|
|
| Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Opis jednog trenutka
On je bio tu. Baš tu i tada. Ili, nije bio tu? Svi su ga opazili odsutnim pogledima. Ne , niko nije mogao potvrditi da on, bio je tada i tu. U iskazima senki, koje su zauzimale mesto na klimavoj stolici i ubrzo odlazile nakon glasne tišine, sve je ostajalo nejasno. Niko nije mogao potvrditi opis događaja u odsutnom pogledu. Dugo je sedeo, ćaskao, zamenjivao oblike kojima bi kroz kapi, dim, odsustvo reči ili neskladan ples ruku pružao moguće. Dugo je i odlazio. Nekoliko puta na korak od cilja. Ali vraćao bi se, nekoliko koraka unazad, da da dovrši nedovršeno, da započne nezavršeno ili ... Sigurno je bio tu. Mnoštvo svedoka koji su se smenjivali u pokretima to bi moglo potvrditi i reći i više. Ali ... On ipak, tada i tu nije bio. Ni u danima pre, ni u danima koji su sledeli. I više nikada, tako bi odsutni mogli reći, on nije bio. Olovni koraci vođeni nepoznatom silom, hitali su. On je bio tu, nekoliko koraka pod zemljom. Plesao je po sveže ispletenoj paučini. Nataloženo, s vremena na vreme bi obrisao, iznova u memljivom kutku kada bi bio zarobljen. Oslobodio bi se i tako slobodan... Izbrisanost nastala je između dva lutanja, odsutnost je zapamtila i brže bolje, sve zaboravila. I tako... Odsutnost je makar nesigurno zapamtila, silazak i boravak. Ali odsutnost, rođena u strahu i nesigurnosti nije zapamtila poslednjih nekoliko koraka. Poslednji put i nikada više !? On je bio tu. Olovni koraci vođeni nepoznatom silom, nisu bili snažni. Ili nedovoljno snažni da ... Na praznoj stolici, pogleda u drugu stolicu, po sveže ispletenoj paučini...
|