detalj slike: KRK Art dizajn

Možda se vrati

Možda se vrati ono staro vreme

gde su se prave vrednosti znale, cenile i poštovale.

Verujem ima nade dokle god postoji

onaj ko iskreno zna da voli,

nesebično pomaže bez razmišljanja

o koristi koju će možda zauzvrat dobiti.

Postoji čar neka u tome

da ako se nadamo možda i bude bolje.

Da opet budemo oni stari

gde se ceni unutrašnjost duše, savesti i karaktera

više od šminke i bogatstva.

Sve prolazno je što oku vidljivo je

bledi i nestaje.

Ponovo kažem sve se preokrenulo naopako

ideali više nisu pravi

do ciljeva se dolazi bilo kako

snalazi se kako ko zna

od poštenja mrtvo slovo

na papiru,

ali ipak cenim da ima nade dokle god dobri ljudi postoje,

koji zaista imaju ljudckosti u sebi

bez obzira na okolnosti i vremenu u kom živimo.

Možda se vrati ono staro vreme

gde će se ceniti opet dobrota, ljubaznost

i sve ono što daje sliku pristojnosti i prave unutrašnje lepote,

vrednosti koje znače.

Hoće znam da hoće doći opet do ljudi

da bude manje zla a više dobrog.

Mora proći vreme koje kvari ljude poput satova,

znam da mora,

nada postoji,

da će život jednog dana biti bolji

da ćemo usporiti,

vreme voljenima posvetiti

pre nego što zakasnimo.

Možda se vrati ono vreme

gde smo trčali bezbrižno, jeli mast i hleb,

pitali da ostanemo još malo napolju,

nosili strini šoljicu šećera na zajam

i svako bio srećan i voljan da podeli .

Možda se vrati ono, sada izgubljeno vreme!

Dar sa neba

Dođeš mi kao žednoj zemlji kiša, posle duge suše.

Rekla bih ti još i ovo deo si moje duše, a čovek je biće

rođeno da voli i voljeno bude.

Ljubav ispunjava ljude.

Dar si sa neba, znaš da male stvari sreću čine

uz tebe nema zime,

spokojno srce može da kuca jer ima mirnu luku uz sebe i

ruku za zagrljaj posle dugog dana da srce ne zebe.

Melem za stare rane , svetlo u tami,

dug razgovor kad ostanemo sami.

Šta je ljubav naučili smo:

Poverenje,poštovanje, razumevanje, podrška

i sve ono što oku vidljivo nije

srcem i dušom se pokažu emocije.

Lepota je prolazna i bledi,

karakter je ono što ili vredi ili ne vredi,

vreme pokaže da li treba da se ostane tu gde jesi.

Ume čovek da se zanese i pogreši

pa se opeče jer nisu ljubav

samo izgovorene reči dve :

Volim te.

Može da zaboli kad se pogrešno voli,

zato ceni više ono što oku vidljivo nije

srcem idi, dušom

oseti šta vredi

jer sa nečijim karakterom se živi,

a ne sa lepotom

ona prođe,

dar sa neba uvek u pravo vreme dođe.

Bežiš mi

Rasteš mi cvete moj prolećni,

bežiš mi, a ja bih još malo da budeš dete.

Sačekaj svete još bih da zajedno trčimo bezbrižno

i igramo se zajedno ja i

moj maleni cvet.

Nek sačeka odrastanje,

ne želim još čuti reči

beži neću više tako da se igram

nisam malo dete.

Uspori vreme ne prolazi živote tako brzo

nek se još bezazleno

igra cvet moj i bez brige bude.

Ljudi su čudo ima nas raznih,

ne dam još da ode detinjstvo u nepovrat

i da se oseti surovost sveta.

Ne žuri ostani još malo dete

sve će se postići a detinjstvo vratiti se neće.

Džabe priča bežiš mi dan za danom

zrela osoba postaješ.

Godine prolaze

vreme leti uvek se sa osmehom seti

igrarija i svega što taj period odrastanja krasi.

U sebi sačuvaj dete mili moj prolećni cvete,

voli tetka svoje dete.

PODELITE OVAJ TEKST NA: