|
|
|
 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Опис једног тренутка
Он је био ту. Баш ту и тада. Или, није био ту? Сви су га опазили одсутним погледима. Не , нико није могао потврдити да он, био је тада и ту. У исказима сенки, које су заузимале место на климавој столици и убрзо одлазиле након гласне тишине, све је остајало нејасно. Нико није могао потврдити опис догађаја у одсутном погледу. Дуго је седео, ћаскао, замењивао облике којима би кроз капи, дим, одсуство речи или нескладан плес руку пружао могуће. Дуго је и одлазио. Неколико пута на корак од циља. Али враћао би се, неколико корака уназад, да да доврши недовршено, да започне незавршено или ... Сигурно је био ту. Мноштво сведока који су се смењивали у покретима то би могло потврдити и рећи и више. Али ... Он ипак, тада и ту није био. Ни у данима пре, ни у данима који су следели. И више никада, тако би одсутни могли рећи, он није био. Оловни кораци вођени непознатом силом, хитали су. Он је био ту, неколико корака под земљом. Плесао је по свеже исплетеној паучини. Наталожено, с времена на време би обрисао, изнова у мемљивом кутку када би био заробљен. Ослободио би се и тако слободан... Избрисаност настала је између два лутања, одсутност је запамтила и брже боље, све заборавила. И тако... Одсутност је макар несигурно запамтила, силазак и боравак. Али одсутност, рођена у страху и несигурности није запамтила последњих неколико корака. Последњи пут и никада више !? Он је био ту. Оловни кораци вођени непознатом силом, нису били снажни. Или недовољно снажни да ... На празној столици, погледа у другу столицу, по свеже исплетеној паучини...
|
