О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ПОЕТСКИ ВРЕМЕНИК СТВАРАЊА СВЕТА

Слађана Миленковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПОЕТСКИ ВРЕМЕНИК СТВАРАЊА СВЕТА

(Жељка Аврић „Временик“, Нови Сад: Прометеј, 2014)



Проф. др Слађана Миленковић

Жељка Аврић од свог песничког првенца „Портрет“ у издању „Бранковог кола“ из Новог Сада 2001. године до данас пише искључиво поезију и када се каже да је до сада објавила четири збирке поезије, то значи да је пред публиком неко ко има шта да каже свету и о свету, али и о себи и о уметности. Питање: Шта је поетеса рекла о себи и свом постојању у времену, се онда само намеће. Она је у збирци „Временик“, објављеној 2014. у издању „Прометеја“ из Новог Сада, покушала да осветли властито биће, исписијући као у каквом дневнику мисли, осећања и стихове. Оно што читалац може прво да уочи, то је да поетеса од прве до последње песме покушава да објасни постојање у свету. Њено уметничко дело открива свет још неизреченог, нечег још увек помало тајанственог јер поезија и јесте субјективан доживљај света.
Свој доживљај али и доживљај прочитаног које је и својеврсно истраживање Жељка Аврић приказује песничким сликама. Ако се присетимо да су током историје књижевности постојала разна схватања односа уметника и стварања, овде ишчитавамо тековине ренесансе које се и данас поштују, у савременој књижевности, а то је: Да је уметник стваралац, да ствара нешто ново и оригинално. Он ствара у својим, малим земаљским оквирима, конкретно овде ствара књижевно дело, за шта је основно стилско изражајно средство реч.
Како каже Библија: На почетку беше реч..... ,,У почетку бјеше ријеч и ријеч бјеше у Бога и Бог бјеше ријеч. Она бјеше у почетку у Бога. Све је кроз њу постало и без ње ништа није постало што је постало. У њој бјеше живот и живот бјеше видјело људима.“ (Јевађеље по Јовану) Тако и песникиња започиње своју збирку прологом који је насловила као: Реч и ту каже:
Пред Тобом издишу облаци
узмиче бујица стају ветрови
лед се у божуре претвара
хлебови расту као куће
Тематика збирке је библијска, осмишљена по узору на Књигу постања и ту је као извор инспирације препозната прошлост, историја али истовремено савремен свет јер све што је Бог створио у Библији и данас постоји. Баздан, тама и светлост, вода, небо и земља, све биљке: босиље, глог, нарцис, бршљан, пелин, птице, животиње, пророци, фарисеји и сви људи.
У звезданој мрежи
љуљушка вечери гнездо за сутра
-----------
видиш ли брате
кроз мастило праскозорја

јуриша коњица сумње
срце се у топот мрви
(Пророк)

Нову збирку, Жељка Аврић компонује као стварање света по данима, од првог до седмог и циклуси песама носе управо такве називе Дан први, Дан други и све тако до Дана седмог. У циклусу под називом Дан четврти налазе се песме: Месец, Сунце, Звезде.
Да л` светли небо златом
чудесних, праведних слика
или то спокојем светле
душе праведника?
(Звезде)

Звери, биљке, које се појављују у Књизи постања у Библији, појављују се и у овој збирци, а у њима персонификоване људске особине. Истраживање рађа искуство, може се рећи и да је ова збирка створена и истраживањем, само је резултат изречен другим речима, кроз стих, а не у прози како би било очекивано. Овде је искуство метафорички преточено у стих, у песму, у лирске медитације. Историју настанка језика, говора људи, па уметности, књижевности, песме приказује песникиња кроз стварање света:

у почетку би
Песма

Цвркут се у Речи разабрао
преобукло се
Милозвучје у Говор
размеђило у Језике
(Кос)

Звезде као песнички мотив јављају се овде и у једној од њених претходних збирки "Звездарница". У тој збирци песник је тумач судбине, пошто је тумач звезда, живота. Може се повући паралела са новом збирком где песникиња пева о стварању света. Колико претходна збирка има драматику рођења и смрти, толико нова збирка има драматику стварања, постања.
Ова збирка поезије има и драмски призвук, јер је компонована као целина која приказује одређену радњу, а то је стварање песничког света, а и пролог и епилог већ имплицирају на то. Стварање песникињиног света има свој почетак, заплет, перипетије, кулминацију, расплет и крај. Читајући песму по песму, не може да се прекине, да се застане, него нас стихови стално гоне на даље читање, подстичу да поново читамо и тако стално. То имплицира доживљај и начина писања и постања ове збирке, што наводи на закључак да су ови стихови настали у једној ерупцији песникињиног искуства, као резултат утисака који су се дуго таложили у њој.
Циклуси су уоквирени прологом и епилогом у овом „Временику“ песничког стварања. Композиција подсећа на класицизам, на класична дела у којима пролог и епилог чине венац који уоквирује цело дело. Тако је Жељка уоквирила своју збирку и створила нови поетски свет.

Кад дође време
иза којег не остаје ништа
молим Те
да останем још мало
(Временик-епилог)

Није само ова збирка Аврићеве компонована на овај начин, него је то случај и са неким њених претходним књигама, тако се и ова књига завршава драмски, као што је и почела. Епилогом се зваршава наше путовање кроз стихове са песникињом и она и даље остаје сама, али своја, молећи за још мало времена и кад оно неминовно истекне.
Речи које Жељка Аврић користи су кованице или неке речи које личе на кованице, али то ипак нису. Зашто нас њене песме подсећају на неке нове речи? Можда зато што она користи речи које смо заборавили које више не користимо, а тако су песничке или их користи у неким граматичким облицима у којима их нисмо срели у свакодневном говору. Неке од тих речи су: ходе, дажд, востајању, намерник, заветни цвет, ракље.... Од кованица су овде рецимо: муњоносци, спепељена, замрежена, стопрста... Песникиња почиње писање песме малим словом, великим словом пише само неке, њој битне речи, а то су: Реч, Песма, Цвркут, Језик, Милозвучје, Говор, Истина, Доброта итд, као да жели још више да истакне значај језика, поезије и писања за њу али и универзалних људских вредности попут истине или доброте. Нема знакова интерпункције или су сведени на минимум, што такође за циљ има да појача доживљај и лакше повезивање у целину збирке.
Једна реч као наслов свих песама, као и у називу књиге одликује поезију ове песникиње од раније. Све њене збирке се зову једноставно, а опет та једна реч носи више значења: Портрет, Звездарница, Маргиналије и Временик. Сликајући речима свој портерт у звездарници небеског свода, исписала је маргиналије свог искуства и сабрала историју и прошлост у временик стварања света. Блиска и разумљива дела Жељке Аврић и даље сведоче о популарности њене поезије, а то је и разлог зашто ова поезија толико много и одјекује у нама. 


 






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"