer poezija i jeste subjektivan doživljaj sveta.

Svoj doživljaj ali i doživljaj pročitanog koje je i svojevrsno istraživanje Željka Avrić prikazuje pesničkim slikama. Ako se prisetimo da su tokom istorije književnosti postojala razna shvatanja odnosa umetnika i stvaranja, ovde iščitavamo tekovine renesanse koje se i danas poštuju, u savremenoj književnosti, a to je: Da je umetnik stvaralac, da stvara nešto novo i originalno. On stvara u svojim, malim zemaljskim okvirima, konkretno ovde stvara književno delo, za šta je osnovno stilsko izražajno sredstvo reč.

Kako kaže Biblija: Na početku beše reč..... ,,U početku bješe riječ i riječ bješe u Boga i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj bješe život i život bješe vidjelo ljudima.“ (Jevađelje po Jovanu) Tako i pesnikinja započinje svoju zbirku prologom koji je naslovila kao: Reč i tu kaže:

Pred Tobom izdišu oblaci

uzmiče bujica staju vetrovi

led se u božure pretvara

hlebovi rastu kao kuće

Tematika zbirke je biblijska, osmišljena po uzoru na Knjigu postanja i tu je kao izvor inspiracije prepoznata prošlost, istorija ali istovremeno savremen svet jer sve što je Bog stvorio u Bibliji i danas postoji. Bazdan, tama i svetlost, voda, nebo i zemlja, sve biljke: bosilje, glog, narcis, bršljan, pelin, ptice, životinje, proroci, fariseji i svi ljudi.

U zvezdanoj mreži

ljuljuška večeri gnezdo za sutra

-----------

vidiš li brate

kroz mastilo praskozorja

juriša konjica sumnje

srce se u topot mrvi

(Prorok)

Novu zbirku, Željka Avrić komponuje kao stvaranje sveta po danima, od prvog do sedmog i ciklusi pesama nose upravo takve nazive Dan prvi, Dan drugi i sve tako do Dana sedmog. U ciklusu pod nazivom Dan četvrti nalaze se pesme: Mesec, Sunce, Zvezde.

Da l` svetli nebo zlatom

čudesnih, pravednih slika

ili to spokojem svetle

duše pravednika?

(Zvezde)

Zveri, biljke, koje se pojavljuju u Knjizi postanja u Bibliji, pojavljuju se i u ovoj zbirci, a u njima personifikovane ljudske osobine. Istraživanje rađa iskustvo, može se reći i da je ova zbirka stvorena i istraživanjem, samo je rezultat izrečen drugim rečima, kroz stih, a ne u prozi kako bi bilo očekivano. Ovde je iskustvo metaforički pretočeno u stih, u pesmu, u lirske meditacije. Istoriju nastanka jezika, govora ljudi, pa umetnosti, književnosti, pesme prikazuje pesnikinja kroz stvaranje sveta:

u početku bi

Pesma

Cvrkut se u Reči razabrao

preobuklo se

Milozvučje u Govor

razmeđilo u Jezike

(Kos)

Zvezde kao pesnički motiv javljaju se ovde i u jednoj od njenih prethodnih zbirki "Zvezdarnica". U toj zbirci pesnik je tumač sudbine, pošto je tumač zvezda, života. Može se povući paralela sa novom zbirkom gde pesnikinja peva o stvaranju sveta. Koliko prethodna zbirka ima dramatiku rođenja i smrti, toliko nova zbirka ima dramatiku stvaranja, postanja.

Ova zbirka poezije ima i dramski prizvuk, jer je komponovana kao celina koja prikazuje određenu radnju, a to je stvaranje pesničkog sveta, a i prolog i epilog već impliciraju na to. Stvaranje pesnikinjinog sveta ima svoj početak, zaplet, peripetije, kulminaciju, rasplet i kraj. Čitajući pesmu po pesmu, ne može da se prekine, da se zastane, nego nas stihovi stalno gone na dalje čitanje, podstiču da ponovo čitamo i tako stalno. To implicira doživljaj i načina pisanja i postanja ove zbirke, što navodi na zaključak da su ovi stihovi nastali u jednoj erupciji pesnikinjinog iskustva, kao rezultat utisaka koji su se dugo taložili u njoj.

Ciklusi su uokvireni prologom i epilogom u ovom „Vremeniku“ pesničkog stvaranja. Kompozicija podseća na klasicizam, na klasična dela u kojima prolog i epilog čine venac koji uokviruje celo delo. Tako je Željka uokvirila svoju zbirku i stvorila novi poetski svet.

Kad dođe vreme

iza kojeg ne ostaje ništa

molim Te

da ostanem još malo

(Vremenik-epilog)

Nije samo ova zbirka Avrićeve komponovana na ovaj način, nego je to slučaj i sa nekim njenih prethodnim knjigama, tako se i ova knjiga završava dramski, kao što je i počela. Epilogom se zvaršava naše putovanje kroz stihove sa pesnikinjom i ona i dalje ostaje sama, ali svoja, moleći za još malo vremena i kad ono neminovno istekne.

Reči koje Željka Avrić koristi su kovanice ili neke reči koje liče na kovanice, ali to ipak nisu. Zašto nas njene pesme podsećaju na neke nove reči? Možda zato što ona koristi reči koje smo zaboravili koje više ne koristimo, a tako su pesničke ili ih koristi u nekim gramatičkim oblicima u kojima ih nismo sreli u svakodnevnom govoru. Neke od tih reči su: hode, dažd, vostajanju, namernik, zavetni cvet, raklje.... Od kovanica su ovde recimo: munjonosci, spepeljena, zamrežena, stoprsta... Pesnikinja počinje pisanje pesme malim slovom, velikim slovom piše samo neke, njoj bitne reči, a to su: Reč, Pesma, Cvrkut, Jezik, Milozvučje, Govor, Istina, Dobrota itd, kao da želi još više da istakne značaj jezika, poezije i pisanja za nju ali i univerzalnih ljudskih vrednosti poput istine ili dobrote. Nema znakova interpunkcije ili su svedeni na minimum, što takođe za cilj ima da pojača doživljaj i lakše povezivanje u celinu zbirke.

Jedna reč kao naslov svih pesama, kao i u nazivu knjige odlikuje poeziju ove pesnikinje od ranije. Sve njene zbirke se zovu jednostavno, a opet ta jedna reč nosi više značenja: Portret, Zvezdarnica, Marginalije i Vremenik. Slikajući rečima svoj portert u zvezdarnici nebeskog svoda, ispisala je marginalije svog iskustva i sabrala istoriju i prošlost u vremenik stvaranja sveta. Bliska i razumljiva dela Željke Avrić i dalje svedoče o popularnosti njene poezije, a to je i razlog zašto ova poezija toliko mnogo i odjekuje u nama. 

PODELITE OVAJ TEKST NA: