детаљ слике: КРК Арт дизајн

Можда се врати

Можда се врати оно старо време

где су се праве вредности знале, цениле и поштовале.

Верујем има наде докле год постоји

онај ко искрено зна да воли,

несебично помаже без размишљања

о користи коју ће можда заузврат добити.

Постоји чар нека у томе

да ако се надамо можда и буде боље.

Да опет будемо они стари

где се цени унутрашњост душе, савести и карактера

више од шминке и богатства.

Све пролазно је што оку видљиво је

бледи и нестаје.

Поново кажем све се преокренуло наопако

идеали више нису прави

до циљева се долази било како

сналази се како ко зна

од поштења мртво слово

на папиру,

али ипак ценим да има наде докле год добри људи постоје,

који заиста имају људцкости у себи

без обзира на околности и времену у ком живимо.

Можда се врати оно старо време

где ће се ценити опет доброта, љубазност

и све оно што даје слику пристојности и праве унутрашње лепоте,

вредности које значе.

Хоће знам да хоће доћи опет до људи

да буде мање зла а више доброг.

Мора проћи време које квари људе попут сатова,

знам да мора,

нада постоји,

да ће живот једног дана бити бољи

да ћемо успорити,

време вољенима посветити

пре него што закаснимо.

Можда се врати оно време

где смо трчали безбрижно, јели маст и хлеб,

питали да останемо још мало напољу,

носили стрини шољицу шећера на зајам

и свако био срећан и вољан да подели .

Можда се врати оно, сада изгубљено време!

Дар са неба

Дођеш ми као жедној земљи киша, после дуге суше.

Рекла бих ти још и ово део си моје душе, а човек је биће

рођено да воли и вољено буде.

Љубав испуњава људе.

Дар си са неба, знаш да мале ствари срећу чине

уз тебе нема зиме,

спокојно срце може да куца јер има мирну луку уз себе и

руку за загрљај после дугог дана да срце не зебе.

Мелем за старе ране , светло у тами,

дуг разговор кад останемо сами.

Шта је љубав научили смо:

Поверење,поштовање, разумевање, подршка

и све оно што оку видљиво није

срцем и душом се покажу емоције.

Лепота је пролазна и бледи,

карактер је оно што или вреди или не вреди,

време покаже да ли треба да се остане ту где јеси.

Уме човек да се занесе и погреши

па се опече јер нису љубав

само изговорене речи две :

Волим те.

Може да заболи кад се погрешно воли,

зато цени више оно што оку видљиво није

срцем иди, душом

осети шта вреди

јер са нечијим карактером се живи,

а не са лепотом

она прође,

дар са неба увек у право време дође.

Бежиш ми

Растеш ми цвете мој пролећни,

бежиш ми, а ја бих још мало да будеш дете.

Сачекај свете још бих да заједно трчимо безбрижно

и играмо се заједно ја и

мој малени цвет.

Нек сачека одрастање,

не желим још чути речи

бежи нећу више тако да се играм

нисам мало дете.

Успори време не пролази животе тако брзо

нек се још безазлено

игра цвет мој и без бриге буде.

Људи су чудо има нас разних,

не дам још да оде детињство у неповрат

и да се осети суровост света.

Не жури остани још мало дете

све ће се постићи а детињство вратити се неће.

Џабе прича бежиш ми дан за даном

зрела особа постајеш.

Године пролазе

време лети увек се са осмехом сети

играрија и свега што тај период одрастања краси.

У себи сачувај дете мили мој пролећни цвете,

воли тетка своје дете.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: